Студентска листа - Студенти побеђују!

Редовни професор и кардиолог

Илија Срдановић запослен je као кардиолог на Клиници за кардиологију Института за КВБ Војводине. Редовни је професор на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду. Основне студије завршио je на Медицинском факултету у Новом Саду 1995. године. Завршио је 2001. године специјалистичке студије интерне медицине, потом и субспецијализацију из кардиологије на МФНС 2004. године. Магистрирао је на МФУБ 2010. године, а докторирао на МФНС 2012. године. Аутор је и коаутор више десетина научних радова на SCI листи. Председник je одбора за секундарну здравствену заштиту РЛКВ, члан ИО РЛКВ и делегат скупштине РЛКВ и ЛКС. Члан је Удружења кардиолога Србије и Европског удружења кардиолога. Један је од оснивача Ресусцитационог савета Србије.

Специјалисткиња оториноларингологије

Катарина Станковић је специјалисткиња оториноларингологије и хируршкиња дечје оториноларингологије. Медицински факултет Универзитета у Београду завршила је 2000, а специјалистички испит положила је 2006. године. Од 2005. ради у Служби за оториноларингологију Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић”, где је од 2014. године шеф Кабинета за ендоскопску и ласерску хирургију. Бави се ендоскопијом дисајних путева код деце и ласерским техникама. Примаријус је од 2017. године. Представник је Србије у управном одбору ESPO-а, оснивач и генерални секретар САПО удружења и уредник седам стручних приручника.

Драматург, инжењер електротехнике, позоришни редитељ, новинар и сценариста

Жељко Хубач је драматург, позоришни редитељ, новинар и сценариста. Дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, након студија електротехнике и природно-математичких наука. Његови драмски текстови извођени су у Србији и иностранству, а представе настале по његовим делима освојиле су више од 60 награда у земљи и иностранству. Добитник је десет награда за драмске текстове, Награде Народног позоришта у Београду за уметнички и радни допринос и Октобарске награде града Лесковца. Ради као драматург у Народном позоришту у Београду. Члан је Међународног удружења позоришних критичара и театролога.

Ванредни професор и хирург

Александар Цветковић је специјалиста опште хирургије, доктор медицинских наука и ванредни професор на Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу. Има двадесет година клиничког, академског и истраживачког искуства у области хирургије. Усмерен је на развој савремених хируршких техника, минимално инвазивну хирургију и примену биомедицинског инжењеринга у клиничкој пракси. Као професор предаје студентима основних и докторских студија и бави се менторским радом. Аутор је великог броја радова и члан је стручних удружења.

Професорка енглеског језика и књижевности и преводитељка

Катарина Шћепановић је професорка енглеског језика и књижевности са дугогодишњим искуством у образовању, превођењу и менторском раду. Дипломирала је англистику на Филолошком факултету у Београду, а мастерски рад из савремене америчке књижевности одбранила је 2010. године. Од 2002. године ради у Филолошкој гимназији, где се бави наставом, уметничко-педагошким радом и менторством младих. Од 2015. године је менторка и испитивачица за практични део испита из Методике наставе енглеског језика на Филолошком факултету. Ауторка је и преводитељка више стручних и уметничких издања. Катарина је подноситељка народне иницијативе „Право на штрајк” и потпредседница Форума београдских гимназија и Форума школа Србије.

Политиколог

Адем Маврић је стручњак за међународне односе, са академским усмерењем ка дипломатији и решавању сукоба. Дипломирао је међународне односе на Универзитету Сакарија у Турској, где је студирао као стипендиста и усавршио турски језик. Током студија радио је у области међународне продаје и логистике, а након дипломирања учествовао је у дипломатском пројекту између Србије и Турске као комуникацијски специјалиста. Данас ради као координатор пројектних операција у француској компанији која организује међународне догађаје. Говори српски, енглески и турски језик.

Ванредни професор

Милош Јевтић је ванредни професор на Катедри за организацију пословних система Факултета организационих наука. Бави се наставним, научноистраживачким и стручним радом и учествовао је у бројним пројектима, међу којима се издваја пројекат „Моја средња школа”. Током рада на ФОН-у учествовао је у стручним расправама о питањима академског интегритета и високог образовања. Познат је по аргументованом приступу, ослањању на важеће прописе и активном учешћу у академској заједници.

Глумац и продуцент

Тихомир Станић је позоришни и телевизијски глумац. Дипломирао је глуму на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Дејана Мијача и стални је члан ансамбла Позоришта Атељеа 212 од 1987. године. У каријери дугачкој више од 40 година одиграо је више од 130 улога на готово свим београдским позоришним сценама, као и у позориштима у Новом Саду, Сомбору, Суботици, Вршцу, Бањалуци, Подгорици и Ужицу. Његову каријеру је такође обележило преко 130 улога на филму и телевизији. Био је председник Савеза драмских уметника Србије од 1998. до 2000. године, уметнички директор Народног позоришта Републике Српске у Бањалуци од 2005. до 2007. године. Оснивач је продуцентских кућа „Балкан филм”, „Дрина филм” и „Tihomir Stanić Production” у оквиру којих продуцира игране филмове, серије и позоришне представе од 2007. године.

Редовна професорка

Татјана Пауновић је редовна професорка на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, где од 1989. године ради у области англистике. Бави се енглеским језиком и лингвистиком, са посебним интересовањем за фонетику, социолингвистику, примењену лингвистику и методику наставе страних језика. Докторирала је из области филологије и лингвистике, а током више од три деценије рада учествовала је у развоју студија англистике и образовању будућих наставника енглеског језика. Ауторка је и коауторка научних радова о фонетској анализи говора, интонацији, настави енглеског језика и интеркултурној комуникацији.

Магистарка фармације, фармацеуткиња и здравствена менаџерка

Милина Марић је фармацеуткиња и здравствена менаџерка са вишедеценијским искуством у јавном и приватном сектору. Дипломирала је на Фармацеутском факултету Универзитета у Београду, а завршила је академске специјализације из менаџмента у здравству и фармакоекономије са фармацеутском легислативом. Од 1994. до 2018. године руководила је фармацеутским сектором за општину Сопот, а од 2018. године управница је апотеке у оквиру Апотекарске установе „Апотека Београд”. Током каријере бавила се организацијом рада, снабдевањем лековима и унапређењем доступности фармацеутских услуга.

Професорка у пензији

Весна Срећковић је професорка стручних предмета електротехничке струке која је до пензионисања 2021. године радила у Техничкој школи у Чачку. Дипломирала је електротехнику на Педагошко-техничком факултету у Чачку, током студија је добила универзитетску награду и била је први добитник награде „др Миливоје Урошевић”. У раду са ученицима припремала је такмичаре из Основа електротехнике, који су редовно стизали до републичког такмичења, где су освајали и прва места. Од деведесетих година учествује на протестима у Чачку и Београду, а од почетка студентских блокада редовно учествује у протестним окупљањима и шетњама и пружа подршку студентима.

Редовни професор и кардиолог

Александар Н. Нешковић је лекар специјалиста кардиологије и редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду у пензији. Завршио је медицинске студије, специјализацију из интерне медицине, ужу специјализацију из кардиологије, магистратуру и докторат на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Био је редовни професор на Катедри интерне медицине и начелник Одељења кардиологије КБЦ „Земун”, где је радио до одласка у пензију 2025. године. Стручно се усавршавао у више реномираних клиничких центара, укључујући Кливлендску клинику.

Доценткиња и кардиолог

Марија Бјелобрк је лекарка специјалисткиња интерне медицине и субспецијалисткиња кардиологије, са дугогодишњим клиничким и академским искуством. Дипломирала је на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду, а од 2004. године ради на Клиници за кардиологију Института за кардиоваскуларне болести Војводине. Од 2015. године је сарадница у настави, од 2016. асистенткиња, а потом 2022. године доценткиња на Медицинском факултету. Учествовала је у више клиничких студија и ауторка је и коауторка стручних и научних радова из области кардиологије.

Редовна професорка и физијатар

Лидија Димитријевић је редовна професорка Медицинског факултета Универзитета у Нишу, специјалисткиња физикалне медицине и рехабилитације и субспецијалисткиња дечје физијатрије. Дипломирала је медицину у Нишу, где је завршила и магистарске и докторске студије. Од 1996. године ради на Клиници за физикалну медицину и рехабилитацију КЦ Ниш, а на Медицинском факултету је од 2000. године. У звање редовне професорке изабрана је 2017. године. Била је шефица предмета и начелница Одељења за рехабилитацију деце. Објавила је бројне стручне и научне радове, монографију и друге публикације.

Редовни професор

Слободан Вукосавић докторирао је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Радио је на Институту Никола Тесла и истраживачком центру Емерсон ESCD у Сент Луису пре него што је почео са радом на свом матичном факултету. У звање редовног професора изабран је 2003. године. Као шеф Одсека за енергетику иницирао је многе пожељне промене у настави, формирао је две лабораторије које су оствариле међународну сарадњу са светски познатим компанијама. У настави и билатералним пројектима сарађивао је са универзитетима у Енглеској, САД, као и БиХ и Новом Саду. Добитник је неколико награда, а од 2021. изабран је за редовног члана САНУ.

Професорка српског језика

Марија Вуловић је професорка српског језика и књижевности у ОШ „Димитрије Туцовић” у Чајетини. Основну школу је завршила у родној Чајетини, а гимназију у Ужицу као одличан ученик и носилац специјалне дипломе за српски језик и књижевност. Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Лекторка је и коректорка неколико универзитетских уџбеника и научних монографија. Ауторка је две збирке песама: „Одмрежавање” и „Бетел”. Јавно је подржала студенте и њихове захтеве. Једна је од наставника који су обуставили наставу и у више наврата се јавно обраћала грађанима на протестима у Ужицу, Чачку и у Чајетини.

Пољопривредник и еколошки активиста

Златко Кокановић је пољопривредник и ветеринар из Горњих Недељица. Бави се ратарством и сточарством, а активан је и у области заштите животне средине. Члан је Савеза еколошких организација Србије и покрета „Не дамо Јадар”. Познат је по ангажовању по питањима заштите земљишта, воде и животне средине у долини Јадра. Учествовао је у организовању и вођењу јавних окупљања и протеста посвећених овим темама.

Мастеркиња политичких наука

Сара Валентик је мастеркиња политичких наука, са завршеним мастерским студијама на Факултету политичких наука и међународних односа Универзитета Матеј Бел у Банској Бистрици. У оквиру студија истраживала је положај словачке националне мањине у Србији и српско-словачку сарадњу у области мањинске политике. Бави се темама науке, пољопривреде, људских и мањинских права. Чланица је Скупштине Иницијативе за опстанак пољопривредника Србије (ИЗОПС). Матерњи језик јој је словачки, а српски и енглески говори на нивоу Ц2.

Научница

Драгана Ђорђевић је дипломирана физикохемичарка, магистарка физичко-хемијских наука и докторка хемијских наука Универзитета у Београду. Запослена је као научна саветница на Институту за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду, где руководи Центром изузетних вредности за хемију и инжењеринг животне средине. Бави се хемијом животне средине, проценом ризика, математичким моделовањем и интеракцијом полутаната. Ауторка и коауторка је више од 100 научних радова, руководила је домаћим и међународним пројектима и била менторка шест докторских дисертација. Применом знања стечених кроз научни рад, решавала је реалне еколошке проблеме.

Ванредни професор

Предраг Мрђа је ванредни професор на Машинском факултету Универзитета у Београду. Активно је учествовао на пројекту међународног универзитетског такмичења „Формула Студент” тима Универзитета у Београду 2012, 2013, 2014. и 2016. године. У почетним фазама развоја погонског система возила формуле студент, био је главни инжењер за постављање система пробног стола, испитивање и оптимизацију управљачких параметара мотора. У такмичарској сезони 2013. године, у својству ментора подтима за погон, предводио је групу студената у процесу пројектовања и израде система погонске групе. У 2014. години био је вођа формула студентског тима Универзитета у Београду. Учествовао је на такмичењу из NI LabVIEW програмирања на Електротехничком факултету Универзитета у Београду 2011. и 2012. године.

Ванредни професор

Оливер Тошковић је ванредни професор на Одељењу за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, где предаје статистику, психометрију и методологију истраживања. Дипломирао је, магистрирао и докторирао психологију на истом факултету. Бави се експерименталном психологијом, перцепцијом и статистичком анализом података, а учествовао је у пројектима PISA и TIMSS, као и бројним домаћим и међународним истраживањима у области образовања, менталног здравља и положаја деце. Више од две деценије предаје и менторише младе истраживаче у Истраживачкој станици Петница. Добитник је награда Друштва психолога Србије за популаризацију психологије и за књигу „Аутостоперски водич кроз статистику”.

Адвокат

Митар Крстић је адвокат из Ниша, дипломирани правник са искуством у војном правосуђу и адвокатури. Од 2007. до 2017. године био је официр правне службе Војске Србије на дужностима војног правобраниоца, након чега је започео самосталну адвокатску праксу. Заступа и брани физичка и правна лица у кривичним, управним, парничним и другим поступцима у Србији и иностранству. Говори енглески и француски, служи се италијанским и познаје ромски језик. Учествовао је у протестима 1996. године, као и у протестима које су организовали студенти широм Србије.

Доценткиња

Милана Писарић је докторка правних наука и доценткиња на Правном факултету у Новом Саду, где ради од 2008. године. Основне и мастерске студије завршила је у Новом Саду, а докторску дисертацију из области високотехнолошког криминала одбранила је 2016. године на Правном факултету у Београду. Ауторка је бројних научних радова.

Спортиста

Дејан Бодирога је бивши професионални кошаркаш и један од најуспешнијих европских играча своје генерације. Током каријере наступао је за кошаркашке клубове ОКК Београд, Задар, Реал Мадрид, Панатинаикос, Барселону и Лотоматику из Рима. Освојио је три титуле Евролиге, као и бројне националне трофеје. Са репрезентацијом Југославије освојио је две светске и три европске титуле, а на Олимпијским играма у Атланти 1996. године сребрну медаљу. Од 2022. године обавља функцију председника Евролиге.

Лекарка

Мaja Крстић је специјалисткиња социјалне медицине и субспецијалисткиња медицинске информатике. Завршила је Медицински факултет Универзитета у Београду и мастерске студије менаџмента здравственим услугама на Институту за јавно здравље „Супериоре ди Санита” у Риму. Обављала је функцију националне контактне тачке Светске здравствене организације у области здравствене статистике и представљала Републику Србију у Радној групи Евростата за статистику јавног здравља. Говори енглески и италијански језик.

Пољопривредник

Саша Томас је пољопривредник од 2003. године, а завршио је вишу економску школу. Председник је удружења „Банатска црница” и члан Управног одбора Иницијативе за опстанак пољопривредника Србије (ИЗОПС). Бави се темама развоја малих газдинстава, регионалних проблема у пољопривреди и укључивања младих у аграр, а у медијима је гостовао одговорно и јасно износећи ставове и проблеме овог сектора. Од почетка студентске борбе јавно је уз студенте, учествовао је на блокадама и акцијама подршке, као и у хуманитарним акцијама за студенте и најугроженије. Заједно са удружењем „Банатска црница” подржао је студентске захтеве, остављајући по страни сопствене проблеме.

Редовни професор

Дејан Шошкић је професор економије и стручњак за монетарну економију, банкарство и финансије. Дипломирао је као најбољи студент генерације на Економском факултету у Београду, где је магистрирао и докторирао из области финансија. Радио је као професор и гостујући предавач на универзитетима у Србији, САД, Аустрији и Италији. Обављао је функције саветника у Народној банци Србије, председника Савета НБС и гувернера НБС од 2010. до 2012. године. Аутор је и коаутор више књига и више од 90 научних радова из области банкарства, монетарне економије и финансијских тржишта.

Редовна професорка

Гордана Стефановић је редовна професорка Машинског факултета Универзитета у Нишу и руководилац Лабораторије за горива и мазива. Дипломирала је технологију заштите животне средине, магистрирала и докторирала у области техничких наука. Бави се утицајем енергетике на животну средину, одрживим развојем, управљањем отпадом, циркуларном економијом, енергетском ефикасношћу и третманом пепела. Ауторка је и коауторка више од 150 научних радова и учествовала је у бројним домаћим и међународним пројектима. Била је председница Савета Машинског факултета Универзитета у Нишу од 2018. до 2022. године.

Редовна професорка

Милена Петровић је редовна професорка на Природно-математичком факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Дипломирала је математичке науке на Универзитету у Београду, магистрирала на Универзитету у Лунду и докторирала на Природно-математичком факултету Универзитета у Нишу. Бави се нумеричком анализом, оптимизацијом, математичким програмирањем и применом математичких метода у различитим областима. Ауторка је и коауторка бројних научних радова и уџбеника, учесница више научних пројеката и рецензенткиња међународних часописа и Националног тела за акредитацију. Једна је од оснивача „Проактива” и учествовала је на бројним скуповима студентског покрета.

Специјалисткиња радиологије

Александра Перков је специјалисткиња радиологије у Дому здравља Крагујевац. Медицински факултет Универзитета у Крагујевцу завршила је 2002. године. Професионални пут започела је као координаторка Мобилне неге при Добротворном фонду „Човекољубље”, где је од 2001. до 2003. године помагала најугроженијима. Од 2005. године ради као лекарка у Дому здравља Крагујевац, укључујући рад у Страгарима, где је стекла искуство у пружању помоћи људима у малим срединама.

Машински техничар за компјутерско управљање

Живојин Миловановић је машински техничар за компјутерско управљање са 16 година радног искуства у РБ „Колубара”. Радио је на месту руководиоца погонске станице, а последњих пет година ангажован је у пописној комисији, где се бави уносом и обрадом података о ХТЗ опреми, инвентару и основним средствима. Аутор је текста „Почетак краја? Како држава отима ЕПС из руку народа”, објављеног 2024. године, који се бави питањима организације и власништва над ЕПС-ом, положајем радника и последицама промена у енергетском сектору.

