Pobeda zove

Naši voditelji za kraj su poručili svima:

Dragi sugrađani, hvala vam što ste došli da zajedno pišemo istoriju!

Jer kakvi budemo u Nedelju, bićemo doveka!

Živeli studenti!

Živela sloboda!

Živela Srbija!

Kandidati naše liste sa bine se spuštaju među građane oko Slavije

Sa sobom nose Ustave Republike Srbije!

Intonuje se melodija pesme Marš na Drinu!

Student Biloškog fakulteta, Univerziteta u Beogradu - Arsa Stojanović poručio je sledeće:

Dobro veče, kolege studenti, dobro veče prijatelji saborci, dobro veče hrabra Srbijo!

Srce mi je puno kada Vas vidim u ovolikom broju, kada vidim Vaša ozarena lica i tu nadu koju smo svi nekada davno smatrali izgubljenom. Pokazali ste volju i snagu, pokazali ste pravi i iskreni patriotizam - na koji treba svi do jednog da se ponosite i da jednog dana uzdignutih glava kažete - bio sam deo Pobede!

Ponovo se susrećemo na istom mestu, u isto vreme. Na mestu gde je sve počelo pre skoro dve godine! 

Mi i dalje stojimo ponosno i šaljemo Vam jasnu poruku - Srbija se plašiti ne

može! 

Srbija se osloboditi mora!

Prodaju nam se decenijama unazad priče da je rat mir, ropstvo sloboda i neznanje moć. 

U Vašim ušima stvorili su zamišljenu podelu a u Vašim očima zamišljene neprijatelje! 

Govore nam da ne verujemo nama samima nego njih da slušamo! Dosta nam je priča onih koji govore da se bore za ujedinjenu Srbiju a koji našu plodnu i bogatu zemlju izdaju, pljačkaju i kasape!

Narod ove zemlje ima svoje misli, ima svoje oči i ima svoje uši - ima svoje pravo glasa koje će 25. oktobra iskoristiti - jer jedini način da zlo nadvlada je da dobri ljudi ne urade ništa.

Pobeda je tu, na dohvat Vaše ruke i to je moć koju Vam niko ne može oduzeti.

Prepešačili smo Srbiju uzduž i popreko, obišli sela i komšiluke, pogledali Vas u oči i shvatili da možemo da računamo na Vas! 

Dok su Vam oni govorili šta treba da mislite i radite, mi smo dolazili i kucali na Vaša vrata kako bi Vas saslušali, kako bi čuli šta mislite i videli šta osećate. Vi niste samo imena na papiru. 

Vi niste samo statistika. 

Vi niste samo građani. 

Vi ste heroji! 

Vi ste Pobednici! 

Vi ljudi moji - Vi ste Srbija!

Kada smo Vam nekada davno rekli - pametniji ne popušta, pametniji se organizuje - mislili smo na Vaše znanje i moć koju svi Vi posedujete! 

Srbija nije njena vlast! 

Srbiju ne čini jedna politička partija! 

Srbija ne sme da pati zbog kulta okupljenog oko jedne tiranske ličnosti! 

Srbija nije jedan čovek! 

Srbiju činimo svi mi! Srbiju čini njen narod! 

Srbiju činite

Vi, braćo i sestre!

Videli smo Vaše osmehe a Vašu toplinu osetili kroz zagrljaje. Kroz Vaše suze osetili smo snagu koju ni jedan pendrek ne može oduzeti! 

Srce ove zemlje kuca jače nego ikada!

Ne damo im više ni jedan metar, ni jedan dinar, ni jedan život! 

Ne damo im više ništa!

Zato Srbijo, na dan slobode, 25. oktobra, zaokruži Pobedu, zaokruži broj tri!

Studenti Pobeđuju!

Dame i gospodo, građani i građanke, slobodni narode Srbije, ponovo ste osvetlili Beograd! Od studenata do penzionera, od radnika do profesora, od Subotice do Prizrena, u ovakvoj snazi i odlučnosti, okupili smo se oko jednog cilja. I nismo se okupili oko izbora, nego oko referenduma! U nedelju ne biramo između 18 izbornih lista, već između dva načela i dve vizije: Srbije ili mafije, između slobode i ropstva, između procvata i propadanja! Oni koji su nas doveli do ivice ponora, osramotili su vekove, ponizili milione, a ukrali milijarde!

