Победа зове

Наши водитељи за крај су поручили свима:

Драги суграђани, хвала вам што сте дошли да заједно пишемо историју!

Јер какви будемо у Недељу, бићемо довека!

Живели студенти!

Живела слобода!

Живела Србија!

Кандидати наше листе са бине се спуштају међу грађане око Славије

Са собом носе Уставе Републике Србије!

Интонује се мелодија песме Марш на Дрину!

Студент Билошког факултета, Универзитета у Београду - Арса Стојановић поручио је следеће:

Добро вече, колеге студенти, добро вече пријатељи саборци, добро вече храбра Србијо!

Срце ми је пуно када Вас видим у оволиком броју, када видим Ваша озарена лица и ту наду коју смо сви некада давно сматрали изгубљеном. Показали сте вољу и снагу, показали сте прави и искрени патриотизам - на који треба сви до једног да се поносите и да једног дана уздигнутих глава кажете - био сам део Победе!

Поново се сусрећемо на истом месту, у исто време. На месту где је све почело пре скоро две године! 

Ми и даље стојимо поносно и шаљемо Вам јасну поруку - Србија се плашити не

може! 

Србија се ослободити мора!

Продају нам се деценијама уназад приче да је рат мир, ропство слобода и незнање моћ. 

У Вашим ушима створили су замишљену поделу а у Вашим очима замишљене непријатеље! 

Говоре нам да не верујемо нама самима него њих да слушамо! Доста нам је прича оних који говоре да се боре за уједињену Србију а који нашу плодну и богату земљу издају, пљачкају и касапе!

Народ ове земље има своје мисли, има своје очи и има своје уши - има своје право гласа које ће 25. октобра искористити - јер једини начин да зло надвлада је да добри људи не ураде ништа.

Победа је ту, на дохват Ваше руке и то је моћ коју Вам нико не може одузети.

Препешачили смо Србију уздуж и попреко, обишли села и комшилуке, погледали Вас у очи и схватили да можемо да рачунамо на Вас! 

Док су Вам они говорили шта треба да мислите и радите, ми смо долазили и куцали на Ваша врата како би Вас саслушали, како би чули шта мислите и видели шта осећате. Ви нисте само имена на папиру. 

Ви нисте само статистика. 

Ви нисте само грађани. 

Ви сте хероји! 

Ви сте Победници! 

Ви људи моји - Ви сте Србија!

Када смо Вам некада давно рекли - паметнији не попушта, паметнији се организује - мислили смо на Ваше знање и моћ коју сви Ви поседујете! 

Србија није њена власт! 

Србију не чини једна политичка партија! 

Србија не сме да пати због култа окупљеног око једне тиранске личности! 

Србија није један човек! 

Србију чинимо сви ми! Србију чини њен народ! 

Србију чините

Ви, браћо и сестре!

Видели смо Ваше осмехе а Вашу топлину осетили кроз загрљаје. Кроз Ваше сузе осетили смо снагу коју ни један пендрек не може одузети! 

Срце ове земље куца јаче него икада!

Не дамо им више ни један метар, ни један динар, ни један живот! 

Не дамо им више ништа!

Зато Србијо, на дан слободе, 25. октобра, заокружи Победу, заокружи број три!

Студенти Побеђују!

Даме и господо, грађани и грађанке, слободни народе Србије, поново сте осветлили Београд! Од студената до пензионера, од радника до професора, од Суботице до Призрена, у оваквој снази и одлучности, окупили смо се око једног циља. И нисмо се окупили око избора, него око референдума! У недељу не бирамо између 18 изборних листа, већ између два начела и две визије: Србије или мафије, између слободе и ропства, између процвата и пропадања! Они који су нас довели до ивице понора, осрамотили су векове, понизили милионе, а украли милијарде!

О некој Уједињеној Србији говоре нам они који живе од наших подела, о Србији која побеђује они који су нас деценијама водили од пораза до пораза. Упркос њиховим покушајима, данас више него икад, дишемо и ходамо као једно. Чуваћемо и очувати наш територијални интегритет, наше КиМ, наше образовне и здравствене институције, наше гробове и наша огњишта! Наш народ не делимо границама! Борићемо се за његова права у Црној Гори. Стајати уз Републику Српску и чувати њене надлежности . Неће постојати границе за љубав.

Лажу они који немају дан радног стажа, а кажу да су ваше плате и пензије њихово дело и да ћете без њих остати када они оду! Пензије сте ви зарадили. Гарантујемо вам да ће остати ваше. Курс динара ће бити стабилан, а новац одузет од криминалних радњи, намештених тендера и нелегално стечене имовине биће враћен у буџет и коришћен за Вас. Нашој деци не намењујемо судбину јефтине радне снаге, већ бесплатне уџбенике и економију знања, достојанствен живот у Србији са чистим ваздухом, рекама и здравом храном. Неће копати нашу Србију, него ћемо ми копати њихове рачуне. Стабилна Србија није она у којој се власт не мења, него она у којој грађани не морају да страхују од промене власти.

У слободној Србији, ниједан грађанин који се није огрешио о своје комшије и своју државу, нема чега да се плаши, без обзира на своју политичку припадност и ставове. У слободној Србији, наш народ неће грцати под терором извршитеља, опљачкан од трговачких картела, већ ћемо поштовати достојанство дома и породице – наша привреда служиће народу!