Мастер инжењер геодезије и геоматике, професор

Дејан Иванишевић је мастер инжењер геодезије и геоматике и професор стручних предмета у Техничкој школи „Милева Марић Ајнштајн” у Новом Саду. Основне академске студије геодезије и геоматике завршио је на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду 2013. године, а две године касније и мастерске студије. Од 2024. године у школи ради и као организатор практичне наставе за подручје геодезије и грађевине. Поред стручног и педагошког рада, бави се пољопривредом, укључујући ратарством, воћарством, повртарством и пластеничком производњом.

Редовна професорка

Данијела Стошић Панић је редовна професорка у ужој научној области Пословно управљање на Економском факултету Универзитета у Нишу, где учествује у настави на сва три нивоа студија. Учествовала је и руководила домаћим и међународним научним и образовним пројектима, укључујући пројекте Фонда за науку и Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Бави се квалитетом образовања и учествује у раду институција које се баве акредитацијом и вредновањем образовног система. Академски се усавршавала у Аустрији, Кипру, САД и другим европским земљама.

Мастеркиња фармације и стручњакиња за клиничка истраживања

Александра Штимац је мастеркиња фармације, рођена у Лозници и одрасла у Крупњу. Интегрисане студије фармације завршила је на Фармацеутском факултету Универзитета у Београду. Професионалну каријеру започела је 2012. године, а током каријере радила је и у многим међународним фармацеутским компанијама. Тренутно ради у компанији која се бави клиничким истраживањима, где своје фармацеутско знање примењује у области развоја и истраживања лекова.

Ванредни професор

Драган Стојковић је ванредни професор на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу, у ужој научној области Финансије и финансијске институције. Основне студије завршио је на смеру Берзе и берзанско пословање, докторирао је из области макроекономије, а завршио је и мастерске студије индустријског инжењерства — пословни информациони системи. На Универзитету у Крагујевцу ради од 2008. године. Објавио је више од 50 научних радова и учествовао у домаћим и међународним пројектима из области финансија, тржишта капитала и економског развоја.

Ванредни професор у пензији

Душан Ђурђевић је доктор техничких наука и ванредни професор на Факултету техничких наука Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Дипломирао је на Електротехничком факултету Универзитета у Приштини, магистрирао из теоријске електротехнике на Електронском факултету у Нишу и докторирао на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Усавршавао се и истраживачки радио на универзитетима у Великој Британији и САД. Бави се теоријском и нумеричком електромагнетиком, теоријом антена, микроталасном техником, фотоником, оптоелектроником, телекомуникацијама и соларном енергетиком. На факултету предаје више предмета на основним, мастерским и докторским студијама.

Професорка српског језика и књижевности

Славица Филиповић је професорка српског језика и књижевности са више од две деценије искуства у образовању. Током рада у Гимназији „Светозар Милетић” у Србобрану била је посвећена настави и раду са ученицима, за шта је добила признања за дугогодишњи рад. Завршила је основне академске студије и говори енглески језик. Њене области интересовања и стручности су култура, уметност и родна равноправност.

Адвокат

Мирза Рамушовић је адвокат и правник, дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, а завршио је мастерске студије из уставног права. Усавршавао се и у области људских права и демократизације на програму Европског међууниверзитетског центра у Венецији, Коимбри и Лондону. Као правник се бави људским правима, уставним правом, биоетиком и медицинским правом. Излагао је на међународним конференцијама у Јерусалиму и Порту и члан је Управног одбора Европске дивизије Међународне катедре за биоетику. Од 2019. године самостално се бави адвокатуром.

Ванредни професор

Александар Милојковић је архитекта и ванредни професор на Грађевинско-архитектонском факултету Универзитета у Нишу, где ради од 1998. године. Студије архитектуре завршио је на Архитектонском факултету у Скопљу, а магистрирао и докторирао на Универзитету у Нишу. Руководилац је студијских програма из области архитектуре, три мандата био је члан Савета факултета, а од 2023. године је његов председник. Аутор је бројних научних и стручних радова и архитектонских пројеката. Оснивач је ауторског тима „Garage group Architects”, а за свој рад добио је више награда и признања, укључујући Годишњу награду Удружења архитеката Србије за 2010. годину.

Доценткиња

Сања Фриц дипломирала је са наградом на Грађевинском факултету Универзитета у Београду на Одсеку за путеве, железнице и аеродроме. Докторску дисертацију одбранила је 2014. године, а исте године изабрана је у звање доцента. Ауторка или коауторка је више од 50 научних радова објављених у домаћим и страним часописима. Учествовала је у више од 70 пројеката. Била је дугогодишња известитељка Републичке ревизионе комисије и њена чланица у периоду од 2017. до 2020. године када је вршила стручну контролу преко 90 пројеката од значаја за Републику Србију. Чланица је Инжењерске коморе Србије и Управног одбора Српског друштва за путеве. Од 2018. године до 2024. године била је управница Института за саобраћајнице и геотехнику.

Правник

Владан Јовановић је дипломирани правник и специјалиста породичне медијације са више од три деценије професионалног искуства у области социјалне заштите, породичног права, права детета и медијације. Завршио је Правни факултет у Приштини и специјалистичке студије породичне медијације на Факултету политичких наука у Београду. Од 2007. године ради као независни регионални консултант у Србији и земљама региона. Учествовао је у бројним реформским пројектима, изради закона, стратегија и акционих планова. Аутор је и коаутор више десетина стручних публикација. Предавао је на Факултету за медије и комуникације у Београду. Аутор је и више књижевних дела.

Пензионер

Томислав Вељковић је металоглодач и дугогодишњи радник Општинске управе Рача, где је радио на одржавању централног грејања, електричних инсталација и противпожарне заштите. Завршио је ВИШ Крагујевац, а радно искуство стицао је у фабрикама „Застава” и „Гоша”. Као синдикални повереник учествовао је у организовању вишемесечних протеста радника фабрике „Застава Електро” у Рачи. Познат је и по пријављивању неправилности у локалној управи и статусу узбуњивача.

Пољопривредник

Ђока Ћурчић је месар из Вилова, у општини Тител. Члан је Управног одбора Иницијативе за опстанак пољопривредника Србије (ИЗОПС).

Ванредна професорка

Александра Илић је ванредна професорка на Факултету безбедности Универзитета у Београду, где предаје криминологију, пенологију, тероризам и организовани криминал. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду, а на истом факултету је докторирала 2017. године у области криминолошких аспеката односа медија и криминалитета. Научно се бави криминологијом, пенологијом, виктимологијом, кривичним правом, тероризмом и међународном кривичноправном сарадњом. Ауторка је бројних научних радова и учествовала је на значајним међународним конгресима и истраживачким пројектима. Чланица је Америчког удружења за криминологију и управе Секције за криминологију Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу.

Редовна професорка

Марина Петровић Јилих је редовна професорка на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, где ради од 2006. године. Германистику и јужну славистику студирала је на Универзитету у Лајпцигу, где је 1992. године магистрирала, а докторирала је на Универзитету у Крагујевцу 2013. године. Бави се немачком књижевношћу и културом, дидактиком књижевности и наставом немачког као страног језика. Ауторка је две монографије, уџбеника и бројних научних радова објављених у домаћим и међународним часописима и зборницима. Учествовала је на бројним научним конференцијама у земљи и иностранству.

Оперски певач

Никола Микић је оперски певач, рођен у Лесковцу. Завршио је основну и средњу музичку школу „Станислав Бинички”, основне академске студије на Факултету уметности у Нишу и мастерске студије на Факултету музичке уметности у Београду. Наступао је у Народном позоришту у Нишу и Народном позоришту у Београду, где је тумачио бројне улоге у операма и оперетама, укључујући Фигара, Ескамиља, Папагена и Пјетра Флевила. Наступао је и на концертима у Србији и иностранству, као солиста и са симфонијским оркестрима. Добитник је више награда на међународним такмичењима, укључујући прве награде и лауреатско признање.

Доцент

Станислав Милошевић је дипломирани астрофизичар и доцент на Катедри за астрономију Математичког факултета Универзитета у Београду. Од 2023. године је програмски директор Истраживачке станице Петница, где је претходно руководио програмом из астрономије. Бави се теоријским проучавањем структуре и еволуције галаксија, аутор је научних радова и учесник у научним пројекатима. Има искуство у настави физике и астрономије, као и у раду са младим истраживачима. Члан је Комисије за наставу астрономије Друштва астронома Србије, Европског астрономског друштва и Међународне астрономске уније. Учествовао је у тиму Међународне олимпијаде из астрономије и астрофизике 2017. и 2025. године.

Адвокат

Феђа Димовић је адвокат који се више од 16 година бави адвокатуром у сопственој канцеларији у Београду, са фокусом на кривично право и заштиту људских права. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду. У оквиру адвокатске праксе радио је и бројне про боно случајеве. Један је од оснивача и чланова „Београдског синдиката”, са којим је учествовао у више од 60 концерата на студентским протестима и скуповима широм Србије. Учествовао је и у литијама у Црној Гори 2020. године, због чега је одликован орденом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца од стране митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

Наставница

Андреа Беседеш Нађ је дипломирана инжењерка информатике, а тренутно је на мастер студијама информационе технологије. Више од 25 година ради у образовању, као наставница математике и информатике у основној школи. Редовно учествује на разним међународним пројектима са својим ученицима. Поред рада са ученицима, активно се бави заштитом животинја и њихове добробити. Говори мађарски и енглески језик.

Редовна професорка

Вера Ж. Радовић је редовна професорка на Факултету за образовање учитеља и васпитача у Београду, где ради од 1998. године и предаје дидактику. Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Одељењу за педагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Ауторка је више научних студија и радова из области дидактике, образовања и професионалног развоја учитеља и наставника. Главна је и одговорна уредница часописа „Иновације у настави”. Учествовала је у научноистраживачким и ТЕМПУС пројектима, у оквиру којих је основала Педагошку лабораторију за рад са студентима. Била је гостујућа предавачица на више универзитета у региону.

Доцент

Александар Чупић је доцент на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду, на Катедри за поштански саобраћај и мреже. Рођен је и одрастао у Прокупљу, дипломирао је, магистрирао и докторирао на Саобраћајном факултету. Бави се вишекритеријумским одлучивањем, применом метахеуристичких метода и оптимизацијом у поштанском саобраћају и логистици. Аутор је и коаутор више научних радова, члан организационог одбора симпозијума ПосТел и учесник на више међународних конференција. Потписник је иницијативе „Универзитетска подршка”, а у студентској борби учествовао је и тако што је у свом пластенику у Сопоту угостио студенте који су пешачили до Крагујевца након чега им се и сам придружио у свим великим шетњама. Oд 2017. године успешно се бави органском производњом воћа и поврћа.

Редовни професор

Сретен Стојановић је редовни професор Технолошког факултета Универзитета у Нишу, где ради од 1991. године. Дипломирао је електротехнику на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, магистрирао из области аутоматског управљања и докторирао на Машинском факултету Универзитета у Београду. Бави се стабилношћу и робусношћу система, управљањем системима, обрадом сигнала, неуронским мрежама и машинским учењем. Аутор је и коаутор више од 150 научних радова, монографија и уџбеника. Учествовао је на осам националних и међународних пројеката. Обавља више академских функција, а од 2023. године је председник Савета Технолошког факултета у Лесковцу.

Професор српског језика и књижевности

Урош Микић рођен је у Београду. Основне и мастерске студије завршио је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Катедри за српску књижевност за јужнословенским књижевностима. Током студија био је уредник студентског књижевног листа „Весна”. Од 2021. године запослен је као професор српског језика и књижевности у гимназији. Са својим ученицима освојио је прву награду на UNHCR-овом пројекту „У њиховим патикама” за апликацију која служи избеглицама преводећи с арапског на српски језик. Вишегодишњи је сарадник Задужбине „Доситеј Обрадовић” и члан њеног жирија на књижевном конкурсу. Активно учествује у књижевним промоцијама, трибинама и подкастима. Говори енглески и француски, а служи се и мађарским језиком.

Књижевна теоретичарка, есејисткиња и уредница књижевних програма

Милена Ђорђијевић је књижевна теоретичарка, есејисткиња и уредница културних програма. Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где се бавила компаративним проучавањем односа Истока и Запада у модерној књижевности. Од 2013. године ради у Народној библиотеци Србије, где је уређивала књижевне и трибинске програме и учествовала у организацији бројних културних догађаја у Србији и иностранству. Ауторка је научне монографије и бројних радова, есеја и књижевних критика, а коауторка изложбе и монографије „Српска књижевност у Првом светском рату”. Чланица је редакције „Књижевног магазина” и једна од иницијаторки Пленума Народне библиотеке Србије, који подржава студентске захтеве и залаже се за заштиту културног наслеђа и боље услове рада у култури.

Редовна професорка

Марија Маруна је редовна професорка Архитектонског факултета Универзитета у Београду, где ради више од 25 година. Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Архитектонском факултету. Руководи Лабораторијом за културу планирања и дизајн просторних политика при Центру за истраживачку делатност Универзитета у Београду. Бави се управљањем урбаним развојем, теоријом планирања, јавним политикама, стратешким урбаним дизајном и интегралним планирањем. Ауторка је монографија, уџбеника и бројних научних радова и пројеката. Гостујућа је предавачица на више европских универзитета и учествује у јавним расправама и партиципативним процесима о урбаном развоју, архитектури и јавним политикама.

Ванредни професор

Иван Мијаиловић је ванредни професор на Факултету заштите на раду у Нишу. Дипломирао је на Машинском факултету у Нишу, а магистарске и докторске студије завршио је на Факултету заштите на раду. Аутор је три уџбеника и више научних радова представљених на домаћим и међународним конференцијама. Председник је Савета Факултета заштите на раду у Нишу. Течно говори енглески језик, а служи се француским и италијанским.

Адвокат

Станко Фуштар је адвокат из Крагујевца. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу, након чега је обавио адвокатски приправнички стаж. Правосудни испит положио је 2016. године, а од 2017. године самостално ради као адвокат. Најчешће заступа у кривичним, парничним и прекршајним поступцима, као и у ванпарничним и извршним поступцима. Од почетка студентских протеста пружа правну помоћ студентима, грађанима и професорима Универзитета у Крагујевцу. Студентима у блокади Природно-математичког факултета одржао је предавање о правима и обавезама приликом позивања од стране МУП-а.

Пензионер

Зоран Ђајић је дипломирани инжењер геологије из Нове Вароши, који живи у Београду. Током професионалног рада стекао је искуство у областима геологије, природних ресурса и рударства. Пензионер је и служи се енглеским и руским језиком. У јавности је указивао на питања корупције и говорио о случају пада надстрешнице, настојећи да укаже на одговорност и значај утврђивања чињеница у вези са овим случајем.

Редовна професорка

Љубица Опарница је редовна професорка на Педагошком факултету у Сомбору Универзитета у Новом Саду, на Катедри за математику и методику наставе математике. Дипломирала је и магистрирала математику на Природно-математичком факултету у Новом Саду, а докторирала 2008. године на Математичком факултету у Бечу у области примењене математике у механици, која је и област њених истраживања. Радила је у Математичком институту САНУ, као и на Факултету техничких наука и Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду. Од 2010. године ради на Педагошком факултету у Сомбору, где је у звање редовне професорке изабрана 2020. године. Била је постдокторанткиња на Универзитету у Генту. Као професорка јавно истиче да је њена дужност да стане уз студенте који се боре за правду и слободу.

Предузетница

Санела Рамадановић је предузетница из Новог Пазара и власница фризерског салона са дугогодишњим радним искуством. Током професионалне каријере изградила је однос поверења са великим бројем људи, ослањајући се на одговорност, искреност и посвећеност послу. Заинтересована је за питања од јавног значаја, унапређење локалне заједнице, владавину права и друштвену одговорност. Залаже се за дијалог, транспарентност и доношење одлука у јавном интересу. Страначки је неопредељена и друштвени ангажман заснива на личним уверењима и одговорности према заједници.

Ванредни професор

Имре Кризманић је ванредни професор на Катедри за морфологију, систематику и филогенију животиња Биолошког факултета Универзитета у Београду. Рођен је 1962. године у Сомбору, а докторирао је 2008. године. Учествовао је у истраживању биодиверзитета на подручју Јадра. Указао је на могуће неповратне последице пројекта по станишта и врсте и аутор је критичких текстова о изградњи рудника литијума и говорник на бројним скуповима о Рио Тинту.

Доцент

Немања Крстић је доцент на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, где предаје на департманима за социологију и социјалну политику и социјални рад. Докторирао је социологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду 2018. године. Бави се социологијом породице, религије, права, девијантног понашања, етничких група и социјалне патологије. Један је од оснивача Центра за емпиријске студије културе југоисточне Европе и аутор бројних научних радова и монографских публикација. Током студентских протеста јавно је подржао студенте и учествовао у академским дебатама о аутономији универзитета и положају студената.

Доцент

Јован Вујичић је доцент на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу за ужу привредноправну научну област. Дипломирао је на истом факултету, а докторску дисертацију из области међународне продаје робе одбранио је 2019. године. Предаје више предмета, међу којима је и Међународно пословно право. Објавио је више десетина научних и стручних радова, учествовао у научноистраживачким пројектима и члан је уређивачких одбора два научна часописа. Јавно је подржао студенте у блокади, био редар на протесту у Крагујевцу 15. фебруара 2025. године и противио се увођењу онлајн наставе и одлагању испитних рокова.

Каратискиња

Татјана Петровић Ропрет је правница, мајстор каратеа, тренер и спортски организатор са више деценија искуства у развоју женског и дечјег спорта. Била је капитенка женске репрезентације Југославије, тренерка женске репрезентације Србије и оснивачица Карате клуба „Нипон”, чији су такмичари освајали европске, светске и балканске медаље. Као такмичарка освојила је прву светску медаљу за жене у борбама у историји југословенског каратеа, као и бројна европска и светска одличја. Била је један од оснивача Комисије за жене и спорт при Олимпијском комитету Србије и чланица комисије Светске карате федерације за развој женског каратеа. Добитница је Октобарске награде града Београда и признања Јапанске амбасаде за промоцију јапанске културе у Србији.