O nekoj Ujedinjenoj Srbiji govore nam oni koji žive od naših podela, o Srbiji koja pobeđuje oni koji su nas decenijama vodili od poraza do poraza. Uprkos njihovim pokušajima, danas više nego ikad, dišemo i hodamo kao jedno. Čuvaćemo i očuvati naš teritorijalni integritet, naše KiM, naše obrazovne i zdravstvene institucije, naše grobove i naša ognjišta! Naš narod ne delimo granicama! Borićemo se za njegova prava u Crnoj Gori. Stajati uz Republiku Srpsku i čuvati njene nadležnosti . Neće postojati granice za ljubav.

Lažu oni koji nemaju dan radnog staža, a kažu da su vaše plate i penzije njihovo delo i da ćete bez njih ostati kada oni odu! Penzije ste vi zaradili. Garantujemo vam da će ostati vaše. Kurs dinara će biti stabilan, a novac oduzet od kriminalnih radnji, nameštenih tendera i nelegalno stečene imovine biće vraćen u budžet i korišćen za Vas. Našoj deci ne namenjujemo sudbinu jeftine radne snage, već besplatne udžbenike i ekonomiju znanja, dostojanstven život u Srbiji sa čistim vazduhom, rekama i zdravom hranom. Neće kopati našu Srbiju, nego ćemo mi kopati njihove račune. Stabilna Srbija nije ona u kojoj se vlast ne menja, nego ona u kojoj građani ne moraju da strahuju od promene vlasti.

U slobodnoj Srbiji, nijedan građanin koji se nije ogrešio o svoje komšije i svoju državu, nema čega da se plaši, bez obzira na svoju političku pripadnost i stavove. U slobodnoj Srbiji, naš narod neće grcati pod terorom izvršitelja, opljačkan od trgovačkih kartela, već ćemo poštovati dostojanstvo doma i porodice – naša privreda služiće narodu!

U nedelju ne okrećemo samo novi list niti novo poglavlje, već pišemo novu knjigu! Nakon večerašnjeg skupa, ulazimo u tišinu, a iz tišine idemo u slobodu!!!!! Završavamo sa 14 godina poniženja, haosa i izdaje, i sa decenijama stavljanja ličnih i partijskih interesa iznad opštih! Mi ne diktiramo volju naroda, već je sprovodimo. mi smo vaše sluge, ne gospodari. 

Vi zaslužujete bolje, mi znamo kako! 

Studenti pobeđuju!!! 

Živela Srbija!!!!

Aleksa Kresojević je poručio građanima na Slaviji:

Lepo lipo ljepo i lijepo, belo bilo bjelo i bijelo, listići su jednoga cvijeta, u isti se pupolj odnjihali.

Reči su velikog Njegoša, koje odzvanjaju danas ovde pred vama, sa jasnom porukom za one, koji misle da imaju pravo, da stave kandže i prisvoje nešto što svima nama pripada, nešto za šta smo svi duboko vezani, nešto što predstavlja najljepši simbol borbe srpskog naroda za opstanak - a to je Republika Srpska. 

Ta predivna, hladna Drina, kičma je jednog naroda,  istog naroda, kojem svi mi pripadamo. 

I oni koji pokušavaju da nas djele, da nas zatruju svojom zlobom, zarad sopstvene koristi, zarad profita i interesa, zarad prisvajanja zasluga jednog naroda kojem svi mi pripadamo, svojoj političkoj bulumenti, poručujemo sljedeće. 

Nikada nije i neće biti podjele! 

Nećemo dozvoliti da nam se nameću stavovi, da ste izdajice, da vas mrzimo, da vas ne poštujemo, da  vas ne razumemo - zato čujte! 

Srbija je naša matica, Beograd je naš dom, Slavija je i naša bina! Do pobjede!

Ajde grade svi uz naše mlade

Tama bledi zora rudi

Srbija se budi.

Ajde sela da se pamte dela

Niz sokake nek se čuje

Stize mladost tu je.

