Ono što je počelo kao solidarni bunt i blokada fakulteta širom zemlje, danas je preraslo u najjaču političku opciju u Srbiji. Dok se spekuliše da društvena energija opada, naši uspesi se nižu jer na svakom koraku nadmudrujemo korumpirani sistem.
Ovaj pokret nema pojedince koji se uzdižu iznad zajednice, niti neguje kult ličnosti. Naše delovanje je kolektivno, promišljeno i odgovorno prema društvu. U ovoj borbi učestvujemo isključivo zbog ideje i opšteg dobra, stvarajući prostor za zajedništvo, saosećanje i solidarnost. Studenti pobeđuju!
Studentski pokret u Srbiji danas funkcioniše kao široka mreža koja se širi kroz fakultete, gradove i društvene mreže, bez centralnog vođstva. Pomoć studentima i našoj borbi je moguća na više načina.
Uputstvo za uključivanje obaveštenja na sajtu ako na sajt ulazite preko društvenih mreža:
Uputstvo za uključivanje obaveštenja za iPhone korisnike:
Predstojeće akcije i događaji u organizaciji studenata u blokadi visokoškolskih ustanova u Beogradu. Vidite najave akcija koje nas očekuju u narednom periodu, informišite se detaljnije o planu aktivnosti, pogledajte mapu ili pratite kako se događaj razvija uživo.
Iz svakog kraja Srbije, direktno sa terena: sve informacije na jednom mestu! Tokom celog izbornog dana, naš sajt biće mesto na kom ćete moći da pratite najnovije vesti, dešavanja i informacije iz prve ruke, koje će vam studenti širom Srbije prenositi sa terena.
Večeras nam cela Srbija treba tamo gde je danas glasala.
Ovi sati pokazuju šta je ostalo od pokušaja SNS-a da pokaže moć. Nasilje, pretnje, zastrašivanje i pokušaji izazivanja sukoba. Toliko od njihove sile.
Nakon više meseci blokada i insistiranja da se studentski zahtevi ispune kroz rad nadležnih institucija, nismo dobili nikakav odgovor, osim nasilja, a institucije u postojećim okolnostima nemaju ni dovoljno nezavisnosti ni političke volje da utvrde odgovornost.
Zato su Studenti u blokadi 5. maja 2025. godine saopštili da alat za ispunjenje zahteva vide u raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. Tada smo zatražili momentalno raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje izbora, uz poziv građanima da podrže listu kojoj će studenti u blokadi preneti poverenje.
Zahtevi ostaju isti. Izbori su način da se stvore uslovi da oni konačno budu ispunjeni.
Radna jedinica „Student u svakom selu“ (SUSS) je jedinica u okviru Studentskog pokreta koja obilazi mesta širom Srbije. U prethodnih godinu dana obišli smo preko 400 mesta, više od 40 hiljada domaćinstava i razgovarali sa preko 20 hiljada ljudi.
Od istoka do zapada, od severa do juga, trudili smo se da budemo svuda. Od Jagoštice i Krupnja do Korbova i Velike Vrbice, od Palića i Bajmoka do Vranja i Grdelice, trudili smo se da budemo prisutni. Obilazeći Srbiju uverili smo se u njenu lepotu, a razgovorom sa ljudima shvatili smo koliko dijalog znači.
Ovaj rad nosi i posebnu emociju zajedništva. Slušajući ljude i njihove svakodnevne izazove, osećamo odgovornost, ali i snagu koja dolazi iz povezivanja. Dijalog ne donosi samo mogućnost promene uslova života. On donosi osećaj da niko nije sam i da postoji neko ko sluša i razume. Upravo u tome leži njegova najveća vrednost, u stvaranju poverenja, vraćanju vere i uverenju da zajedno možemo više.
Akademski krizni centar (AKC) nastao je kao odgovor akademske zajednice na sve učestalije pritiske, privođenja i oblike institucionalne represije nad studentima, profesorima i saradnicima u kontekstu studentskih blokada i protesta.
AKC funkcioniše kao operativna mreža podrške koja povezuje pogođene članove akademske zajednice sa advokatima i pravnim timovima, uz istovremeno informisanje javnosti i podsticanje solidarnosti.