Новинарка и пројектна менаџерка

Ивана Петровић је новинарка, пројектна менаџерка и медијска стручњакиња са више од две деценије искуства у новинарству, развоју медија и управљању пројектима. Била је новинарка и пројектни менаџер City SMART радија и портала у Нишу, као и службеница за медије у Мисији ОЕБС-а на Косову, где је радила на професионалном развоју више од 70 медија и подршци локалним српским медијима. Радила је и у програму УНДП-а за јачање капацитета локалних самоуправа и на пројектима економског развоја. Ауторка је анализа и емисија о корупцији, злоупотреби јавних средстава, људским правима и слободи медија. Добитница је више новинарских награда, укључујући награду „Светионик” за очување новинарске етике и професионалних стандарда и награду Фондације „Славко Ћурувија” за унапређење истраживачког новинарства. Ауторка је две књиге.

Редовни професор и стоматолог

Мирослав Андрић је орални хурург на Клиници за оралну хирургију у Београду, као и редовни професор оралне хирургије на Стоматолошком факултету у Београду. Интегрисане студије стоматологије завршио је 1997. године, специјалистичке студије 2002. године, а 2011. године одбранио је докторску дисертацију на Стоматолошком факултету Универзитета у Београду. Аутор и коаутор је великог броја радова у међународним научним часописима, поглавља у књигама из области оралне хирургије, а такође је био ментор приликом израде више докторских дисертација. Андрић је својим активним учешћем значајно допринео у изради програма за здравство; конкретно делу програма о стоматолошкој здравственој заштити.

Адвокат

Владан Манчић је адвокат из Ниша, дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Нишу, а након положеног правосудног и адвокатског испита основао је сопствену адвокатску канцеларију. Бави се различитим областима права и заступа правна и физичка лица пред судовима широм Србије. Заступао је грађане и удружења у поступцима за заштиту животне средине, укључујући случајеве против изградње малих хидроелектрана, рудника и каменолома. Био је бранилац политичких и еколошких активиста, студената и других грађана у кривичним и прекршајним поступцима, а заступа их и у парничним поступцима. Адвокат је „Слободног универзитета” у Нишу. Поседује сертификате Правосудне академије и Београдске отворене школе и служи се енглеским и руским језиком.

Пољопривредник

Александар Васов је ветеринар, музичар и један од најпосвећенијих чувара традиоционалног начина живота на Старој Планини. Након студија ветерине у Београду, одлучио је да се врати у родни крај, у село Протопопинци код Димитровграда, где више од две деценије узгаја аутохтоне расе домаћих животиња. Његов рад није само пољопривредни — он је и уметнички. Александар свира кавал, пастирски дувачки инструмент, као и фрулу, гајде и тамбурицу. Музиком и животом у складу с природом промовише вредности које полако нестају: стрпљење, повезаност са земљом и поштовање према животињама.

Менаџерка производа

Ана Трифуновић је докторка медицине са дугогодишњим искуством у фармацеутској индустрији. Дипломирала је на Медицинском факултету у Крагујевцу 2005. године, након средњошколског образовања у специјализованом одељењу за талентоване ученике из математике и боравка у Истраживачкој станици Петница. Од 2006. године ради у фармацеутским компанијама на позицијама од стручне сараднице до менаџерских функција. Бави се едукацијом здравствених радника и ауторка је стручних предавања и радова из области здравства.

Ванредна професорка

Јована Деветаковић је докторка биотехничких наука из области шумарства и ванредна професорка на Шумарском факултету Универзитета у Београду. Њен стручни рад усмерен је на шумарство, науку, образовање и питања одрживог управљања природним ресурсима. Као ванредна професорка на Универзитету учествује у образовању студената и развоју стручних знања у области шумарства.

Пнезионер

Југослав Ристић је дугогодишњи синдикални активиста и радник „Застава оружја” из Крагујевца. Од 1979. до 2001. године радио је као технолог конструктор у фабрици, а од 2002. до 2008. био је председник синдикалне организације, где је предводио активности и протесте против отпуштања 2.600 радника и гашења фабрике. Од 2008. до 2022. године био је председник Савеза самосталних синдиката Крагујевца и учествовао у радничким протестима током приватизације и деиндустријализације. Био је члан управних и надзорних тела више институција, као и Социјално-економског савета Крагујевца. Коаутор је књиге „Синдикати кроз изазове прошлости и будућности”.

Магистар сликарства и наставник у гимназији

Тибор Лазар је завршио основне и магистарске студије на Академији уметности у Новом Саду. Био је учесник последипломског програма у Швајцарској на Факултет уметности у кантону Вале (ЕDHEA). Већ од студентских дана награђиван је за свој уметнички рад. Редовно излаже своја дела самостално као и на групним изложбама и сајмовима уметности. Присутан је на домаћој као и на међународној сцени. Био је учесник резиденцијалног боравка „Глоарт” (GLO’ART) у Белгији. Два пута је представљао Србију на међународном уметничком догађају Нордарт (NordArt) у Немачкој. У његовом опусу су присутни разни медији: слике, цртежи, уметнички објекти и инсталације.

Редовни професор

Растко Јовић је редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду на катедри за Канонско право. Основне богословске студије завршио је у Београду, мастерске студије у САД, а докторске на Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну. На ПБФ-у ради од 2014. године. Поред тога, ангажован је на мастерском програму Факултета политичких наука, а претходно је предавао и на Правном факултету Универзитета у Београду. Учествује у међународним конференцијама, међурелигијском дијалогу и међународним пројектима. Аутор је две књиге и више од 60 научних радова. Од почетка студентских блокада отворено подржава студенте и потписао је јавну подршку студентима у јануару 2025. године.

Редовна професорка

Сања Белић је редовна професорка на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду. Докторирала је хемијске науке 2014. године. Објавила је више десетина радова са SCI листе. Ауторка је два уџбеника, из форензичке и зелене хемије, као и две збирке задатака за средњошколски узраст. Има искуство и у високом и у средњем образовању, предавала је специјално даровитој дециу Гимназији „Јован Јовановић Змај”. Бави се науком и образовањем, а учествовала је и у активностима посвећеним популаризацији и промоцији науке кроз јавне наступе, емисије и манифестације. Поред академског рада, има искуство у комуникацији научних тема са широм јавношћу.

Наставница енглеског језика

Студијe je уписала 1995. године, а завршила 2006. године. Током тих једанаест дугих година студирања прошла je кроз студeнтске протесте 1996/1997. године (у којима je активно учествовала), бомбардовање 1999. године, 5. октобар 2000. године и родила две девојчице. У апсолвентским данима добила je прилику да ради на замени у ОШ „Јован Јовановић Змај” у Смедереву. Тада je заволела рад са децом и своју каснију едукацију посветила преквалификацији за позицију наставника енглеског језика. Рад у области основног образовања и васпитања је постао њен животни позив и ниједног момента се није покајала што ради у просвети. Током своје наставничке каријере је радила на организовању многих манифестација и такмичења у смислу мотивације ученика, али и родитеља, да се што више образују и да своје научене вештине примењују у свим животним сферама.

Ванредни професор

Јово Бакић је ванредни професор социологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где предаје политичку социологију и социологију политике. Основне студије, магистратуру и докторат завршио је на истом факултету, а стручно се усавршавао на универзитетима у Оксфорду, Хелсинкију и Амхерсту и боравио као гостујући предавач на Карловом универзитету у Прагу. У научном раду бави се теоријама нације и национализма, идеологијама југословенства и историјском социологијом. У јавности наступа као друштвени критичар и аналитичар и коментарише политичке процесе, корупцију и друштвене неједнакости у Србији.

Редовни професор

Микица Сибиновић је редовни професор на Географском факултету Универзитета у Београду, где предаје Економску, Политичку и Аграрну географију, а предаје и на мастерском програму Европска политика и управљање кризама на Факултету политичких наука. Дипломирао је 2003, магистрирао 2006, а докторирао 2015. године на Географском факултету. Усавршавао се у Немачкој и САД. Аутор је више од 60 научних радова, потпредседник Српског географског друштва, уредник часописа „Гласник” и члан Националног просветног савета. Подржао је студентске протесте и учествовао у њима, укључујући протестне шетње у Београду, говор у Старој Пазови и акцију „Побуњени универзитет”.

Редовни професор

Марко Николић је редовни професор на Грађевинско-архитектонском факултету Универзитета у Нишу, где је запослен од 2007. године. Завршио је студије архитектуре и докторирао на истом факултету. У два мандата, 2021. и 2024. године, обављао је функцију продекана за наставу и студентска питања за студијске програме из области архитектуре. Бави се научноистраживачким радом и аутор је више научних радова. Активан је и као архитекта и пројектант, оснивач „Студија Кубик” и аутор бројних архитектонских пројеката, реализованих објеката и ентеријера. Добитник је више награда и признања из области архитектуре.

Дипломирана инжењерка технологије

Јована Јемовић је дипломирана инжењерка технологије и стручњакиња за прехрамбену технологију. Дипломирала је на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду на смеру прехрамбена технологија. Професионално искуство стекла је као технолошкиња, шефица технолога и вођа HACCP тима, као и као шефица производње у једној од највећих пекара у региону. Вративши се након студија у родно место, посвећена је темама развоја пољопривреде и живота на селу. Као нестраначка кандидаткиња учествовала је на локалним изборима у Рашки 2024. године. У локалној заједници позната је као грађанска активисткиња, боркиња за права жена и самохраних мајки, као и за опстанак младих на селу.

Виша предавачица струковних студија

Александра Попин бави се књижевном историјом и теоријом. Дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду, на Катедри за југословенске књижевности и српскохрватски језик, 1996. године. На истом факултету одбранила је магистарску тезу „Кора и Непочин-поље према усменокњижевној традицији” 2005. године. Докторирала је на Филолошком факултету у Београду 2010, одбранивши тезу „Усмена књижевност и словенски неомитологизам као подтекст у поезији Васка Попе”. Ауторка је низа студија објављених у научним часописима и зборницима радова. Њена област научног интересовања је српска књижевност 20. века.

Вандредни професор

Дражен Драшковић је ванредни професор на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, при Катедри за рачунарску технику и информатику. Докторирао је у области интелигентних софтверских система. Бави се применом вештачке интелигенције у софтверским системима, машинским учењем, анализом великих количина података и развојем едукативних игара за децу. Радио је у компанији IБМ у Немачкој, обавио стручну праксу у Гуглу и радио у домаћим ИТ компанијама. Био је консултант организација УНОПС, УНДП, УНИЦЕФ, ГИЗ и СЗО. Руководилац је лабораторије за анализу података и примену вештачке интелигенције и учествује у више европских и националних пројеката. Успешно је помагао студентским тимовима у развоју софтверских производа и оснивању стартап компанија.

Редовни професор

Милош Тодоровић је редовни професор Економског факултета Универзитета у Нишу, где предаје Међународну економију. Економски факултет у Нишу завршио је као најбољи дипломирани студент генерације 1984/85, а магистрирао је у Београду и докторирао у Суботици. Од 2006. до 2009. године био је продекан за наставу. Аутор је 14 књига и више од 100 научних радова, учествовао је у бројним домаћим и међународним пројектима и научним конференцијама и био ментор на више од 100 дипломских, магистарских и мастер радова. Током студентских протеста придружио се студентима и подржао њихову борбу за правду, одговорност и промене.

Инжењер за друмски и градски саобраћај, инструктор вожње Б категорије

Александар Арсић је инжењер друмског и градског саобраћаја и наставник практичне наставе у Техничкој школи „Радоје Љубичић” у Ужицу, где ради од 2006. године. Био је координатор практичне наставе и помоћник директора школе, а од 2009. године је одељењски старешина. Основао је Секцију за безбедност саобраћаја, при којој ученици спроводе активности широм Златиборског округа, а ученике је припремао и за републичка такмичења. Учествује и у раду Драмске секције. Током студентских блокада активно учествује у Пленуму школа у обустави Златиборског округа и организацији протеста наставника и студената у Ужицу.

Редовна професорка

Биљана Радовановић Бркановић, редовна професорка на Катедри за дириговање Факултета музичке уметности у Београду, више од три деценије остварује изузетну уметничку каријеру, подједнако посвећену оркестарском, хорском, камерном и савременом музичком стваралаштву. Сарађивала је са најзначајнијим домаћим оркестрима и ансамблима: Београдска филхармонија, Симфонијски оркестар РТС, Уметнички ансамбл „Станислав Бинички”, Цамерата Сербица, Нишки симфонијски оркестар, Ансамбл за нову музику, Ансамбл Арте, Гудачи Св. Ђорђа, Гудачки оркестар „Душан Сковран”, као и са бројним угледним солистима из земље и света. Посебно место у њеном опусу заузима савремена музика: на Међународним трибинама композитора и концертима посвећеним савременом стваралаштву остварила је преко 60 првих извођења дела домаћих и страних аутора, а за продукције Јуниверсал и Ворнер брос снимала је филмску музику. Наступала је на значајним фестивалима и концертним сценама широм Европе и САД. На ФМУ предаје од 1992. године; као професорка дириговања образовала је генерације диригената који данас граде успешне каријере у земљи и иностранству.

Редовна професорка

Сања Савчић је докторка правних наука и редовна професорка Правног факултета Универзитета у Новом Саду, где је запослена од 2001. године. Основне студије завршила је на Правном факултету у Новом Саду, као најбоља дипломирана студенткиња. На истом факултету стекла је и звање магистарке правних наука. Докторску дисертацију одбранила је са одликом на Правном факултету Универзитета у Београду. Усавршавала се на Институту Макс Планк у Минхену. Ауторка је бројних научних радова у области права интелектуалне својине и облигационог права.

Редовни професор у пензији

Зоран Стевановић је рођен у Београду. Истакнути је хидрогеолог и редовни професор у пензији на Департману за хидрогеологију Рударско-геолошког факултета. Један је од водећих стручњака у области хидрогеологије карста како у региону, тако и на међународном нивоу. Ангажован је као консултант за ФАО, УНЕСКО и друге УН агенције. Водио је пројекте у преко 20 земаља широм света (Европа, Азија, Африка). Координисао је и руководио бројним међународним пројектима фокусираним на заштиту и управљање водним ресурсима, пројекте водоснабдевања, наводњавања и одрживог управљања водама у сушним и хидролошки изазовним деловима света. Има преко 30 година практичног искуства у пројектовању и имплементацији истраживачких пројеката фокусираних на управљање и експлоатацију подземних вода за потребе комуналног водоснабдевања. Његов рад обухвата кључне домаће, регионалне и глобалне пројекте, претежно у домену специфичног и комплексног водоснабдевања из карстних и алувијалних издани.

Редовни професор

Александар Бауцал је редовни професор развојне психологије и психологије образовања на Филозофском факултету Универзитета у Београду и гостујући професор Универзитета у Тартуу. Више од три деценије истражује како деца и млади уче и развијају се и како школе могу бити боља места за њихово учење и одрастање. Објавио је више од 200 научних радова и члан је Међународне академије образовања. Био је председник Друштва психолога Србије и оснивач и први директор Центра за евалуацију у образовању. У Србији и региону више од две деценије учествује у реформама образовања, залажући се за школе у којима свако дете има добре прилике да учи, развија своје потенцијале и постане самосталан и одговоран човек.

Редовни професор

Драган Цветковић је доктор техничких наука и редовни професор на Технолошком факултету у Лесковцу, где предаје на физичко-хемијској групи предмета. Дипломирао је на Технолошком факултету у Лесковцу као најбољи студент генерације, а докторску дисертацију одбранио је 2012. године. Истраживачки се бави физичком и колоидном хемијом, инструменталном анализом и применом хемијских метода, а усавршавао се на универзитетима и научним институтима у Пољској, Француској и Румунији. Аутор је и коаутор бројних научних радова, метода и лабораторијских поступака са практичном применом. Од почетка студентских протеста активно подржава студенте и учествује у њиховим активностима.

Специјалисткиња интерне медицине — ендокринолог

Јелена Петровић ради на Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, УКЦ Крагујевац од 2005. године. Тренутно обавља функцију помоћника руководиоца Клинике. Радила је као коистраживачица у бројним клиничким истраживањима у периоду 2011-2025. година. Дипломирала је на Медицинском факултету у Крагујевцу 1999. године, стручни испит за докторку медицине положила 2000. Године. Након тога уписује специјализацију из Интерне медицине на Медицинском факултету у Крагујевцу 2000. године, а специјалистички испит положила 2005. године. Уписала је ужу специјализацију из области ендокринологије школске 2009/2010. године на Медицинском факултету у Београду. Звање ендокринолога стиче 2017. године на Медицинском факултету у Крагујевцу.

Редовна професорка, ректорка Универзитета уметности у Београду

Мирјана Николић је редовна професорка Факултета драмских уметности у Београду и ректорка Универзитета уметности у Београду. Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Факултету драмских уметности. Бави се студијама и етиком медија, менаџментом и продукцијом електронских медија и радио-продукцијом. Ауторка је три монографије и више од 50 научних и стручних радова из области медија, јавног сервиса, медијске регулативе и утицаја вештачке интелигенције. Обављала је више руководећих функција на факултету и Универзитету уметности, а сада је у другом мандату ректорка.

Редовни професор

Радомир Саичић је редовни члан САНУ и редовни професор Хемијског факултета Универзитета у Београду. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Хемијском факултету. Област његовог научног рада је органска синтеза, што обухвата како тоталне синтезе природних производа и биолошки активних једињења, тако и развој синтетичке методологије. Резултате својих истраживања објавио је у преко 80 научних радова у међународним часописима. Вишеструко је награђиван за свој допринос развоју хемије. Ангажовао се по разним питањима од значаја за академску заједницу и друштво.

Професор историје

Дејан Ђурђев је професор историје у Карловачкој гимназији, где ради од 1999. године, након што је дипломирао историју на Филозофском факултету у Новом Саду. Организатор је бројних друштвених трибина и дебата међу ученицима, а залагао се и за отварање посебног одељења за историју и географију у Карловачкој гимназији. Бави се очувањем националног и локалног културног наслеђа и приредио је књигу „Карловачка гимназија — историја и савременост”. Дугогодишњи је учесник локалних друштвених дешавања, организатор протеста и јавни заступник права ученика и професора.

