Оно што је почело као солидарни бунт и блокада факултета широм земље, данас је прерасло у најјачу политичку опцију у Србији. Док се спекулише да друштвена енергија опада, наши успеси се нижу јер на сваком кораку надмудрујемо корумпирани систем.
Овај покрет нема појединце који се уздижу изнад заједнице, нити негује култ личности. Наше деловање је колективно, промишљено и одговорно према друштву. У овој борби учествујемо искључиво због идеје и општег добра, стварајући простор за заједништво, саосећање и солидарност. Студенти побеђују!
Студентски покрет у Србији данас функционише као широка мрежа која се шири кроз факултете, градове и друштвене мреже, без централног вођства. Помоћ студентима и нашој борби је могућа на више начина.
Упутство за укључивање обавештења на сајту ако на сајт улазите преко друштвених мрежа:
Упутство за укључивање обавештења за iPhone кориснике:
Предстојеће акције и догађаји у организацији студената у блокади високошколских установа у Београду. Видите најаве акција које нас очекују у наредном периоду, информишите се детаљније о плану активности, погледајте мапу или пратите како се догађај развија уживо.
Из сваког краја Србије, директно са терена: све информације на једном месту! Током целог изборног дана, наш сајт биће место на ком ћете моћи да пратите најновије вести, дешавања и информације из прве руке, које ће вам студенти широм Србије преносити са терена.
Вечерас нам цела Србија треба тамо где је данас гласала.
Ови сати показују шта је остало од покушаја СНС-а да покаже моћ. Насиље, претње, застрашивање и покушаји изазивања сукоба. Толико од њихове силе.
Након више месеци блокада и инсистирања да се студентски захтеви испуне кроз рад надлежних институција, нисмо добили никакав одговор, осим насиља, а институције у постојећим околностима немају ни довољно независности ни политичке воље да утврде одговорност.
Зато су Студенти у блокади 5. маја 2025. године саопштили да алат за испуњење захтева виде у расписивању ванредних парламентарних избора. Тада смо затражили моментално распуштање Народне скупштине и расписивање избора, уз позив грађанима да подрже листу којој ће студенти у блокади пренети поверење.
Захтеви остају исти. Избори су начин да се створе услови да они коначно буду испуњени.
Радна јединица „Студент у сваком селу“ (СУСС) је јединица у оквиру Студентског покрета која обилази места широм Србије. У претходних годину дана обишли смо преко 400 места, више од 40 хиљада домаћинстава и разговарали са преко 20 хиљада људи.
Од истока до запада, од севера до југа, трудили смо се да будемо свуда. Од Јагоштице и Крупња до Корбова и Велике Врбице, од Палића и Бајмока до Врања и Грделице, трудили смо се да будемо присутни. Обилазећи Србију уверили смо се у њену лепоту, а разговором са људима схватили смо колико дијалог значи.
Овај рад носи и посебну емоцију заједништва. Слушајући људе и њихове свакодневне изазове, осећамо одговорност, али и снагу која долази из повезивања. Дијалог не доноси само могућност промене услова живота. Он доноси осећај да нико није сам и да постоји неко ко слуша и разуме. Управо у томе лежи његова највећа вредност, у стварању поверења, враћању вере и уверењу да заједно можемо више.
Академски кризни центар (АКЦ) настао је као одговор академске заједнице на све учесталије притиске, привођења и облике институционалне репресије над студентима, професорима и сарадницима у контексту студентских блокада и протеста.
АКЦ функционише као оперативна мрежа подршке која повезује погођене чланове академске заједнице са адвокатима и правним тимовима, уз истовремено информисање јавности и подстицање солидарности.
Циљ АКЦ-а је да обезбеди брзу, поуздану и координисану подршку у кризним ситуацијама, од првог контакта и прикупљања информација до правне заштите и јавног реаговања. Од оснивања до данас, АКЦ је интервенисао у више од 150 случајева, пружајући правну и организациону подршку. АКЦ:
АКЦ делује као децентрализована мрежа заснована на поверењу, брзој реакцији и међусобној подршци, са циљем да нико не остане без помоћи у ситуацијама притиска и неправде.
Дана 15. марта 2025. године студенти су позвали грађане да се самоорганизују кроз зборове. Овај облик директнодемократског организовања препознат је Уставом Републике Србије и Законом о локалној самоуправи. Писмо народу, које су студенти тада упутили грађанима, охрабрило је људе да стану раме уз раме са студентима и да управо у својим локалним заједницама започну један нови облик борбе.
Зборови су постали места окупљања људи у насељима, градовима, месним заједницама и селима. Отвореног су карактера – одржавају се у комшилуку, на трговима, спортским теренима и у парковима. Постали су простор за размену мишљења, заједничко планирање, одлучивање и деловање.
Угледајући се на студентске пленуме, зборови су прихватили принципе директне демократије као саставни део својих расправа и доношења одлука. Сваки грађанин, без обзира на политичко опредељење, социоекономски статус или вероисповест, има право да изнесе своје мишљење и да његов глас буде равноправно уважен. На тај начин заједница гради културу дијалога у којој свако може, али и треба, да учествује.
У времену када су многи изгубили поверење у могућност да утичу на процесе који обликују њихове животе, зборови су подсетили да демократија не почиње и не завршава се на изборни дан. Она се гради свакодневно – кроз разговор, међусобно уважавање, преузимање одговорности и спремност да се делује за опште добро.
Зборови нису и не смеју бити простор страначког утицаја. Збор није политичка странка – збор је заједница. Његова снага не произлази из хијерархије, већ из учешћа људи који су спремни да се укључе у решавање проблема који се тичу свих нас.
Данас у Србији постоји више од сто активних зборова који својим локалним деловањем доприносе заједничкој борби за одговорније и праведније друштво. Сваки решени проблем у комшилуку, свака покренута иницијатива и сваки глас који је добио прилику да буде саслушан потврђују да грађани имају снагу да мењају средину у којој живе.
Заједно сведочимо развоју другачијег облика грађанског организовања, у којем је директна демократија жива, присутна и свакодневно се развија. То је подсетник да заједница није нешто што нам је дато, већ нешто што изнова градимо – солидарношћу, поверењем и спремношћу да једни друге саслушамо.
Збор није један човек. Збор смо сви ми.
Друштвени фронт представља облик сарадње радника, синдиката, струковних удружења, пољопривредника и Студентског покрета, заснован на принципима солидарности, директне демократије и самоорганизовања.
Окупља различите друштвене групе ради испуњења студентских захтева и остваривања циљева дефинисаних Друштвеним договором и Програмским минимумом, документима усвојеним у оквиру Студентског покрета.
Фронт делује независно од политичких странака и других организација, залажући се за унапређење радних права, јачање радничког организовања и веће учешће грађана у доношењу одлука.
Посебну пажњу посвећује изменама Закона о раду и Закона о штрајку, припремљеним у сарадњи студената и репрезентативних синдиката, као и другим решењима од ширег јавног интереса.
Његов циљ је изградња праведнијег и одговорнијег друштва у којем институције делују у интересу грађана, а не привилегованих појединаца или интересних група.