Cilj AKC-a je da obezbedi brzu, pouzdanu i koordinisanu podršku u kriznim situacijama, od prvog kontakta i prikupljanja informacija do pravne zaštite i javnog reagovanja. Od osnivanja do danas, AKC je intervenisao u više od 150 slučajeva, pružajući pravnu i organizacionu podršku. AKC:
AKC deluje kao decentralizovana mreža zasnovana na poverenju, brzoj reakciji i međusobnoj podršci, sa ciljem da niko ne ostane bez pomoći u situacijama pritiska i nepravde.
Dana 15. marta 2025. godine studenti su pozvali građane da se samoorganizuju kroz zborove. Ovaj oblik direktnodemokratskog organizovanja prepoznat je Ustavom Republike Srbije i Zakonom o lokalnoj samoupravi. Pismo narodu, koje su studenti tada uputili građanima, ohrabrilo je ljude da stanu rame uz rame sa studentima i da upravo u svojim lokalnim zajednicama započnu jedan novi oblik borbe.
Zborovi su postali mesta okupljanja ljudi u naseljima, gradovima, mesnim zajednicama i selima. Otvorenog su karaktera – održavaju se u komšiluku, na trgovima, sportskim terenima i u parkovima. Postali su prostor za razmenu mišljenja, zajedničko planiranje, odlučivanje i delovanje.
Ugledajući se na studentske plenume, zborovi su prihvatili principe direktne demokratije kao sastavni deo svojih rasprava i donošenja odluka. Svaki građanin, bez obzira na političko opredeljenje, socioekonomski status ili veroispovest, ima pravo da iznese svoje mišljenje i da njegov glas bude ravnopravno uvažen. Na taj način zajednica gradi kulturu dijaloga u kojoj svako može, ali i treba, da učestvuje.
U vremenu kada su mnogi izgubili poverenje u mogućnost da utiču na procese koji oblikuju njihove živote, zborovi su podsetili da demokratija ne počinje i ne završava se na izborni dan. Ona se gradi svakodnevno – kroz razgovor, međusobno uvažavanje, preuzimanje odgovornosti i spremnost da se deluje za opšte dobro.
Zborovi nisu i ne smeju biti prostor stranačkog uticaja. Zbor nije politička stranka – zbor je zajednica. Njegova snaga ne proizlazi iz hijerarhije, već iz učešća ljudi koji su spremni da se uključe u rešavanje problema koji se tiču svih nas.
Danas u Srbiji postoji više od sto aktivnih zborova koji svojim lokalnim delovanjem doprinose zajedničkoj borbi za odgovornije i pravednije društvo. Svaki rešeni problem u komšiluku, svaka pokrenuta inicijativa i svaki glas koji je dobio priliku da bude saslušan potvrđuju da građani imaju snagu da menjaju sredinu u kojoj žive.
Zajedno svedočimo razvoju drugačijeg oblika građanskog organizovanja, u kojem je direktna demokratija živa, prisutna i svakodnevno se razvija. To je podsetnik da zajednica nije nešto što nam je dato, već nešto što iznova gradimo – solidarnošću, poverenjem i spremnošću da jedni druge saslušamo.
Zbor nije jedan čovek. Zbor smo svi mi.
Društveni front predstavlja oblik saradnje radnika, sindikata, strukovnih udruženja, poljoprivrednika i Studentskog pokreta, zasnovan na principima solidarnosti, direktne demokratije i samoorganizovanja.
Okuplja različite društvene grupe radi ispunjenja studentskih zahteva i ostvarivanja ciljeva definisanih Društvenim dogovorom i Programskim minimumom, dokumentima usvojenim u okviru Studentskog pokreta.
Front deluje nezavisno od političkih stranaka i drugih organizacija, zalažući se za unapređenje radnih prava, jačanje radničkog organizovanja i veće učešće građana u donošenju odluka.
Posebnu pažnju posvećuje izmenama Zakona o radu i Zakona o štrajku, pripremljenim u saradnji studenata i reprezentativnih sindikata, kao i drugim rešenjima od šireg javnog interesa.
Njegov cilj je izgradnja pravednijeg i odgovornijeg društva u kojem institucije deluju u interesu građana, a ne privilegovanih pojedinaca ili interesnih grupa.