Глумац

Стефан Младеновић је глумац из Ниша, дипломирао је глуму на Факултету уметности у Нишу 2010. године, у класи професора Ирфана Менсура. Остварио је бројне улоге у позоришним представама, међу којима су Талимон у „Цигани лете у небо”, Алекса Жуњић у „Сумњивом лицу”, Гаврило у „На чистини”, Нахум у „Виолинисти на крову”, Фрош у „Слепом мишу”, Адријан у „Бури”, Уго Тудешко у „Дунду Мароју” и Тони у „Коси” у Атељеу 212. У Позоришту лутака у Нишу играо је у десетак представа.

Магистарка филолошких наука

Весна Сеничић је магистарка филолошких наука и професорка у Гимназији у Краљеву, са дугогодишњим искуством у образовању и раду са бројним генерацијама ученика. Током професионалне каријере посвећена је настави и васпитно-образовном раду, а посебно јој је важно подстицање ученика да развијају критичко мишљење и однос према друштву. Поред рада у просвети, активна је на локалном нивоу и учествује у друштвеном ангажману. Стручна је у области образовања и културе.

Редовни професор

Далиборка Пурић је редовна професорка на Педагошком факултету у Ужицу Универзитета у Крагујевцу, где ради од 2000. године и учествује у настави на основним, мастер и докторским студијама. Основне студије разредне наставе завршила је у Ужицу, магистарске у Врању, а докторирала је дидактичко-методичке науке на Учитељском факултету Универзитета у Београду. Ауторка је три научне монографије, десет уџбеника и приручника и више од 90 научних и стручних радова. Учествовала је у бројним националним и међународним пројектима из области образовања, била гостујућа професорка на универзитетима у више европских земаља и Еразмус+ координаторка. Течно говори енглески језик и служи се руским.

Специјалиста оториноларингологије

Југослав Гашић је доцент оториноларингологије и шеф Катедре за оториноларингологију на Медицинском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Специјалиста је оториноларингологије са дугогодишњим клиничким, наставним и научним искуством.

Дипломирани правник

Урош Радованчев је дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду. Четири године је провео у приватном сектору радећи у грађевинској фирми. Од 2013. до 2020. године радио је као секретар Високе грађевинско-геодетске школе струковних студија у Београду. Од 2020. године до данас обавља послове руководиоца правних административних и општих послова као шеф Канцеларије стручних служби Одсека Висока грађевинско-геодетска школа. Говори енглески (Ц1 – Cambridge CAE) и француски језик (Б2 – DELF B2). Похађао „Политикину” школу новинарства. Учествовао у раду омладинских невладиних организација током средње школе и студија. Поседује возачку дозволу Б и Ц категорије. Бавио се кошарком.

Редовни професор

Иван Ћирић је редовни професор на Машинском факултету Универзитета у Нишу, на Департману за мехатронику и управљање. Дипломирао је мехатронику, магистрирао и докторирао техничке науке у области система управљања и роботике на истом факултету. Бави се системима управљања, роботиком, машинским видом, вештачком интелигенцијом и машинским учењем. Учествовао је у бројним домаћим и међународним научним и иновационим пројектима, укључујући програме Х2020(H2020), Eразмус+ и ТЕМПУС, а био је руководилац више пројеката и координатор међународне CEEPUS мреже. Аутор је више од 100 научних радова и оснивач предузетничког подухвата „C-BOTICS”.

Кустоскиња, продуценткиња у култури

Маријана Цветковић је кустоскиња и продуценткиња у области савремене уметности и културе. Дипломирала је историју уметности на Филозофском факултету у Београду, а магистрирала менаџмент у култури и културну политику на Балкану. Кооснивачица је Независне културне сцене Србије и више других организација у области културе.

Редовни професор

Ана Савић је редовна професорка на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу, где ради од 2004. године. Дипломирала је биологију на Универзитету у Приштини, магистрирала екологију животиња и докторирала је на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Бави се екологијом животиња, хидробиологијом, мониторингом слатководних екосистема и заштитом биодиверзитета. Учествовала је у бројним домаћим и међународним научним пројектима и објавила велики број научних радова, ауторка је и универзитетског уџбеника. Од почетка студентских блокада члан је „Слободног универзитета” у Нишу и учествује у трибинама и другим активностима са студентима и грађанима.

Редовни професор

Дејан Јакшић је редовни професор Економског факултета у Суботици Универзитета у Новом Саду, где се бави финансијама и рачуноводством. Економски факултет завршио је 1998. године, магистрирао 2001, а докторирао 2004. године. Аутор је четири уџбеника, практикума и две монографије, као и бројних научних радова, од којих је 19 на SCI листи. Поседује сертификат ревизора и од 2002. године ради на пословима ревизије, процене и рачуноводственог консалтинга. Био је ректор Универзитета у Новом Саду од 2018. до 2021. године. Од почетка студентске борбе пружа подршку студентима и активно учествује у њиховим активностима.

Редовни професор

Славољуб Узуновић је редовни професор на Факултету спорта и физичког васпитања у Нишу, где од 2000. године ради на предмету Плес, најпре као асистент, а од 2010. као доцент. Завршио је студије физичке културе на Филозофском факултету. Плесну каријеру започео је у ансамблу „ОРО” при Студентском културном центру Универзитета у Нишу. Активно ради на развоју фолклора и спортског плеса, председник је плесног клуба „НИШ ДЕНС”, Удружења плесних тренера Србије и уметнички директор Савеза спортског и дечијег плеса Србије.

Научни новинар

Слободан Бубњевић је научни новинар и писац. Завршио је Математичку гимназију и дипломирао експерименталну физику на Физичком факултету Универзитета у Београду. Запослен је као стручни саветник и руководилац Одељења за комуникације у Институту за физику у Београду. Радио је и у Центру за промоцију науке и недељнику „Време”. Бави се популаризацијом науке. Уређује портал „Наука кроз приче”. Објавио је научнопопуларну књигу „Алхемија бомбе”, две збирке прича и више публикација. Кoпредседавајући је у ЦЕРН-овој Европској мрежи за комуникацију физике честица (EPPCN). Члан је Српског књижевног друштва и добитник награде Фонда „Борислав Пекић”.

Наставница физичког васпитања

Марија Митровић је наставница физичког васпитања у Средњој шумарској школи у Краљеву, где ради од 2005. године. Основну и средњу шумарску школу завршила је у Краљеву. Са ученицима постиже запажене резултате на школским такмичењима. Од 2019. године секретарка је Савеза за школски спорт и Олимпијско васпитање града Краљева. Од 2006. године бави се планинарењем. Од 2024. године је одборница у Скупштини града Краљева.

Редовна професорка

Марија Лесјак је редовна професорка на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, са вишегодишњим искуством у области науке, технолошког развоја и иновација. Два пута је докторирала, у Новом Саду и Лондону, и бави се истраживањем и развојем иновативних производа за прехрамбену, козметичку и фармацеутску индустрију. Њена истраживања обухватају примену природних производа и биоактивних једињења, као и развој иновативних решења са потенцијалом за примену у индустрији. Добитница је бројних награда и стипендија, међу којима су Лореал-УНЕСКО стипендија „За жене у науци”, као и стипендију за младе истраживаче „Др Вилмар Швабе” и специјалну награду „Др Зоран Ђинђић”. Поред академског и научноистраживачког рада, активно се бави иновативним предузетништвом и трансфером знања из науке у привреду. Суоснивачица је иновативних компанија и носитељка међународних патената за производ заснован на резултатима научних истраживања.

Ветеринар

Милан Богуновић је доктор ветеринарске медицине и пољопривредник из Банатског Карађорђева. Завршио је ветерину на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Од 2008. године радио је у ветеринарској станици, а од 2005. године води породично пољопривредно газдинство. Данас се активно бави ратарском производњом на око 110 хектара. Његово искуство повезује ветеринарску струку и непосредан рад у пољопривреди. Редовно учествује на протестима пољопривредника од 2011. године, а од 2022. године интензивно се бави активизмом у пољопривредним удружењима. Ожењен, отац троје деце.

Руковалац рударских машина

Горан Перишић је дугогодишњи радник Рударског басена „Колубара”, где је више од три деценије радио, углавном као багериста у производњи. Током радног века био је активан у синдикалним иницијативама, залажући се за права и бољи положај запослених у Колубари. Током студентских и грађанских протеста 2024–2025. године јавно је подржао студенте и њихове захтеве, учествовао на протестима и позивао раднике ЕПС-а на солидарност. Почетком 2025. године добио је отказ после око 35 година рада у Колубари.

Доктор правних наука

Марио Рељановић је виши научни сарадник на Институту за упоредно право у Београду. Дипломирао је 2000, магистрирао 2007. и докторирао 2011. године на Правном факултету Универзитета у Београду. Био је ангажован као гостујући предавач на Факултету политичких наука, те запослен на Правном факултету Универзитета Унион у Београду, у звању ванредног професора. Претежно се бави областима радног и социјалног права, антидискриминационог права и људских права. Учесник неколико десетина националних и међународних пројеката у овим областима. Објавио је преко стотину научних и стручних радова, аутор је и коаутор више монографија. Члан је удружења „Центар за достојанствен рад”.

Редовна професорка

Ирена Љубомировић је редовна професорка на Департману за историју Филозофског факултета Универзитета у Нишу и једна од истакнутих стручњака за историју античког периода. Њена ужа научна област је касна антика, са посебним интересовањем за историју Балкана, римске провинције, епиграфику, културно наслеђе Ниша и археолошко налазиште Медијана. Ауторка је више научних монографија и уџбеника и учествовала је на бројним домаћим и међународним научним скуповима. Поред свог научног и наставног рада, проф. Љубомировић се активно ангажовала у питању оснивања Факултета српских студија у Нишу. Јавно је указала да су запослени о оснивању новог факултета сазнали из медија и да није дата њихова сагласност за прелазак, чиме је јасно истакла значај поштовања процедура, права запослених и очувања интегритета Филозофског факултета.

Адвокатица

Сара Ел Сараг је адвокатица са фокусом у областима заштите људских права, борбе за владавину права и подршке грађанским иницијативама. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2006. године, а адвокатуром се бави од 2010. године. Била је чланица Управног одбора Адвокатске коморе Београда до децембра 2024. године. У предметима везавезаним за рударски пројекат „Јадар” била је ангажована на заштити права грађана и активиста.

Професорка

Сузана Роган је професорка српског језика и књижевности са 30 година искуства у просвети. Студије југословенске књижевности и српског језика завршила је на Филозофском факултету у Новом Саду 1995. године. Од 1995. радила је као професорка у ТУШ „Тоза Драговић”, све до августа 2026. године када је суспендована због пружања подршке ученицима и студентима. Посебно је посвећена раду са младима и подстицању ученика да читају, уче и развијају критичко мишљење. Од почетка блокада активно учествује на протестима у Крагујевцу, а са студентима је пешачила и на протест у Нишу 1. марта 2025. године.

Редовни професор

Драган Стојић је редовни професор Економског факултета у Суботици Универзитета у Новом Саду. Дипломирао је и магистрирао примењену математику на Природно-математичком факултету у Новом Саду, а докторирао на Економском факултету у Суботици 2013. године. На факултету ради од 2006, а у звање редовног професора изабран је 2025. године. Говори енглески и француски језик. Од почетка је део студентског покрета, учествовао је у организацији протестне шетње „4.000 наставника, 4.000 корака”, а са колегама из „Слободног универзитета” покренуо је кампању против таргетирања студената у таблоидима. Студентима пружа подршку и током блокада и на протестима.

Доценткиња

Милица Јовановић је доценткиња на Факултету организационих наука Универзитета у Београду, у области менаџмента технологије, иновација и одрживог развоја. Бави се иновационим екосистемима, трансфером технологије, технолошким предузетништвом и развојем предузетничког универзитета. На универзитету ради од 2011. године, где предаје на основним, мастерским и докторским студијама и менторише студентске стартап тимове. Ауторка је више од 50 научних радова, приручника и поглавља у међународним монографијама. Креаторка је NIT платформе за академске иновације и учествовала је у бројним националним и међународним пројектима посвећеним развоју науке, иновација и високог образовања.

Професорка разредне наставе

Марија Миловановић је учитељица и педагошка саветница са више деценија искуства у образовању. Дипломирала је на Учитељском факултету у Врању 1998. године, а завршила је и више образовање за рад у васпитању и настави. Ради као СТЕМ едукаторка, ауторка и реализаторка програма стручног усавршавања и едукативних радионица, као и предавачица на конференцијама и трибинама. Сарађује са стручним установама у области образовања и науке и учествује у међународним образовним пројектима. У ОШ „Стефан Немања” у Нишу прва је јавно стала уз студенте и њихове захтеве. Због тога је била изложена притисцима, али је остала доследна својим ставовима.

Редовни професор у пензији

Слободан Савић је лекар, специјалиста судске медицине и редовни професор Медицинског и Правног факултета у пензији. Завршио је студије медицине, специјализацију из судске медицине, магистрирао и докторирао на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Широј јавности познат је по раду на бројним медијски праћеним случајевима. Студентске протесте подржава од почетка, а током блокада је на више факултета у различитим градовима држао трибине и предавања студентима. Од децембра 2024. године активно учествује и у студентским акцијама.

Дипломирана социјална радница

Маја Црногорац Ђурић је дипломирана социјална радница са више од десет година искуства у систему предшколског васпитања и образовања. Запослена је у Предшколској установи „Др Сима Милошевић” у Земуну, где ради са породицама из осетљивих друштвених категорија и бави се социјалном сигурношћу породица и добробити деце. Координаторка је Тима за заштиту деце од дискриминације, насиља, занемаривања и злостављања. Активно подржава студентски покрет и учествовала је у повезивању запослених у предшколству са студентима, организацији протеста и дефинисању захтева предшколских радника.

Ванредна професорка

Зорица Стојановић је ванредна професорка Технолошког факултета у Новом Саду и бави се примењеном хемијом и аналитичким методама. Дипломирала је на Технолошком факултету у Новом Саду 2006. године, мастер студије завршила 2007, а докторирала 2011. године. У научноистраживачком раду усмерена је на инструменталне методе анализе, електроаналитику, волтаметријске технике и биосензоре. Своје професионално искуство гради кроз наставни и научни рад у области хемије и технологије.

Гинеколог

Владимир Савић је специјалиста гинекологије и акушерства са дугогодишњим искуством у здравству. Медицински факултет завршио је у Нишу, а специјализацију из гинекологије и акушерства на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Радио је у Служби хитне медицинске помоћи, у здравственим установама у Александровцу и Крушевцу, где је више од 11 година био начелник Диспанзера за жене. Учествовао је на бројним стручним конгресима у земљи и иностранству.

Редовна професорка

Марија Џунић је редовна професорка Економског факултета Универзитета у Нишу са више од две деценије искуства у високом образовању и научном раду. На Катедри за економску теорију предаје на основним, мастерским и докторским студијама, а истражује економске и институционалне реформе у земљама у транзицији, демократску консолидацију, друштвени капитал и корупцију. Магистрирала је и докторирала на Економском факултету Универзитета у Београду. Ауторка је и коауторка бројних научних радова, монографија и универзитетских уџбеника. Има значајно искуство у вођењу међународних пројеката, координаторка је Еразмус+ програма на факултету и чланица Председништва Научног друштва економиста Србије. Усавршавала се у Ослу и Милану.

Редовни професор

Драган Милићев је редовни професор на Катедри за рачунарску технику и информатику на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Као добитник Вукових диплома и највиших награда на републичким и савезним такмичењима из математике завршио је основну школу и Математичку гимназију. Дипломирао је 1993, магистрирао 1995 и докторирао 2001. године на Електротехничком факултету, где и ради од 1993. године. Добитник је Октобарске награде града Београда за најбоље радове средњошколаца и награде Привредне коморе Београда за најбоље дипломске радове 1993. године. Аутор је бројних научних и стручних радова и учествовао је у реализицији многих пројеката.

Редовни професор у пензији

Зоран Стојиљковић је рођен 1953. године. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Факултету политичких наука у Београду, где је радио као редовни професор, а тренутно је у пензији. Објавио је више од 150 чланака и монографија, као и 11 књига. У својим објављеним радовима бави се темама политичке социологије савременог друштва, теоријом савремене државе, партијама и партијским системима, корупцијом и антикоруптивним стратегијама, као и проблемским истраживањем синдиката и цивилног друштва. Поред академског рада, Стојиљковић је обављао функцију председника Уједињених гранских синдиката „Независност”, а у два мандата био је и члан Одбора Агенције за спречавање корупције.

Глумац

Драган Гаги Јовановић је позоришни, телевизијски и филмски глумац и певач. Глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду 1990. године у класи Миленка Маричића. Од 1990. стални је члан ЈДП-а у Београду, где је играо и игра у представама ”Баал” (Теди), ”Дозивање птица” (ђаво), ”Позоришне илузије” (Адраст), ”Чикашке перверзије” (Барни), ”Буре барута” (Света), ”Београдска трилогија” (Кића), „Молијер, још један живот”. Био је вокалиста комичног рок бенда „The Cuguars” који је објавио два албума са шаљивим песмама. Добитник је награде Златно звоно коју додељују деца Новог Сада и награде Златна повеља за улогу Барниа у представи Чикашке перверзије.

Редовна професорка

Весна Спасојевић Бркић је редовна професорка Машинског факултета Универзитета у Београду. Има преко 200 објављених радова (преко 50 радова у међународним часописима са импакт фактором, преко 50 радова у националним часописима, преко 60 радова на међународним конференцијама, 10 радова на домаћим конференцијама), 10 предавања по позиву, 2 објављена међународна патента, 2 регистрована патента националног нивоа, 9 техничких решења. Уредница је 5 зборника радова, 1 уџбеника, 2 монографије и више поглавља у монографијама, учесница је 10 националних и координаторка 8 међународних пројеката, чланица уређивачког одбора 4 часописа, више од 100 пројеката сарадње са привредом. Чланства у научним и стручним организацијама: Инжењерска академија Србије (редовна чланица), ENBIS - Европска мрежа за пословну статистику, АІМ – Европска академија у области индустријског инжењерства и менаџмента.