Mladost peva, bolju zemlju sneva

Ajde zemljo kako znamo,

Da je sačuvamo.

Natalija Stepanović studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti, Univerziteta u Beogradu poručila je okupljenim građanima:

Nekada davno, ovde nije bilo ničega. Bila je močvara. Od kada se ona velikim naporima uredila, ovde su hotele i kafane smenjivali bioskopi i narodni domovi odavde je krenula prva tramvajska linija u državi ovde je davno i neuspešno planirana izgradnja najviše zgrade u Beogradu ovde je davno i neuspešno planirana izgradnja beogradske opere ovde je umesto toga krajem prošlog veka izgrađen prvi MekDonalds u Srbiji. Već sto i pedeset godina, Slavija je mesto na kom se nalaze sve i na kom se sreću svi.

Mi smo se na Slaviji prvi put sreli pre tačno 22 meseca, 22. decembra 2024. Studentska borba je bila stara svega mesec dana. Borili smo se za naše zahteve. Verovali smo da će do januara, eventualno februara oni biti ispunjeni. Verovali smo da imamo vašu podršku. To smo na prvoj Slaviji i dokazali.

Drugi put smo se na Slaviji sreli 15. marta 2025. Verovali smo da će do leta zahtevi biti ispunjeni. Verovali smo da svi u Srbiji žele promene. Na šetnjama širom zemlje, to smo i dokazali. Videli smo ljude i zapamtili smo njihova lica. Zbog njih se borimo.

Treći put smo se na Slaviji sreli za Vidovdan. Zajedno, tražili smo izbore, jer ako oni ne znaju kako da ispune naše zahteve, mi znamo kako. Samo smenom vlasti! Tada je napravljen prvi korak ka našoj zajedničkoj Pobedi.

23. maja ove godine smo se sreli četvrti put. Započeta je kampanja koju danas privodimo kraju. U tom trenutku, već godinu i po dana borimo se zajedno, rame uz rame, studenti i građani, plenumi i zborovi, profesori i radnici, komšije i prijatelji. Pod pritiskom smo očvrsnuli, u borbi sazreli.

I danas, po peti put, taj beskrajan krug Slavije i u njemu - mi. Kada vas opet vidimo, drage, pravedne i dobre, skoro nam teško pada što moramo za tri dana da Pobedimo. Ali vreme je da izađemo iz kružnog toka istorije.

Ostala su još tri dana. Još tri spavanja. I proći će i ta tri dana i proći će te tri noći, kao što su prolazili i meseci pre toga i kao što će uvek prolaziti. Proći će i strahovi, proći će i ucene, proći će i nepravde. Proći će i tirani, kao što uvek prolaze.

Ali nikada, nikada neće proći ljudi ove zemlje. Stajaće kao spomenik jedni drugima, kao spomenik našoj zajedničkoj borbi, kao dokaz da smo se ovde sretali, da smo se ovde razumevali, da smo se odavde borili. Stajaće kao Slavija. Na ovome mestu gde je nekada bila močvara, a gde danas stojimo mi, za nekih budućih sto i pedeset godina, neko će nekome reći - ovde su bili oni. I ovde je počela Pobeda.

Studentkinja Učiteljskog fakulteta i student Fakulteta dramskih umetnosti otvorili su program sledećim rečima:  

Dobro veče Beograde!

Dobro veče Srbijo!

Dobro veče slobodni narode!

Dobro došli na poslednji predizborni skup studentske liste studenti pobeđuju!

Okupili smo se na mestu gde je sve počelo.

Na mestu gde je zapaljena prva iskra 

Iskra koja plamti 22 meseca kasnije

Iskra koja je prerasla u plamen slobode

Slobode od koje nas deli još samo 70 sati

Večeras ćemo imati čast da na bini čujemo studente, kao i kandidate sa Studentske liste.

Imaćemo priliku da još jednom cujemo najvažnije delove naseg programa

I da čujemo poslednju poruku pred oslobođenje Srbije!

Celom Slavijom se ori himna Republike Srbije

Bajkeri Blokeri Jug su se okupili kod Lidla u Somborskoj ulici u Nišu i krenuli za Beograd.