У недељу не окрећемо само нови лист нити ново поглавље, већ пишемо нову књигу! Након вечерашњег скупа, улазимо у тишину, а из тишине идемо у слободу!!!!! Завршавамо са 14 година понижења, хаоса и издаје, и са деценијама стављања личних и партијских интереса изнад општих! Ми не диктирамо вољу народа, већ је спроводимо. ми смо ваше слуге, не господари. 

Ви заслужујете боље, ми знамо како! 

Студенти побеђују!!! 

Живела Србија!!!!

Алекса Кресојевић је поручио грађанима на Славији:

Лепо липо лјепо и лијепо, бело било бјело и бијело, листићи су једнога цвијета, у исти се пупољ одњихали.

Речи су великог Његоша, које одзвањају данас овде пред вама, са јасном поруком за оне, који мисле да имају право, да ставе канџе и присвоје нешто што свима нама припада, нешто за шта смо сви дубоко везани, нешто што представља најљепши симбол борбе српског народа за опстанак - а то је Република Српска. 

Та предивна, хладна Дрина, кичма је једног народа,  истог народа, којем сви ми припадамо. 

И они који покушавају да нас дјеле, да нас затрују својом злобом, зарад сопствене користи, зарад профита и интереса, зарад присвајања заслуга једног народа којем сви ми припадамо, својој политичкој булументи, поручујемо слједеће. 

Никада није и неће бити подјеле! 

Нећемо дозволити да нам се намећу ставови, да сте издајице, да вас мрзимо, да вас не поштујемо, да  вас не разумемо - зато чујте! 

Србија је наша матица, Београд је наш дом, Славија је и наша бина! До побједе!

Ајде граде сви уз наше младе

Тама бледи зора руди

Србија се буди.

Ајде села да се памте дела

Низ сокаке нек се чује

Стизе младост ту је.

Младост пева, бољу земљу снева

Ајде земљо како знамо,

Да је сачувамо.

Наталија Степановић студенткиња Факултета драмских уметности, Универзитета у Београду поручила је окупљеним грађанима:

Некада давно, овде није било ничега. Била је мочвара. Од када се она великим напорима уредила, овде су хотеле и кафане смењивали биоскопи и народни домови одавде је кренула прва трамвајска линија у држави овде је давно и неуспешно планирана изградња највише зграде у Београду овде је давно и неуспешно планирана изградња београдске опере овде је уместо тога крајем прошлог века изграђен први МекДоналдс у Србији. Већ сто и педесет година, Славија је место на ком се налазe све и на ком се срећу сви.

Ми смо се на Славији први пут срели пре тачно 22 месеца, 22. децембра 2024. Студентска борба је била стара свега месец дана. Борили смо се за наше захтеве. Веровали смо да ће до јануара, евентуално фебруара они бити испуњени. Веровали смо да имамо вашу подршку. То смо на првој Славији и доказали.

Други пут смо се на Славији срели 15. марта 2025. Веровали смо да ће до лета захтеви бити испуњени. Веровали смо да сви у Србији желе промене. На шетњама широм земље, то смо и доказали. Видели смо људе и запамтили смо њихова лица. Због њих се боримо.

Трећи пут смо се на Славији срели за Видовдан. Заједно, тражили смо изборе, јер ако они не знају како да испуне наше захтеве, ми знамо како. Само сменом власти! Тада је направљен први корак ка нашој заједничкој Победи.

23. маја ове године смо се срели четврти пут. Започета је кампања коју данас приводимо крају. У том тренутку, већ годину и по дана боримо се заједно, раме уз раме, студенти и грађани, пленуми и зборови, професори и радници, комшије и пријатељи. Под притиском смо очврснули, у борби сазрели.

И данас, по пети пут, тај бескрајан круг Славије и у њему - ми. Када вас опет видимо, драге, праведне и добре, скоро нам тешко пада што морамо за три дана да Победимо. Али време је да изађемо из кружног тока историје.

Остала су још три дана. Још три спавања. И проћи ће и та три дана и проћи ће те три ноћи, као што су пролазили и месеци пре тога и као што ће увек пролазити. Проћи ће и страхови, проћи ће и уцене, проћи ће и неправде. Проћи ће и тирани, као што увек пролазе.

Али никада, никада неће проћи људи ове земље. Стајаће као споменик једни другима, као споменик нашој заједничкој борби, као доказ да смо се овде сретали, да смо се овде разумевали, да смо се одавде борили. Стајаће као Славија. На овоме месту где је некада била мочвара, а где данас стојимо ми, за неких будућих сто и педесет година, неко ће некоме рећи - овде су били они. И овде је почела Победа.

Студенткиња Учитељског факултета и студент Факултета драмских уметности отворили су програм следећим речима:  

Добро вече Београде!

Добро вече Србијо!

Добро вече слободни народе!

Добро дошли на последњи предизборни скуп студентске листе студенти побеђују!

Окупили смо се на месту где је све почело.

На месту где је запаљена прва искра 

Искра која пламти 22 месеца касније

Искра која је прерасла у пламен слободе

Слободе од које нас дели још само 70 сати

Вечерас ћемо имати част да на бини чујемо студенте, као и кандидате са Студентске листе.

Имаћемо прилику да још једном цујемо најважније делове насег програма

И да чујемо последњу поруку пред ослобођење Србије!

Целом Славијом се ори химна Републике Србије

Бајкери Блокери Југ су се окупили код Лидла у Сомборској улици у Нишу и кренули за Београд.