Редовни професор

Милан Здравковић се бави информатичким системима, вештачком интелигенцијом, интероперабилношћу система и паметним производним и енергетским системима. Докторирао је из области семантичке интероперабилности пословних система. Аутор је и коаутор бројних научних радова објављених у међународним часописима и зборницима, а истраживања је представљао на научним скуповима широм света. Био је члан програмских одбора, рецензент и оцењивач научних пројеката за европске и националне институције. Бави се и применом вештачке интелигенције у енергетици, производњи, здравству и другим областима.

Професорка струковних студија

Милица Васиљевић Благојевић је професорка струковних студија у Високој здравственој школи у Београду. Завршила је Учитељски факултет у Београду, магистрирала на Факултету организационих наука и докторирала на тему „Комуникација и односа с јавношћу у функцији унапређења руковођења школом” на Факутету за менаџмент. Била је једна од најбољих студенткиња у генерацији и током студија активно је учествовала у студентском организовању. Радила је и у образовном програму Радио-телевизије Србије као уредница и водитељка емисије Путоказ, а потом је градила академску каријеру кроз више високошколских установа. Чланица је Педагошког друштва Србије и ауторка је више стручних радова и уџбеника из својих научних области.

Архитекта

Иван Милосављевић дипломирао је архитектуру на Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу. Радио је у Регионалном заводу за заштиту споменика културе у Крагујевцу и као стручни сарадник у пројектном бироу „Newarh”. Данас је власник пројектног бироа „Impra” и одговорни пројектант више од 50 стамбених, помоћних и привредних објеката широм Србије. Од 2024. године члан је матичне секције архитеката Регионалног центра Крагујевац Инжењерске коморе Србије, где се залаже за унапређење положаја инжењера и архитеката и већу независност Коморе.

Пољопривредник

Драган Богојевић је пољопривредник из Банатског Новог Села. Раније се бавио сточарском производњом и ратарством, а данас се бави само ратарством. Од 2020. године је председник удружења пољопривредника „Новосељански паори”. Заједно са члановима удружења помагао је и донирао храну студентима на Пољопривредном факултету и другим факултетима. Био је говорник у име пољопривредника на скупу „Раме уз раме” 8. марта 2025. године.

Доктор ветеринарске медицине

Игор Цегледи је доктор ветеринарске медицине са дугогодишњим искуством у ветеринарској пракси, пољопривреди и сточарству. Од 2023. године ради у компанији „Централвет” у Петроварадину, а бави се и приватним пословањем. Професионално искуство стекао је у раду са животињама и у пољопривредној производњи, а посебно искуство има у сточарству. Своје знање и практично искуство усмерио је на подршку људима који започињу или развијају послове у ветерини, пољопривреди и сточарству. Говори руски и енглески језик.

Редовна професорка

Татјана Пејчић је редовна професорка Медицинског факултета Универзитета у Нишу и директорка Клинике за плућне болести Универзитетског клиничког центра Ниш. Дипломирала је медицину у Нишу, специјализирала пнеумологију и докторирала на Медицинском факултету Универзитета у Нишу. Више од три деценије ради у области пнеумологије, са посебним искуством у лечењу пнеумонија, хроничне опструктивне болести плућа, астме и идиопатске плућне фиброзе. Учествовала је у бројним клиничким истраживањима и међународним стручним скуповима и објавила више научних радова и поглавља у стручним публикацијама. Чланица је Европског респираторног друштва и других стручних удружења.

Ванредна професорка

Татјана Грујић је ванредна професорка на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, где се бави енглеским језиком и лингвистиком. Дипломирала је енглески језик и књижевност, а докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду у области појмовних метафора у енглеском и српском језику. Више од две деценије ради у високом образовању, а усавршавала се на Универзитету у Берклију. Чланица је Радне групе за ревизију стандарда Националног просветног савета. Током студентских блокада активно је подржавала студенте, учествовала у акцијама студентског покрета,а тренутно помаже студентима из Крагујевца при изборној логистици.

Дипломирани економиста

Милан Матић је економиста са више од 18 година професионалног искуства у маркетингу, финансијама, управљању пројектима и развоју нових производа. Дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Београду. Радио је у седам компанија у четири земље и на три континента, укључујући Ред бул, Крафт фудс и Фриком. Од 2016. године у компанији Фриком руководи трејд маркетингом и тимом од 22 запослена. Говори енглески, румунски и португалски језик.

Доценткиња

Анђелка Булатовић је докторка педагошких наука и доценткиња на Учитељском факултету Универзитета „Едуконс” у Сремској Каменици. Докторирала је педагогију на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду 2010. године. Од 2005. до 2007. године радила је као предавачица у области педагошких наука на Вишој школи за образовање васпитача у Кикинди и Пироту, а од 2007. до 2026. године као професорка струковних студија у области педагошких наука на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду. Ауторка је и коауторка више научних и стручних публикација, акредитованих програма стручног усавршавања и бројних научних радова објављених у домаћим и међународним научним и стручним часописима. Учествовала је у научноистраживачким пројектима и на бројним домаћим и међународним научним конференцијама. У свом професионалном раду посвећена је високом образовању, настави и стручном усавршавању, са посебним фокусом на унапређивање квалитета образовања и развој компетенција будућих васпитача и других професионалаца у области педагогије.

Адвокат

Петар Митов је адвокат специјализован за кривичне и прекршајне поступке. Рођен је 1997. године у Београду, а Правни факултет Универзитета у Београду завршио је 2020. године. Правосудни испит положио је 2023. године, а претходно је радио као адвокатски приправник. Бави се одбраном окривљених за најтежа кривична дела, заштитом права радника и корисника финансијских услуга. Поступао је у више од 50 предмета у којима је бранио студенте и грађане због учешћа на протестима од 2024. године, а до сада нема ниједну правоснажну осуђујућу пресуду. Као члан удружења „Чувамо наше” организовао је садњу више од 14.000 садница дрвећа.

Пољопривредник

Младен Крстић је дипломирани инжењер пољопривреде и специјалиста пчеларства из Алексинца. Живи и ради на сопственом пољопривредном газдинству у Каменици код Алексинца, где обрађује око 25 хектара земље и бави се сточарством, укључујући узгој јунади и млечних крава. Пољопривреда је његово основно занимање. Од деведесетих година је друштвено ангажован, а данас поново активно учествује у друштвеном животу и подржава студентски покрет.

Магистарка фармације

Татјана Жунић је магистарка фармације и специјалисткиња фармакотерапије и фармацеутске здравствене заштите, са више од 25 година искуства у Апотеци Београд. Од 2023. године руководи Центром за информације о лековима и члан је Стручног савета Апотеке Београд. Бави се фармацеутском здравственом заштитом, информисањем о лековима и унапређењем фармацеутске праксе. Учествовала је у бројним стручним и научним пројектима, радним групама Министарства здравља и Републичког фонда за здравствено осигурање, као и у истраживањима из области фармакотерапије. Чланица је Секторског већа за здравство и социјалну заштиту и Управног одбора Савеза фармацеутских удружења Србије.

Адвокатица

Јелка Аксентијевић је адвокатица из Крагујевца, која је дипломирала на Правном факултету у Крагујевцу и положила правосудни испит у Београду. Професионалну каријеру започела је у адвокатским канцеларијама, а затим је радила као правница и консултанткиња у више компанија. Од 2015. године води сопствену адвокатску канцеларију. Од новембра 2024. године учествује у студентским протестима и активна је у пружању правне подршке. На листи је адвоката Адвокатске коморе Србије за пружање правне помоћи учесницима протеста и води више управних и парничних поступака. Помагала је и правном тиму „Слободног универзитета” у Крагујевцу.

Доцент

Јанко Међедовић је научни саветник на Институту за криминолошка и социолошка истраживања и доцент на Факултету за медије и комуникације. Дипломирао је психологију на Филозофском факултету у Нишу, а докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду из области психопатије, личности и криминалног рецидива. Бави се психологијом индивидуалних разлика, психометријом, истраживачком методологијом и статистиком, као и истраживањем криминалитета и психолошких фактора ризика. Од 1999. године учествује у раду Истраживачке станице Петница, где је радио као сарадник и ментор. Руководио је истраживачким тимом Србије у више међународних пројеката и објавио више од 150 научних радова и две научне монографије. Добитник је награде „Ненад Хавелка” за изузетно постигнуће у раној фази научне каријере.

Глумац

Бојан Димитријевић је глумац, познат широј јавности по улози Пикца у култној серији „Вратиће се роде”. Глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Миленка Маричића и професора Бранислава Мићуновића. Од 2015. године је члан Југословенског драмског позоришта. Искрени је друштвени активиста који је од самог почетка јасно и бескомпромисно подржао студенте и њихове захтеве.

Вандредна професорка

Светлана Станаревић је ванредна професорка на Факултету безбедности Универзитета у Београду, где предаје Основе безбедности, а ангажована је и на Правном факултету Универзитета у Новом Саду. Бави се људском и урбаном безбедношћу и безбедносном културом. Учествовала је у бројним научним и стручним пројектима, укључујући COST акцију посвећену превенцији криминала кроз урбани дизајн и планирање. Била је координаторка групе за безбедност младих у изради Националне стратегије за младе и њеног акционог плана. Управница је Центра за истраживање људске безбедности. Од почетка студентских блокада пружа јавну и континуирану подршку студентима.

Архитекта

Игор Микитишин је архитекта који је дипломирао и мастерирао на Архитектонском факултету Универзитета у Београду и Универзитету КУ у Левену на кампусу у Генту, као најбоље рангираног белгијског факултета, на коме је стекао експертска теоријска и практична знања из одрживости и енергетски ефикасном пројектовању. Пројектантску каријеру започео је 2017. године у Београду у бироу „ЗАП”, након чега се придружује бироу „4mind” у коме и дан-данас ради. Добитник је награде „Златна мистрија” за најбољу кућу године у Србији за 2023. годину као и више награда и признања на домаћим и интернационалним урбанистичко-архитектонским конкурсима. Као члан УО Друштва архитеката Новог Сада учествује у раду стручне радне групе за одбрану градитељског наслеђа Републике Србије. Потписник је декларације о судбини Београдског сајма и Генералштаба. Уредник и оснивач подкаста „Сфера”, стручне емисије о архитектури и култури јавног простора. Говори енглески језик

Лекарка — неуропсихијатрија

Сузана Перовић је докторка медицине и специјалисткиња неуропсихијатрије са вишедеценијским искуством у области менталног здравља. Дипломирала је на Медицинском факултету Универзитета у Београду, где је завршила и специјализацију из неуропсихијатрије, као и едукацију из психодинамичког саветовања и психотерапије одраслих. Од 1985. до 2026. године радила је у Дому здравља Крагујевац као шефица Саветовалишта за ментално здравље. Од 2008. до 2013. године била је директорка Завода за смештај одраслих лица „Мале Пчелице”. Учествовала је на бројним стручним скуповима у земљи и иностранству и добитница је награде за изузетан допринос у борби против дискриминације 2010. године.

Професорка енглеског језика

Ана Димитријевић је филолошкиња и професорка енглеског језика у Деветој београдској гимназији, где ради од 2008. године. Дипломирала је на Катедри за англистику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Претходно је дванаест година радила у приватним школама страних језика и учествовала у пројекту Министарства просвете „Билингвална учионица”. Сарађивала је на изради Илустрованог енглеско-српског школског речника и учествовала у стручном усавршавању наставника. Председница је Форума београдских гимназија и бави се положајем просветних радника, синдикалним питањима и образовним политикама.

Ванредна професорка

Ивана Будић је ванредна професорка Медицинског факултета Универзитета у Нишу и специјалисткиња анестезиологије и реаниматологије, са ужом специјализацијом из педијатријске анестезиологије. Дипломирала је на Медицинском факултету у Нишу, а магистрирала и докторирала из области анестезиологије. Од 1997. године ради у Универзитетском клиничком центру Ниш, где је од 2020. године начелница Одељења анестезије и интензивне терапије Клинике за дечју хирургију. Стручно се усавршавала у Израелу, Немачкој, Аустрији и САД. Од 2023. године чланица је Извршног одбора Европског удружења за педијатријску анестезиологију. Учествује на домаћим и међународним стручним скуповима и објављује радове из области дечје анестезије и интензивне терапије.

Ванредни професор

Никола Цветановић је ванредни професор на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду, где предаје Физику. Рођен је и одрастао у Бору. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Физичком факултету. Аутор је више радова у међународним часописима и учесник на више међународних конференција. Поред научног рада из области физике плазме, био је ангажован и на примењивим пројектима из области заштите животне средине. Члан је координационог одбора Мреже академске солидарности и ангажованости „МАСА”. Активиста је удружења „Миријево зелено и здраво” које се бори са еколошким и урбанистичким проблемима овог насеља и шире.

Доцент

Владимир Вукомановић Растегорац је доцент на Факултету за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду. Докторирао је на Филолошком факултету у Београду. Члан је Српског књижевног друштва. Учествовао је на више научних скупова у земљи и иностранству. Писао је књижевну критику за Други програм Радио Београда и објавио више песничких књига. Добитник је награде „Матићев шал” за песничку збирку и награде „Малени цвет” за најбољу књигу у 2024. години у области књижевности за децу и младе. Аутор је једног универзитетског уџбеника и више научних радова, као и уџбеника за други, трећи и четврти разред основне школе.

Доценткиња

Снежана Гордић је доценткиња на Педагошком факултету у Сомбору, на Катедри за математику и методику наставе математике. Дипломирала је и докторирала на Департману за математику и информатику Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Предавала је у новосадској Гимназији „Јован Јовановић Змај”. Објавила је два универзитетска уџбеника и више радова у домаћим и страним часописима.

Доценткиња

Др Данијела Ђурић Мијовић је доценткиња на Грађевинско-архитектонском факултету Универзитета у Нишу. Дипломирала је грађевинарство на истом факултету, магистрирала на Грађевинском факултету Рурског универзитета у Бохуму, а докторирала на Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу. Ауторка је и коауторка бројних научних радова објављених у домаћим и међународним часописима и учествовала је на међународним научним конференцијама и у њиховој организацији. Чланица је Савета факултета у последњем сазиву.

Примаријус докторка и специјалисткиња плућних болести

Славица Плавшић је специјалисткиња плућних болести са око 40 година лекарског искуства у Здравственом центру „Студеница” у Краљеву. Медицински факултет завршила је са високим просеком, а специјализацију из плућних болести на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Током каријере стручно се усавршавала у земљи и иностранству и учествовала на европским и светским конгресима. Добитница је „Признања доброте“ Српског филантропског форума 2024. године за допринос током пандемије и ангажман након трагедија у Малом Орашју и Дубони. Ауторка је низа текстова и колумни о здравству и друштвеним питањима. Учествује на протестима и у раду зборова и од самог почетка подржава студентске захтеве.

Архитекта

Миљан Салата је архитекта и магистар инжењер архитектуре, дипломирао је и магистрирао на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Пројектантску каријеру започео је 2017. године у бироу Оле Шерена у Пекингу, а након повратка у Београд придружио се бироу „ЗДЛ архитекти”. Учествовао је у стручној јавнoj расправи о будућности Београдског сајма и Генералштаба, раду на заштити Старог савског моста и номинацији комплекса Генералштаба за програм „7 најугроженијих споменика културе у Европи”. Говорио је на студентском протесту испред Генералштаба.

Инжењер електротехнике

Илија Батас Бјелић је научни сарадник Института техничких наука САНУ, специјализован за моделирање, планирање и оптимизацију одрживих енергетских система. Дипломирао је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, а 2016. године одбранио докторску тезу из области одрживих енергетских система. Од 2018. године бави се научноистраживачким радом у области енергетике, са посебним фокусом на интеграцију обновљивих извора енергије и енергетску ефикасност. Члан је Управног одбора Савеза енергетичара и Националног конвента о Европској унији.

Дипломирани економиста

Дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Београду, на смеру Банкарство, финансије и осигурање. Своје професионално искуство стицао је у трговинском сектору, пролазећи кроз различите позиције — од комерцијалисте и шефа продаје до директора. Данас је власник и директор компаније која се успешно бави трговином. Поред професионалног рада, активно је укључен у друштвени и јавни живот Мачве. Један је од оснивача групе грађана „Победа за Мачву” из Богатића, која се кроз свој јавни ангажман бави питањима од значаја за грађане, посебно борбом против корупције и злоупотребе јавних ресурса, заштитом животне средине, противљењем отварању рудника литијума у Јадру, као и залагањем за права и интересе пољопривредника. Сматра да знање, искуство и одговорност из привреде треба ставити у службу јавног интереса и развоја Мачве. Посебно истиче потребу за одговорнијим управљањем јавним новцем, јачањем домаће привреде и пољопривреде, као и стварањем друштва у којем институције раде у интересу грађана.

Ванредни професор

Бојан Благојевић је ванредни професор на Департману за филозофију Филозофског факултета у Нишу. Бави се етиком, политичком филозофијом, егзистенцијализмом и савременим друштвеним питањима. Објавио је бројне научне и стручне радове и аутор је монографије „Кјеркегор о појединцу и заједници”. Предаје етику, филозофију политике, теорију демократије и друге предмете. Јавно је подржавао студентске протесте и залаже се за аутономију универзитета и право на слободно критичко мишљење.

Лекар

Бранислав Андрић дипломирао је на Медицинском факултету Универзитета у Београду, а специјализирао интерну медицину и субспецијализирао нефрологију. Од 1989. године ради у Здравственом центру Крушевац. Аутор је магистарског рада из области нефрологије и континуирано се усавршавао кроз бројне стручне програме, скупове и конгресе у земљи и иностранству. Током пандемије ковида-19, две и по године радио је у црвеној зони на инфективном одељењу. Као добровољац је 1999. године пружао медицинску помоћ током сукоба на Косову и Метохији.

Адвокатица

Тања Арсић је адвокатица из Новог Сада. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду, а мастерске студије завршила у Новом Саду. Од 1991. године води сопствену адвокатску канцеларију, а била је и чланица Управног одбора Адвокатске коморе Србије. Током студентских протеста пружала је студентима правну подршку и помоћ, а учествовала је и на бројним протестима као говорница.

Ванредна професорка

Емилија Марковић је ванредна професорка психологије на Учитељском факултету УПКМ. Основне студије психологије завршила је у Нишу, магистарске и докторске студије на Филозофском факултету у Београду. Ауторка је већег броја научних радова и две монографије, „Мотивација за учење” и „Психолошке основе управљања школом”. Од 1994. године ради на Учитељском факултету у Призрену - Лепосавићу. Била је активна учесница ранијих протеста, а од краја 2024. године учествује у студентским протестима.

Редовни професор

Саша Траиловић је редовни професор фармакологије и токсикологије Факултета ветеринарске медицине на коме је дипломирао, магистрирао и докторирао. На последокторском усавршавању је провео 2 године на Катедри за биомедицинске науке Колеџа ветеринарске медицине Државног универзитета у Ајови у САД. Гостујући професор је на Медицинском факултету Универзитета у Београду и одговорни наставник за предмет Увод у науку о експерименталним животињама на Медицинском факултету Универзитета у Бањој Луци (БиХ). За гостујућег професора на Колеџу ветеринарске медицине Државног универзитета у Ајови у САД изабран је решењем декана 2011. године. Био је руководилац и учесник бројних домаћих и међународних научних пројеката, сертификовани је научни експерт Француске националне научне агенције и Словеначке агенције за науку и иновације. Саша Траиловић се бави пре свега испитивањима механизма дејства и токсичности антипаразитских лекова, као и могућностима примене алтернативних експерименталних модела у биомедицинским истраживањима.

Редовни професор

Миодраг Крмар је редовни професор на Катедри за нуклеарну физику Департмана за физику Природно-математичког факултета у Новом Саду. Дипломирао је у Новом Саду, последипломске студије похађао у Загребу, докторат радио у Русији а као истраживач био ангажован у Сједињеним Америчким Државама. Област научног рада му је нуклеарна физика, медицинска физика, екологија и сродне дисциплине. Аутор је више од 150 научних радова и поседује богато теоријско и практично искуство. Био је руководилац неколико научних пројеката у Русији и Америци. Три године је био ангажован у Влади Републике Србије као саветник на пројекту развоја мирнодопских нуклеарних технологија.

Доктор теологије

Ненад Божовић је теолог и некадшњи доцент на Православном богословском факултету, специјализован за библистику и проучавање Старог завета. Основне и мастерске студије завршио је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, где је 2018. године одбранио докторску дисертацију. Аутор је бројних научних и стручних радова и учесник међународних научних конференција и пројеката. Био је управник Библијског института и шеф Катедре за Свето писмо Старог завета. Фебруара 2025. године упутио је јавно писмо подршке Студентима у блокади и окончао радни ангажман на факултету.

Професорка психологије

Ана Мирковић је професорка на Факултету организационих студија Едука, где предаје предмете Креативност и психологију, Психологију маркетинга, Живот у дигитално доба и Политичку психологију. Завршила је мастерске студије психологије на Универзитету у Београду. Докторирала је на Универзитету за мир Уједињених нација, на Катедри за стратешки менаџмент. Суоснивачица је Института за дигиталне комуникације, на ком студентима предаје Стратегију и планиранје и комуникацију. Креаторка је ТВ серијала „Породична мрежа” у оквиру школско-образовне редакције РТС-а, на емисији је радила као водитељка и ауторка.

Дипломирана инжењерка електротехнике

Јелена Цветковић је дипломирала на Електронском факултету Универзитета у Нишу. Током студија је била активна чланица Демократске странке и учествовала у свим активностима на рушењу режима Слободана Милошевића. Средином 2000. године престаје свако њено политичко ангажовање. Крајем 2000. године почела је да ради у Градској управи града Ниша, што непрекидно траје до данас. Радила је најпре две године као програмерка, а потом као водећа пројектанткиња апликативног софтвера до 2008. године. Од 2008. до 2011. године је била помоћница начелника за област информатичко-комуникационих технологија (ИКТ) . Од 2011. до 2012. године била је начелница Управе за одржавање и ИКТ, која је за потребе свих органа града Ниша поред послова из ИКТ области формирана и за обављање послова из области инвестиционог и текућег одржавања објеката, возног парка, физичког обезбеђења објеката, кафе кухиње и хигијене.

Магистар економије

Никола Пејовић је финансијски и инвестициони професионалац са више од две деценије искуства у банкарству, корпоративним финансијама, инвестицијама и развоју пословања. Дипломирао је и магистрирао на Економском факултету Универзитета у Нишу, са усмерењем на макроекономију. Радио је на руководећим позицијама у банкарском сектору, управљању инвестицијама и индустријском развоју, а данас води финансијско-консултантску компанију „Lean Finance”. Бави се финансијским анализама, макроекономским кретањима, инвестиционим одлукама и оптимизацијом пословања.

Ванредни професор

Иван Новковић је географ и доктор геонаука, специјализован за геопросторне основе животне средине. Учествовао је у 30 научноистраживачких пројеката, студија и елабората и објавио 80 библиографских референци, међу којима су и радови у међународним научним часописима. Бави се природним условима и непогодама и географским информационим системима. Редовни је сарадник на семинару географије у Истраживачкој станици Петница и посвећен је раду са младима. Од првог дана студентских протеста јавно подржава своје студенте и њихово право на слободу мишљења и изражавања.

Кондициони тренер

Марко Љубомировић је дипломирани професор физичког васпитања и спорта из Јагодине. Факултет спорта и физичког васпитања у Новом Саду завршио је 2018. године. Од 2018. године ради као персонални тренер рекреативаца и професионалних спортиста, бавећи се кондиционом припремом, рехабилитацијом и израдом планова исхране. Био је кондициони тренер кадета и јуниора КК Црвена звезда. Од 2022. године поседује звање сертификованог специјалисте за кондициону припрему које је издало најпрестижнија асоцијација тренера на свету „NSCA”, чији је и члан. Често је виђен је на протестима у Јагодини и активно се укључио у подизање свести грађана о студентском покрету.

Правница

Нада Винокић је дипломирана правница са 25 година радног искуства у области просторног и урбанистичког планирања и грађевинског земљишта. Каријеру је започела 2001. године у ЈП „Урбанизам” Завод за урбанизам Нови Сад где је прошла све степенике развоја на изради, доношењу и спровођењу просторних и урбанистичких планова. Од 2021. године ради у Градској управи за грађевинско земљиште и инвестиције Града Новог Сада где обавља најсложеније послове у вези са спровођењем поступка отуђења грађевинског земљишта. У периоду од октобра 2003. године до јуна 2004. године на Правном факултету, Универзитета у Новом Саду учествовала у извођењу наставе као сарадница у настави за предмет Управно право.

Доценткиња

Александра Николајевић је доценткиња на Департману за социологију Филозофског факултета у Нишу и стручњакиња за социјалну политику, друштвене неједнакости, сиромаштво, социјалну заштиту и социологију рада. Докторирала је 2023. године на тему квалитета послова у Србији и сегментације тржишта рада. У научном и наставном раду посебно се бави положајем радника, социјалном сигурношћу и друштвеном искљученошћу. Активно се залаже за права запослених и учествовала је у студентским протестима и блокадама, како у оквиру независне групе професора, тако и на улици.

Редовни професор

Небојша Тодоровић је редовни професор Шумарског факултета Универзитета у Београду, где се бави технологијом дрвета, анатомијом и својствима дрвета, у оквиру уже научне области Примарна прерада дрвета. Основне студије завршио је 2001. године као студент генерације, а већ наредне године започео је рад на факултету као асистент-приправник. Од 2023. године је редовни професор. Своје знање и искуство градио је кроз више од две деценије рада у научној и образовној делатности. Говори енглески и руски језик.

Ванредни професор

Дејан Радивојевић је ванредни професор на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду, где предаје геологију. Менаџер је геолошких истраживања у НИС-у. Има искуства у вођењу међународних пројеката у нафтним компанијама, а био је и менаџер геолошких истраживања у MIND-у у Чешкој. Усавршавао се у пољу геологије по свету, од Северне Америке до Азије.

Адвокат

Стефан Стевановић дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу 2019. године као један од пет најбољих студената генерације. Мастерске студије завршио је 2020. године. Након приправничког стажа и положеног правосудног испита уписао се у именик Адвокатске коморе Крагујевца. Од 2003. године активно се бави каратеом, носилац је црног појаса и лиценцирани тренер и испитивач. Током студентских блокада пружао је бесплатну правну помоћ студентима.

Дипломирани ентнолог и антрополог

Естела Радоњић Живков је дипломирала на катедри за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду. Стручњакиња је за заштиту непокретног културног наслеђа са дугогодишњим искуством у области истраживања, валоризације и заштите непокретних културних добара. Током своје професионалне каријере учествовала је у изради бројних студија заштите, истраживачких пројеката и стратешких докумената у области очувања културног наслеђа, културних предела и традиционалне градитељске баштине. Посебно се бави питањима заштите културних предела, руралне архитектуре, индустријског наслеђа и унапређења законодавног оквира у области заштите непокретних културних добара. Развила је дигитални информациони систем непокретних култутних добара. Професионалну каријеру развијала је у Републичком заводу за заштиту споменика културе, где је обављала дужности саветнице, руководиоца Одељења за истраживање, конзервацију и документацију, а потом и заменице директора.

Списатељица

Марина Адамовић је списатељица. Студирала је француски језик у Београду и права у Нишу. Упркос животним околностима и мултиплој склерози, свој живот је усмерила ка књижевном стваралаштву и помагању другима. Интензивно се бави прикупљањем средстава за лечење млађих суграђана. Као књижевница објављује поезију, прозу, хаику и кратке приче. Чланица је Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша и Међународног удружења књижевних стваралаца и уметника „Неказано”, као и Хуманитарне фондације „Хуманост без граница”.

Адвокат

Емил Лилић је адвокат са дугогодишњим искуством у правној струци. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Нишу 2011. године, а адвокатуром се бави од 2012. године. Од 2015. године ради као самостални адвокат у сопственој адвокатској канцеларији и члан је Адвокатске коморе Ниш. Стручно знање и искуство стицао је кроз вишегодишњи самостални рад у области адвокатуре.

Ванредни професор

Душан Ж. Вељковић је ванредни професор Хемијског факултета и стручњак за рачунарску хемију и теоријске методе. Студије хемије завршио је на Хемијском факултету, где данас ради као наставник и истраживач. Стручно се усавршавао и у иностранству, а посвећен је раду са студентима, међународној сарадњи и развоју нових научних идеја. Кроз телевизијске емисије и јавне програме приближавао је научне теме широј јавности и указивао на значај хемије у свакодневном животу. Руководи пројектима који повезују научна истраживања са практичним потребама друштва.

Професор физичке културе

Зоран Јончић је професор физичке културе са дугогодишњим искуством у просвети. Дипломирао је на Факултету физичке културе у Београду. Од 1997. године ради као наставник физичког васпитања у Лапову, где је током каријере координисао различитим тимовима и учествовао у раду школских органа. Био је члан тима који је израдио први Развојни план и Школски програм. Од 2023/2024. године координатор је и реализатор пројекта „Свако дете има право да одраста здраво”.

Инжењерка пејзажне архитектуре

Ива Марковић је еколошка активисткиња иницијативе Право на воду и сарађује са десетинама локалних иницијатива широм Србије у борбама за очување природе и животне средине. Завршила је мастерске студије животне средине, развоја и јавних политика на Универзитету Сасекс и дипломирала пејзажну архитектуру и хортикултуру на Шумарском факултету у Београду. Програмска је директорка удружења Полекол где се бави екстрактивизмом и утицајем развојих пројеката на природу и локалне заједнице. Залаже се за еколошку правду, воду као људско право, учешће грађана у одлучивању и одрживо управљање јавним природним добрима.

Редовна професорка

Јасмина Ђорђевић је редовна професорка на Филозофском факултету Универзитета у Нишу и управница Центра за стране језике. Њена ужа научна област је англистика, док се у свом научноистраживачком раду бави примењеном лингвистиком, науком о превођењу, анализом дискурса, језиком у дигиталном окружењу и методиком наставе страних језика. Поред наставног и научног рада, учествује у стручним и међународним академским активностима и сарађује са различитим културним и образовним институцијама. Својим радовима анализирала је говор мржње, коментаре читалаца на информативним порталима, дискурс друштвених мрежа, пропагандне стратегије у медијима, као и утицај дигиталних технологија на обликовање јавног мњења.

Редовни професор

Љубомир Милановић, виолиста, рођен је 1973. у Винковцима. Дипломирао је и магистрирао на Факултету музичке уметности у Београду, у класи проф. Петра Ивановића, а усавршавао се у Лондону код проф. Давида Такена на Гилдхол факултету музике и драме. Као солиста наступао је са Београдском филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС-а и „Гудачима Св.Ђорђа”, а сарађивао је са еминентним уметницима и угледним диригентима. У Лондону је свирао у најпознатијим дворанама, међу којима су Барбикан, Вигмор хол и Роjал Алберт хол. Редовно изводи савремену музику, а дела су му посветили Зоран Ерић, Иван Јевтић и други. Члан је Камерног оркестра „Гудачи Св. Ђорђа” од оснивања оркестра, као соло виола. Са овим ансамблом је наступао широм бивше Југославије и Европе, одржао више од 1600 концерата и снимио 17 ЦД-ова. Добитник је бројних награда за уметнички и педагошки рад. Запослен је као редовни професор виоле на Факултету музичке уметности у Београду.

Пољопривредник

Предраг Вечеринац је пољопривредник, завршио је Средњу електротехничку школу у Земуну, смер електротехничар аутоматике. Посебно је усмерен на теме пољопривреде, уз вишегодишњи активизам у тој области. Члан је Иницијативе за опстанак пољопривредника Србије (ИЗОПС) од њеног оснивања. Говори руски језик и служи се енглеским. Као пољопривредник, доноси искуство из свакодневног живота и рада и познавање питања важних за људе који живе и раде ван великих градских центара.

Бивши спортиста

Михаил Дудаш је прослављени атлетичар из Новог Сада, успешан у десетобоју и седмобоју. Освојио је бронзане медаље на Европском првенству на отвореном у Амстердаму 2016. године и на Европском првенству у дворани у Гетеборгу 2013. Учествовао је на Олимпијским играма у Лондону и Рију. Држи државне рекорде у десетобоју са 8.275 бодова и седмобоју са 6.099 бодова. Након завршетка спортске каријере посветио се образовању и стекао мастерско звање на Универзитетском колеџу у Лондону. Добитник је престижне Мајске награде.

Редовна професорка

Светлана Поповић је редовна професорка Технолошког факултета у Новом Саду и докторка техничких наука. Дипломирала је 2003, магистрирала 2008, а докторирала 2011. године на Технолошком факултету у Новом Саду. Бави се хемијским инжењерством, мембранским сепарационим процесима, реакторским инжењерством, интензификацијом процеса и математичким моделовањем.

Редовна професорка

Татјана Стефановић Станојевић је редовна професорка на Департману за психологију Филозофског факултета Универзитета у Нишу, где је изградила дугогодишњу академску и професионалну каријеру и у звање редовне професорке изабрана 2014. године. У свом стручном и научноистраживачком раду усмерена је пре свега на развојну психологију, са посебним интересовањем за дечји развој, трауму и теорију привржености. Поред академског рада, наводи се и као когнитивно-бихејвиорално оријентисана психотерапеуткиња, а њен стручни рад обухвата и област менталног здравља и психолошке подршке деци и младима. Својим дугогодишњим радом дала је значајан допринос развоју психологије и психолошке праксе, како кроз наставу и истраживања, тако и кроз непосредан рад у области којом се бави.

Наставник историје

Дејан Перић је наставник историје из Параћина са више од две деценије искуства у просвети. Завршио је Филозофски факултет у Београду и ради у основним и средњим школама од 2002. године. Посебно се истиче у раду са даровитим ученицима, који под његовим менторством остварују високе пласмане на окружним и државним такмичењима. Има вишегодишње искуство у раду школских одбора и савета родитеља. Познат је по доброј сарадњи са ученицима, родитељима и колегама, као и по спремности да организује и покрене активности.

Доктор физике

Дејан Ђокић је физичар и виши научни сарадник на Институту за физику у Београду. Докторирао је 2012. године на Федералној политехничкој школи у Лозани, у области електронске спинске резонанце. Током научне каријере бавио се истраживањима из области физике чврстог стања, магнетне резонанце, спектроскопије и нових материјала. Део своје истраживачке каријере провео је у Швајцарској, а данас је ангажован на Институту за физику у Београду, где се бави научноистраживачким радом.

Доцент

Марко Стаменић је хемијски инжењер и доцент на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду. Хемијско инжењерство завршио је 2004. године, магистрирао 2006, а докторирао 2010. године из области хемије и хемијске технологије. Од 2005. године ради на Катедри за органску хемијску технологију, а од 2016. носи звање вишег научног сарадника. Учествује у настави и раду са студентима на различитим нивоима студија, као и у изради дипломских, мастерских и докторских радова. Члан је Савеза хемијских инжењера Србије и Радне групе за процесе под високим притисцима Европске федерације хемијских инжењера. Од почетка студентских протеста активно је подржавао студенте кроз организацију, прикупљање средстава, логистичку помоћ и праћење локалних избора у Неготину.

Редовна професорка

Гаљина Огњанов је докторка економских наука и редовна професорка Економског факултета Универзитета у Београду, где ради од 1999. године. Докторирала је 2004. године из области маркетиншког комуницирања, а данас се бави маркетингом, личном продајом, преговарањем и односима с јавношћу. Објавила је бројне научне радове, три монографије и два уџбеника и учествовала у националним и међународним научним пројектима. Усавршавала се на Универзитету у Питсбургу и Европској школи за менаџмент у Паризу, а као гостујућа професорка предаје на мастерским студијама у Француској. Чланица је Европске академије за маркетинг и Научног друштва економиста Србије.

Диригенткиња

Тамара Адамов Петијевић је диригенткиња из Новог Сада. Студије виолине завршила је на Академији уметности у Новом Саду, а специјалистичке и докторске студије дириговања на Факултету музичке уметности у Београду. Са Хором „Св. Стефан Дечански” је гостовала широм Европе, у Русији и Израелу. Хорови Средње музичке школе „Исидор Бајић” и Филхармонија младих под њеним руководством освајају бројна интернационална признања. Снимила је и објавила више звучних и нотних издања и водила мастеркласе за диригенте у САД и Канади. Председница је Српске хорске асоцијације. Била је чланица Управног одбора Европске хорске асоцијације и прва жена диригент и професорка Карловачке богословије у дугој историји те институције.

Стоматолог

Димитрије Кљајић је стоматолог и специјалиста максилофацијалне хирургије. Стоматологију је завршио у Нишу 2010. године, а специјализацију из максилофацијалне хирургије 2022. године. Власник је приватне стоматолошке ординације већ 15 година. Током рада у Општој болници Крушевац извео је више од 1.000 операција, а преданим радом допринео укидању листе чекања на одељењу. Аутор је више стручних радова.

Научни саветник

Горан Тодоровић је пољопривредни инжењер и стручњак за генетику и оплемењивање биљака. Саветник директора на Институту за кукуруз „Земун Поље” за послове семенарства. Дипломирао је и магистрирао на Пољопривредном факултету у Земуну, а докторирао 1996. године из области генетике и оплемењивања биљака. У Институту за кукуруз „Земун Поље” ради од 1987. године, где је прошао пут од рада у семенарству и селекцији до руководећих функција и места генералног директора. Као аутор и коаутор учествовао је у стварању 17 признатих хибрида кукуруза. Бавио се развојем нових хибрида, семенском производњом и унапређењем пољопривредне производње.

Виши судијски сарадник

Немања Ђурић је судски помоћник, односно виши судијски сарадник у Вишем суду у Београду, са искуством у раду у Основном суду у Обреновцу. Правни факултет Универзитета у Београду завршио је 2016. године, а правосудни испит положио 2019. године. Радио је на пословима судске управе, парничног и кривичног одељења, изради судских одлука, припреми предмета за суђење и већање и другим пословима судске праксе. Усавршавао се у областима дигитализације правосуђа, заштите узбуњивача, људских права, права детета и поступања према малолетним учиниоцима кривичних дела. Био је посматрач у радној групи за израду закона у области правосуђа.

Редовна професорка

Гордана Козодеровић је докторка биолошких наука и редовна професорка на Педагоштком факултету Универзитета у Новом Саду. Од 1994. до 2013. године радила је на Институту за јавно здравље Војводине у области молекуларне биологије и истраживања резистенције бактерија на антимикробне лекове. Од 2013. године ради на Педагошком факултету у Сомбору, где је од 2018. редовна професорка. Бави се природним наукама и образовањем, а искуство је стицала и кроз дугогодишњи научноистраживачки и наставни рад.

Дипломирана информатичарка

Анамарија Петровић је дипломирана информатичарка и ИТ директорка са више од две деценије искуства у ИТ индустрији. Дипломирала је на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, а каријеру је започела као програмерка, након чега се усмерила на управљање пројектима и тимовима у развоју софтверских решења. Последње три године обавља функцију ИТ директорке у компанији „Инспира група”. Има доказано искуство у управљању целокупним животним циклусом развоја софтвера. Бави се посебно унапређењем начина рада у развоју софтверских решења кроз агилне праксе и метрике, управљањем ИТ услугама, аутоматизацијом процеса и одговорном применом вештачке интелигенције у пословању.

Професор физичке културе

Владимир Ристић је професор физичког васпитања из Омољице. Радио је у више основних и средњих школа у Панчеву и околини, а од 2015. до 2025. године био је директор ОШ „Доситеј Обрадовић” у Омољици. За време мандата радио је на обнови и техничком опремању школе и обезбеђивању бесплатних уџбеника за ученике. Након разрешења са места директора наставио је да пружа подршку просветним радницима и студентском покрету.

Дипломирани тренер у спорту

Мирко Поледица је спортски радник и председник Синдиката професионалних фудбалера „Независност”. Завршио је Факултет за спорт и положио ФИФА фудбалско право. Члан је европског одбора међународне синдикалне организације професионалних фудбалера, као и Скупштине ФСС, где је имао непосредан увид у функционисање српског фудбала. Јавно указује на проблеме у спорту и друштву и веома је активан у медијима и на друштвеним мрежама. Од првог дана подржава студентске блокаде.

Војно лице у пензији

Милоица Васић је пензионисани потпуковник са више од три деценије рада у Војсци Србије и Министарству одбране. Током службе обављао је командне и руководеће дужности, укључујући ангажовање у специјалним јединицама и органима безбедности. Завршио је Војну академију и академске специјалистичке студије из области борбе против тероризма и организованог криминала на Факултету политичких наука. Има искуство у планирању, вођењу људи, организацији обука и вежби, координацији логистике и пословима безбедности.

Новинарка

Милена Божовић Манић је новинарка, дугогодишња уредница и водитељка Радио Београда, пре свега програма Радио Београд 2, препознатљива по раду у области културе и уметности. Више пута је награђивана на фестивалу Интерфер, а 2025. године добила је прву награду и статуу „Златна Ника” за документарну радио-репортажу „Место где станује срећа”. Добитница је и награде „Променада” за допринос култури и новинарству. Током каријере радила је интервјуе са значајним светским ауторима, међу којима је и нобеловац Хандке. У марту 2025. године јавно је говорила испред РТС-а и заложила се за професионалне стандарде и слободу медија.

Редовна професорка

Данијела Гавриловић је редовна професорка социологије на Филозофском факултету Универзитета у Нишу и дугогодишња истраживачица у области друштвених наука. Њена стручна интересовања првенствено су усмерена на социологију религије, социологију морала и социологију права, као и на проучавање нација, етничких група, друштвених вредности и културних промена. Посебно се бави односом религије, морала и друштвених вредности у савременом друштву, као и питањима религијског и етничког идентитета. Ауторка је и коауторка бројних научних радова и публикација. Учествовала је у домаћим и међународним научноистраживачким пројектима.

Ванредни професор

Милош Јовановић је дипломирани социолог и универзитетски професор на Филозофском факултету у Нишу, где ради на Департману за социологију. У академској јавности познат је по раду у областима социологије знања, идентитета, религије, рода и сексуалности, као и по истраживањима симболичких сукоба и популарне културе. Докторирао је 2015. године, а његов научни профил указује на усмереност ка савременој социолошкој теорији, квалитативним методама истраживања, проучавању идентитетских питања и културних конфликата у Србији и региону Балкана. Поред наставног рада, један је од оснивача и истраживача Центра за емпиријске студије културе југоисточне Европе.

Наставник филозофије/библиотекар

Зоран Башић је наставник филозофије и библиотекар у Тринаестој београдској гимназији, чији је био и директор почетком 2000-их. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Током студентске блокаде учествовао је у бројним активностима, држао говоре, посећивао факултете и организовао трибине и филозофске беседе. Био је присутан на протестима и пружао подршку студентима, укључујући активности „Побуњеног универзитета”. Као војни ветеран учествовао је и у заштити великих протеста.

Наставник српског језика

Душан Благојевић је наставник српског језика и књижевности и педагошки саветник са 16 година искуства у образовању. Завршио је Филозофски факултет Универзитета у Нишу. Учествовао је у изради материјала за Државну матуру и стандарда постигнућа, аутор је и реализатор више стручних програма и обука за наставнике. Аутор је више научних радова и образовних приручника. Оснивач је и руководилац школског театра „Гимназијалац”, који је под његовим вођством освојио више од 80 награда. За рад са ученицима добио је награду „Најбољи едукатор 2019”.

Архитекткиња

Светлана Батарило је архитекткиња и урбанисткиња са дугогодишњим искуством у архитектонском и урбанистичком пројектовању. Дипломирала је на Архитектонском факултету у Београду 1996. године, а докторске студије уписала 2005. године. Од 2001. ради на Саобраћајном факултету у Београду. Добитница је више награда на домаћим и међународним архитектонско-урбанистичким конкурсима, укључујући прве награде за решења блокова 25 и 26 на Новом Београду и споменика Модерној Србији на Тргу Славија. Бави се урбаним дизајном, урбанистичким планирањем и одрживим развојем градова. Активно подржава и учествује у студентској борби.

Вандредна професорка

Мирјана Беара Бењак докторирала је психологију на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, а дипломирала је и специјализирала менаџмент у образовању на Универзитету у Београду. Од 2020. године је ванредна професорка на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, а претходно је предавала на Државном универзитету у Новом Пазару и радила као школска психолошкиња и просветна саветница. Има богато искуство у образовању, стручном усавршавању и пројектима из области психологије образовања, менталног здравља и професионалног развоја.

Психолог

Драган Прпа је дипломирани психолог и стручни сарадник – психолог у ОШ „Свети Сава” у Бачкој Паланци, где са краћим прекидом ради од 2002. године. Студије психологије завршио је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду 2004. године. Учествовао је у оснивању КК „Марина” 2012. године, где је био ангажован као волонтер, а од 2018. године бави се и производњом трешања.

Васкуларни хирург

Вук Јоковић је специјалиста васкуларне хирургије и начелник Одељења за ендоваскуларну хирургију Центра за васкуларну хирургију УКЦ Крагујевац. Медицински факултет у Крагујевцу завршио је 2008. године, а специјализацију из васкуларне хирургије окончао 2017. године. Учествовао је на бројним стручним скуповима и међународним конгресима из области васкуларне хирургије.

Доцент

Стефан Рудаковић је на Катедри за бродоградњу Машинског факултета у Београду дипломирао 2014. и докторирао 2021. године дисертацијом „A Novel Approach to Stability Assesment of River-Sea Ships”. Током студија, обавио је неколико пракси: 2012. године на бродоградилишту „Вахали” у Београду, исте године у компанији „Via Donau” у Бечу, а 2015. године у класификационом друштву „Bereau Veritas” у Антверпену. Такође, учествовао је у Ерасмус+ програму размене студената, током којег је урадио део истраживања за докторску дисертацију на Универзитету у Трсту 2018. године. Добитник је ДААД стипендије захваљујући којој је спровео двоипомесечно истраживање на институту ДСТ у Дуизбургу 2024. године.

Ванредна професорка

Јелена Лепојевић је ванредна професорка на Департману за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу. Њен стручни рад усмерен је на руски језик у поређењу са српским, нарочито на морфологију, творбу речи и језичке промене, као и на методику наставе руског језика. Поред научног рада, посебно се издваја њено ангажовање у одбрани Филозофског факултета и права његових запослених и студената.

Вандредна професорка

Данијела Миловановић Родић је ванредна професорка Архитектонског факултета Универзитета у Београду, где ради од 1996. године. Дипломирала је 1995, магистрирала 2003, а докторирала 2015. године. Бави се урбанистичким планирањем, учешћем грађана у планирању, колаборативним планирањем и друштвено одговорним деловањем архитеката и урбаниста. Од 2005. године је сертификована фасилитаторка за процесе партиципативног планирања и доношења одлука. Учествовала је у бројним еколошким иницијативама и пројектима, укључујући рад са студентима на темама заштите Старе планине и баре Реве, као и у институционалној борби против нeрегуларног процеса реализације ПППН-а за ЕКСПО 2027.

Доцент

Иван Николић је доцент на Филозофском факултету у Нишу и предаје на Департману за филозофију на Филозофском факултету у Нишу. Бави се областима из филозофије и социологије знања и учесник је у јавним академским дебатама везаним за образовање, универзитетску аутономију и друштвена питања. Ангажован је пре свега у области историје филозофије, методике наставе филозофије и савремене континенталне филозофије.

Пензионер

Бранислав Томић је дипломирани инжењер електротехнике, у пензији од ове године. Радио је у Ирителу на развоју уређаја за оптичке телекомуникације, у Vtech-у на развоју бежичних телефона и на Војнотехничком институту на развоју дигиталних система управљања електромоторних погона. Грађанским активизмом се бави у фазама од 2006. године, од протеста око Раките, Шодроша и Лознице до протеста против насиља. Иницирао је бројне протесте и правне поступке против државних институција и приватних инвеститора због кршења закона и наношења штете грађанима.

Ванредни професор

Никола Вујчић ванредни је професор немачког језика на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу. Дипломирао је немачки језик и књижевност 2008. године, а магистрирао и докторирао филолошке науке на Универзитету у Ростоку у Немачкој. Његова научна интересовања обухватају анализу дискурса, фразеологију, лексикологију и лексикографију, лексичку семантику, прагматику, као и језик медија и политике. Учествовао је у бројним научноистраживачким пројектима. Био је гостујући предавач на универзитетима у Немачкој.

Редовна професорка

Вера Глигоријевић је редовна професорка на Одсеку за демографију Географског факултета Универзитета у Београду. Основне и последипломске студије завршила је на Географском факултету, а докторирала је у области демографије. Ауторка је бројних научних радова и коауторка монографије, учествовала је у домаћим и међународним научним пројектима и конференцијама, као и у изради Просторног плана Републике Србије од 2023. до 2035. године. Бави се истраживањима из области економске демографије и демографије породице. Чланица је више домаћих и европских стручних и научних удружења.

Пејзажна архитектура и холтикултура

Драгана Чавловић је научни сарадник у области биотехничких наука, са ужом специјализацијом у пејзажној архитектури и хортикултури. Докторирала је на Шумарском факултету Универзитета у Београду. Њена стручна интересовања обухватају пејзажну архитектуру, еколошку обнову вегетације и климатске промене, уз посебан фокус на примену науке и технологије у очувању и унапређењу животне средине.

Редовни професор

Зоран Станић је редовни професор на Катедри за нумеричку математику и оптимизацију Математичког факултета. У научноистраживачком раду бави се теоријом графова, комбинаторном оптимизацијом, нумеричком математиком, те применама ових дисциплина највише у теорији управљања и теорији кодова. Аутор је три монографије, више од 140 научних радова и три верификована софтверска пакета. Добитник је три годишње награде Математичког факултета за научноистраживачки допринос.

Организатор у туризму

Паљо Сампор је по струци инжењер информатике, а дипломирао је 2013. године радом на тему поређења Гугл и Фејсбук оглашавања. Оснивач је и члан Управног одбора Еколошког покрета „Падина”, као и оснивач Креативног центра за туризам, уметност и културу и Underground Rock Music Club-а у Ковачици. Активан је у области развоја локалне заједнице, културе, туризма и заштите животне средине. Својим стручним и друштвеним ангажманом повезује област информационих технологија са развојем локалне заједнице, културним и еколошким иницијативама.

Доцент

Немања Каровић је доцент на Факултету за образовање учитеља и васпитача, где предаје Увод у тумачење књижевности. Докторирао је на Филолошком факултету у Београду на тему послератног модернизма, за шта је добио награду „Гаврило Принцип”. Сарадник је на курсу Историја српске културе у Тршићу, у оквиру програма Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Научно-образовно-културног центра „Вук Караџић”. Објавио је више научних радова из области српске књижевности, а неколико радова је и објављено у научним часописима и зборницима.

Доценткиња

Дејана Мутавџин је докторирала психологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је завршила основне и мастерске академске студије. Ради као доценткиња на психолошким предметима на Факултету музичке уметности Универзитета уметности у Београду. У својим истраживањима бави се односом различитих типова способности, емоционалне интелигенције, даровитости у неакадемским доменима и могућности за њихово уважавање у образовном процесу. Члан је Регионалне мреже психологије и музике (РНПаМ), ESCOM-а, Друштва психолога Србије.

Наставница музичке културе

Александра Станковић је дипломирана музичарка флаутисткиња са преко 20 година рада у образовању. Одрасла је у селу Горина, а рођена 1973. у Лесковцу. Од 2007. ради као професорка музичке културе у ОШ „14. октобар” у Раковици, где је била и помоћница директора. Као сарадница Завода за вредновање образовања учествовала је у увођењу наставних стандарда. Дугогодишња је чланица жирија на музичким такмичењима, где и са ученицима остварује изузетне резултате. Учествује у пројектима Удружења наставника музичке културе Србије (УНМКС) и активна је чланица организације „ПУЛС основних школа”.

Редовни професор

Бранислав Бајкин је рођен 1976. године у Кикинди. У родном граду је завршио основну школу и Гимназију „Душан Васиљев”. Академске студије медицине и стоматологије завршио је на Медицинском факултету у Новом Саду на којем је и докторирао 2010. године. Специјалиста је оралне хирургије и запослен је на Клиници за денталну медицину Војводине. Од 2021. године је редовни професор на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду. Обављао је функцију председника Денталног комитета Светске федерације за хемофилију у периоду од 2024. до 2026. године и функцију продекана за докторске студије на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду периоду од 2016. до 2024. године.

Доцент

Бранислав Тодић је доцент на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду. Бави се хемијским инжењерством, моделовањем и оптимизацијом хемијских процеса. Основне, мастерске и докторске студије завршио је на ТМФ-у, а део истраживачког рада спровео је на Универзитету A&M у Тексасу у оквиру међународних пројеката. Аутор је више од 60 научних радова, који су цитирани преко 1.000 пута. Истражује развој ефикаснијих хемијских реактора, алтернативна горива и нове технологије за фармацеутску и прехрамбену индустрију.

Правник

Никола Божовић је правник који се бави сузбијањем привредног криминала и корупције. Вишу школу унутрашњих послова завршио је 2002. године, а Правни факултет Универзитета у Крагујевцу 2007. године. Од 2003. године радио је у Министарству унутрашњих послова, најпре као инспектор за сузбијање привредног криминала, а од 2012. као руководилац одсека. Од 2019. године био је шеф Одсека пореске полиције у Крагујевцу, где је радио до 2025. године. Тренутно је запослен у Пореској управи у Крагујевцу.

Професорка српског језика и књижевности

Александра Михајловић је књижевница и професорка српског језика и књижевности. Завршила је и докторирала на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за општу и српску књижевност са српским језиком. Ради као професорка у Гимназији „Урош Предић” у Панчеву, а ауторка је више књижевних дела различитих жанрова, укључујући романе, поезију и књижевност за децу. Три године била је део наставничког тима „Сава онлајн школе српског језика, културе и традиције”, где је радила са децом из дијаспоре.

Доценткиња

Тијана Димитријевић је доценткиња на Електронском факултету Универзитета у Нишу. Основну школу и гимназију завршила је у родном Нишу, где је и дипломирала, магистрирала и докторирала на Електронском факултету. Стручно се усавршавала на Универзитету у Нотингему у Уједињеном Краљевству. Истражује област електромагнетике и микроталасне технике са акцентом на техникама нумеричког моделовања. Учествовала је на више националних и међународних пројеката. Члан је многих интернационалних и домаћих стручних организација и друштава.

Редовни професор

Србислав Генић је редовни професор и машински инжењер са вишедеценијским искуством у процесном и енергетском инжењерству, термотехници, енергетској ефикасности и заштити од пожара. Рођен је 1963. у Београду. Високо образовање је стекао на Машинском факултету у Београду, где је запослен од 1989. године. Аутор је више од 200 научних и стручних радова и више од 10 универзитетских уџбеника, монографија и приручника. Бави се пројектовањем, експертизама и вештачењима. Поседује више стручних лиценци, судски је вештак, и активан је у Инжењерској комори Србије и Савезу машинских и електротехничких инжењера и техничара Србије. Био је главни и одговорни уредник часописа „Процесна техника”.

Редовни професор

Душан Стаменковић је редовни професор на Департману за англистику Филозофског факултета Универзитета у Нишу и истраживач у области когнитивне лингвистике и психолингвистике. Усавршавао се и истраживачки боравио на универзитетима у Стокхолму, Бечу и Лос Анђелесу. Аутор је монографије, више од 80 научних радова и учесник више од 40 научних скупова. Био је управник Департмана за англистику и продекан за научноистраживачки рад.

Пољопривредник

Саша Обрадовић је пољопривредник из Инђије. Активан је и у организацији пољопривредника као члан управног одбора Иницијативе за опстанак пољопривредника Србије (ИЗОПС). Његово искуство непосредно је везано за живот и рад пољопривредника.

Архитекткиња

Ксенија Ђорђевић је архитекта и дизајнер ентеријера. Дипломирала је на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Основала је студио „КДА” 2007. године и од тада се бави пројектима из области архитектуре, дизајна ентеријера и дизајна намештаја. Њен дизајнерски приступ карактеришу безвремени простори са снажним визуелним идентитетом.

Пољопривредница

Јелена Живковић је економисткиња по струци. Након дужег рада у фабрици аутомобилских делова „Аптив” у Лесковцу, почиње са писањем колумни. Ауторка је романа „Јелена, највећа од свих”. Сада се бави узгојем малина, а своје искуство у земљорадњи и раду у фабрици, претворила је у активистичку борбу за побољшање позиције радница и радника на југу Србије. Кроз своје колумне, Јелена скреће пажњу на свакодневни живот и потешкоће често занемареног дела становништва: самохраних мајки, пољоприведника и људи који су приморани на рад у фабрикама.

Дипломирани географ и професор географије

Александар Делић је дипломирани географ и професор географије у гимназији у Чачку. Дипломирао је на Географском факултету Универзитета у Београду 2010. године. Од 2014. године ради као наставник географије у основним и средњим школама у Чачку, а искуство је стицао и у областима трговине и туризма. Посебно се бави темама везаним за географију, образовање и очување природног и културног наслеђа.

Дипломирани грађевински инжењер

Дипломирао је на Грађевинском факултету Универзитета у Београду 2006. године. Исте године се запослио у ЈВП „Србијаводе” Београд – РЈ „Смедерево”. Помоћник је руководиоца одбране од поплава на спољним водама на водном подручју „Дунав”, стручни је надзор на изградњи хидротехничких објеката, сарађује са локалним самоуправама на решавању текуће водне проблематике, учествује у изради годишњих програма радова, начину коришћења водног земљишта, израда водних аката, активно учешће у одбрани од поплава и похађање стручних семинара. Учествовао у изградњи бране „Бусур”, општина Петровац као стручни надзор.

Доктор металуршких наука

Милош Јаношевић је металуршки инжењер са искуством у производњи, развоју технологија и истраживању. Каријеру је започео у Рударско-топионичарском басену Бор, где је напредовао до руководиоца погона и учествовао у развоју и увођењу технологија за производњу бакра и сумпорне киселине. Радио је на пројектовању и оптимизацији процеса флеш-топљења, а био је и управник топионице. Докторирао је 2026. године на Техничком факултету у Бору. Од 2021. ради у Институту за рударство и металургију у Бору. Изабран је за одборника Скупштине града Бора на листи „Бор наша одговорност” 2026. године.

Наставница

Неда Кокора је доктор политичких наука и економиста. Радила је као асистент на Економском факултету у Суботици, у привреди на пословима финансија, анализе и јавних набавки, а бавила се и истраживачким радом из економије и политикологије. Данас ради као наставница економске групе предмета. Била је активна у студентским протестима деведесетих. Залаже се за радничка права, социјалну и стамбену сигурност, економску равноправност, реформу образовања и веће учешће грађана у одлучивању.

Редовна професорка

Јелена Сворцан је редовна професорка при Катедри за ваздухопловство Машинског факултета Универзитета у Београду где је и докторирала 2014 године. Фулбрајтов стипендиста на Универзитету Станфорд, Центру за истраживање турбуленције од новембра 2021. до јула 2022 године. Њено истраживање је усмерено ка прорачунској аеродинамици, обртним узгонским површинама, енергији ветра, турбуленцији, унапређењу ефикасности, нумеричким симулацијама, пројектовању и оптимизацији летелица. Сворцан је учествовала у неколико истраживачких пројеката. Ауторка је или коауторка преко 100 научних публикација и техничких решења. Припремала и изводила је предавања за 10 различитих предмета на сва три нивоа студија. Стално ради са студентима и млађим колегама, а надгледала је и учествовала у одбранама преко 20 мастерских радова. Тренутно је менторка две докторске тезе, док је један кандидат успешно одбранио свој докторат 2022. године.

Вандредни професор

Стеван Цветићанин је ванредни професор Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, на Департману за енергетику, електронику и телекомуникације. Његов академски и научни рад налази се на пресеку електроенергетике, теоријске електротехнике, математичког моделовања физичких процеса и примене фракционог рачуна у инжењерским системима. Усавршавао се у иностранству. Докторирао је 2017. године на Факултету техничких наука у области електротехничког и рачунарског инжењерства. Његова докторска дисертација била је посвећена фракционом и тополошком уопштењу једначине телеграфичара као моделу електричног вода.

Редовни професор

Марко Стојановић је редовни професор Факултета спорта и физичког васпитања у Новом Саду и наставник на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду. Магистрирао је 2006, а докторирао 2008. године. Ментор је на више од 80 дипломских, 30 мастерских радова и две докторске дисертације и аутор више од 70 научних радова у међународним часописима. Више од 20 година бави се кондиционим тренингом, дијагностиковањем и праћењем тренираности врхунских спортиста. Радио је као кондициони тренер и спортски научник у клубовима и репрезентацијама у Србији и иностранству. Оснивач је Центра изврсности спортских наука „Тренажна експертиза”.

Ванредна професорка

Даница Игрутиновић је ванредна професорка на Факултету за медије и комуникације. Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, те магистрирала и докторирала на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Уз то, завршила је и интердисциплинарне мастерске студије Религија у друштву, култури и европским интеграцијама при Ректорату Универзитета у Београду. Ауторка је књиге „Свето и светогрђе у постсекуларној Србији” и више десетина научних радова.

Дипломирана информатичарка

Сања Кекић је информатичарка и пословна руководитељка са 25 година искуства у области информационих технологија, управљања ризицима, сајбер безбедности и приватности. Дипломирала је информатику на Природно-математичком факултету у Новом Саду, а завршила је и мастерске студије пословне администрације. Ради као помоћница директора у компанији Cedars International. Председница је Women4Cyber у Србији, а од 2016. до 2021. била је председница ISACA Београд. За свој рад добила је више међународних признања.

Доценткиња

Ана Сарвановић је доценткиња на Факултету за образовање учитеља и васпитача. Докторирала је на студијском програму Теорија уметности и медија у оквиру интердисциплинарних докторских студија Универзитета уметности у Београду. Поред учешћа на међународним конференцијама у земљи и иностранству објавила је више научних радова. Ауторка је монографије, настале на основу докторске дисертације „Образовни обрт: Ка савременим теоријама образовања у уметности и култури”.

Редовни професор

Владан Кузмановић дипломирао је на Грађевинском факултету Универзитета у Београду са наградом најбољег дипломског рада у школској 1992/93. години. Учесник је првог конгреса Међународног удружења студената грађевине (IACES) у Стокхолму, оснивач и први председник Локалног комитета IACES у Београду. Mагистарску тезу одбранио је 1998. и добио награду из Фонда професора Вујице Јевђевића, a докторску дисертацију одбранио је 2007. године, обе на Грађевинском факултету у Београду. Наставну активност започиње 1993. године и до 2008. године прошао је сва звања од асистента приправника до редовног професора за ужу научну област Хидротехничке конструкције и објекти. Од 1997. године, када је постао овлашћени пројектант грађевинских конструкција, бави се различитим аспектима пројектовања, прорачуна, изградње и санације грађевинских конструкција. Учествовао је у изради великог броја пројеката и студија.

Архитекта

Ана Граовац је архитекткиња и урбанисткиња са 25 година искуства у области урбанистичког планирања, највећим делом у Урбанистичком заводу Београда. Архитектонски факултет Универзитета у Београду завршила је 2001. године, а докторирала 2024. године на теми јавног интереса у урбанизму. Суоснивачица је стручне организације Нова планска пракса, преко које пружа подршку грађанским иницијативама широм Србије, и чланица је Председништва Удружења урбаниста Србије. Последњих година бави се одрживим, партиципативним планирањем и унапређењем политике урбаног развоја и ангажована је од стране УНОПС-а на изради територијалних стратегија за многе градове и општине у Србији. У јавном ангажману указивала је на лоша решења и процедуралне неправилности у важним урбанистичким и инфраструктурним плановима и пројектима.

Дипломирана економисткиња

Марија је по занимању дипломирана економисткиња и треунутно је запослена као сениор књиговођа у међународној компанији. Као стручњакиња за финансије, била је одлучујући фактор у обезбеђивању да све студентске активности буду финансијски испраћене на начин који је ефикасан, законит и транспарентан. Са свим радом у Радној групи за Донације (Финансије), показала је своје моралне ставове и посвећеност легалном и институционалном приступу.

Редовни професор

Александар Нешковић је редовни професор Електротехничког факултета у Београду. Истакнути је научник у области телекомуникација и вештачке интелигенције, са тридесет година непрекидног доприноса науци, образовању и технолошком развоју Србије. Аутор је преко тридесет радова у врхунским светским часописима са SCI листе, лауреат националне научне награде и носилац државне лиценце овлашћеног пројектанта.

Васпитачица

Маја Бауцал је васпитачица из Врбаса и истакнута педагошка радница са више од 30 година искуства у предшколском образовању. Завршила је два факултета и запослена је у ПУ „Бошко Буха” у Врбасу. У мају 2025. године била је део колектива који је ступио у тоталну обуставу рада због услова рада васпитача и квалитета предшколског образовања. Након дугогодишњих проблема са нередовним исплатама, заједно са колегиницама заложила се за побољшање положаја васпитача. У јавности је говорила о проблемима предшколског образовања и условима рада у овој области.

Наставница класичног балета

Роса Милић је културолошкиња и наставница класичног балета у Балетској школи „Лујо Давичо”, где је била и помоћница директорке. Чланица је Удружења балетских уметника Србије, а 2015. године била је чланица жирија за доделу награде „Терписхора”. Позната је као изузетна педагошкиња и наставница, посвећена раду и образовању ученика. Залаже се за шире образовање у балетској школи, поред стручних предмета.

Професорка српског језика и књижевности

Ивана Марковић рођена у Крушевцу, дипломирала на Филолошком факултету, чиме је стекла звање професора српске књижевности и језика са општом књижевношћу. Од 2002. године, са мањим прекидима, радила као наставник српског језика и књижевности у основним и средњим школама у Београду. У последњих 15 година запослена је у Основној школи „Свети Сава” на Врачару. Сарадница је у Заводу за унапређење образовања и васпитања и аутор „Збирке тестова за полагање завршног испита”.

Професор у музичкој школи

Владимир Гурбај, рођен у Београду. Нижу и средњу музичку школу завршио је у Музичкој школи „Мокрањац“, у класи професора Александра Николића. 2000. године уписује студије на Универзитету „Моцартеум” у Салцбургу, у класи професора Емила Ридера, на коме је дипломирао 2004. године. Магистарске студије наставио је на УДК у Берлину, као стипендиста програма Еразмус, у класи професора Франсоа Бенде. Усавршавао се на мајсторским курсевима код истакнутих музичара, међу којима су Мате Бекавац, Никол Керн, Чарлс Најдих, Клеменс Хаген и Ирена Графенауер. Добитник је бројних награда на домаћим и међународним такмичењима и редовно наступа у земљи и иностранству као солиста и камерни музичар. Интензивно се бави и позоришном музиком, а наступао је у представама „Отац на службеном путу”, „Мајка Храброст”, „Наш разред”, „Балкански шпијун”. Од 2010. године предаје кларинет у МШ „Мокрањац”.

Професорка у музичкој школи

Ана Јовичић је професорка клавира у Музичкој школи „Коста Манојловић”. У Београду је завршила Музичку школу „Станковић” и Факултет музичке уметности, где је студирала клавир у класи професора Нинослава Живковића. Својим великим успехом сматра посвећено и одговорно бављење наставничким позивом.

Доцент

Јован Ковачевић је доцент на Грађевинском факултету Универзитета у Београду, где је завршио сва три степена студија. Ангажован је на факултету већ дужи низ година, почевши од позиције демонстратора, затим асистента, а тренутно као доцента. Аутор је више радова у међународним и домаћим научним часописима. Сарадник и консултант је на ГИЦ пројектима у земљи и региону (Црна Гора, Босна и Херцеговина).

Ванредна професорка

Маја Милановић, виолисткиња, дипломирала је и магистрирала на Факултету музичке уметности у Београду. Усавршавала се на Гилхол факултету за музику и драму у Лондону, где је завршила двогодишње магистарске студије. Докторирала је на ФМУ у Београду. Од 1998. године члан је ансамбла „Гудачи Св. Ђорђа”, са којим је наступила на више од 1000 концерата у Србији, региону и Европи. Била је члан Београдске филхармоније од 2004. до 2010. године, на месту заменика вође групе виола. Учествовала је у бројним међународним пројектима, укључујући сарадњу са ансамблом „Det Jyske” из Данске. Током боравка у Енглеској била је гостујући члан Камерног ансамбла Лондонског симфонијског оркестра. Године 2017. представљала је Србију на фестивалу „Појас и пут” у Шенжену. Од 2010. године предаје на ФМУ у Београду, као ванредна професорка на предмету оркестарске деонице.

Докторка фармације у пензији

Вјера Пејановић је доктор наука из области фармацеутских наука и научна саветница са богатим искуством у фармацеутским истраживањима и развоју лекова. Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду завршила је 1973. године, магистрирала 1976, а докторирала на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду 1991. године. У Галеници и Хемофарму бавила се истраживањем нових активних органских једињења, а као директорка Хемофарм Института руководила развојем, регистрацијом и преносом у производњу генеричких лекова. Стручно се усавршавала и у Енглеској и Сједињеним Америчким Државама.

Дипломирани филозоф

Владимир Милутиновић је филозоф, уредник и писац који се бави филозофијом политике и друштвеним темама. Завршио је Филозофски факултет у Београду, објавио књиге „Кратка историја филозофије”, „Постидеологије” и „Неолиберална бајка”, као и више зборника текстова. Предаје филозофију у Шестој београдској гимназији и на Београдској отвореној школи у оквиру програма „Студије будућности”. Од 2012. године пише колумне за „Политику”. У јавним наступима подржавао је студентске захтеве и мирни карактер студентског покрета.

Редовна професорка

Татјана Дошеновић је редовна професорка на Технолошком факултету Нови Сад, Универзитета у Новом Саду, где је започела рад 1997. године. Дипломирала је 1997, магистрирала 2000. и докторирала 2002. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду. Током академске каријере посвећена је универзитетској настави, научноистраживачком раду и раду са студентима. Бави се математиком, посебно теоријом непокретне тачке, фази математиком, генерализованим метричким просторима и применом математичких метода у обради дигиталних слика и проблемима неизвесности. Ауторка је и коауторка бројних научних радова, универзитетских уџбеника и зборки задатака.

Доцент

Ненад Фриц дипломирао је на Одсеку за конструкције Грађевинског факултета Универзитета у Београду. Од 2006. године је запослен на факултету, а након одбране докторске дисертације, изабран је у звање доцента. Два пута је био продекан за наставу, а залагао се за побољшање студија, услова за студирање и рад. Коаутор је више од 40 научних радова који су објављени у земљи и иностранству. Бави се проблемима стабилности и носивости металних конструкција, а пре свега носивости веза. Учествовао је у реализацији више од 50 пројеката. Од 2023. године обавља функцију председника Савеза грађевинских инжењера Србије. Члан је Инжењерске коморе Србије, Друштва грађевинских конструктера Србије и Друштва за унапређење заваривања Србије. Резервни је официр Војске Србије.