Studentska lista - Studenti pobeđuju!

Redovni profesor i kardiolog

Ilija Srdanović zaposlen je kao kardiolog na Klinici za kardiologiju Instituta za KVB Vojvodine. Redovni je profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Osnovne studije završio je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 1995. godine. Završio je 2001. godine specijalističke studije interne medicine, potom i subspecijalizaciju iz kardiologije na MFNS 2004. godine. Magistrirao je na MFUB 2010. godine, a doktorirao na MFNS 2012. godine. Autor je i koautor više desetina naučnih radova na SCI listi. Predsednik je odbora za sekundarnu zdravstvenu zaštitu RLKV, član IO RLKV i delegat skupštine RLKV i LKS. Član je Udruženja kardiologa Srbije i Evropskog udruženja kardiologa. Jedan je od osnivača Resuscitacionog saveta Srbije.

Specijalistkinja otorinolaringologije

Katarina Stanković je specijalistkinja otorinolaringologije i hirurškinja dečje otorinolaringologije. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu završila je 2000, a specijalistički ispit položila je 2006. godine. Od 2005. radi u Službi za otorinolaringologiju Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić”, gde je od 2014. godine šef Kabineta za endoskopsku i lasersku hirurgiju. Bavi se endoskopijom disajnih puteva kod dece i laserskim tehnikama. Primarijus je od 2017. godine. Predstavnik je Srbije u upravnom odboru ESPO-a, osnivač i generalni sekretar SAPO udruženja i urednik sedam stručnih priručnika.

Dramaturg, inženjer elektrotehnike, pozorišni reditelj, novinar i scenarista

Željko Hubač je dramaturg, pozorišni reditelj, novinar i scenarista. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, nakon studija elektrotehnike i prirodno-matematičkih nauka. Njegovi dramski tekstovi izvođeni su u Srbiji i inostranstvu, a predstave nastale po njegovim delima osvojile su više od 60 nagrada u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je deset nagrada za dramske tekstove, Nagrade Narodnog pozorišta u Beogradu za umetnički i radni doprinos i Oktobarske nagrade grada Leskovca. Radi kao dramaturg u Narodnom pozorištu u Beogradu. Član je Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa.

Vanredni profesor i hirurg

Aleksandar Cvetković je specijalista opšte hirurgije, doktor medicinskih nauka i vanredni profesor na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu. Ima dvadeset godina kliničkog, akademskog i istraživačkog iskustva u oblasti hirurgije. Usmeren je na razvoj savremenih hirurških tehnika, minimalno invazivnu hirurgiju i primenu biomedicinskog inženjeringa u kliničkoj praksi. Kao profesor predaje studentima osnovnih i doktorskih studija i bavi se mentorskim radom. Autor je velikog broja radova i član je stručnih udruženja.

Profesorka engleskog jezika i književnosti i prevoditeljka

Katarina Šćepanović je profesorka engleskog jezika i književnosti sa dugogodišnjim iskustvom u obrazovanju, prevođenju i mentorskom radu. Diplomirala je anglistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu, a masterski rad iz savremene američke književnosti odbranila je 2010. godine. Od 2002. godine radi u Filološkoj gimnaziji, gde se bavi nastavom, umetničko-pedagoškim radom i mentorstvom mladih. Od 2015. godine je mentorka i ispitivačica za praktični deo ispita iz Metodike nastave engleskog jezika na Filološkom fakultetu. Autorka je i prevoditeljka više stručnih i umetničkih izdanja. Katarina je podnositeljka narodne inicijative „Pravo na štrajk” i potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija i Foruma škola Srbije.

Politikolog

Adem Mavrić je stručnjak za međunarodne odnose, sa akademskim usmerenjem ka diplomatiji i rešavanju sukoba. Diplomirao je međunarodne odnose na Univerzitetu Sakarija u Turskoj, gde je studirao kao stipendista i usavršio turski jezik. Tokom studija radio je u oblasti međunarodne prodaje i logistike, a nakon diplomiranja učestvovao je u diplomatskom projektu između Srbije i Turske kao komunikacijski specijalista. Danas radi kao koordinator projektnih operacija u francuskoj kompaniji koja organizuje međunarodne događaje. Govori srpski, engleski i turski jezik.

Vanredni profesor

Miloš Jevtić je vanredni profesor na Katedri za organizaciju poslovnih sistema Fakulteta organizacionih nauka. Bavi se nastavnim, naučnoistraživačkim i stručnim radom i učestvovao je u brojnim projektima, među kojima se izdvaja projekat „Moja srednja škola”. Tokom rada na FON-u učestvovao je u stručnim raspravama o pitanjima akademskog integriteta i visokog obrazovanja. Poznat je po argumentovanom pristupu, oslanjanju na važeće propise i aktivnom učešću u akademskoj zajednici.

Glumac i producent

Tihomir Stanić je pozorišni i televizijski glumac. Diplomirao je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Dejana Mijača i stalni je član ansambla Pozorišta Ateljea 212 od 1987. godine. U karijeri dugačkoj više od 40 godina odigrao je više od 130 uloga na gotovo svim beogradskim pozorišnim scenama, kao i u pozorištima u Novom Sadu, Somboru, Subotici, Vršcu, Banjaluci, Podgorici i Užicu. Njegovu karijeru je takođe obeležilo preko 130 uloga na filmu i televiziji. Bio je predsednik Saveza dramskih umetnika Srbije od 1998. do 2000. godine, umetnički direktor Narodnog pozorišta Republike Srpske u Banjaluci od 2005. do 2007. godine. Osnivač je producentskih kuća „Balkan film”, „Drina film” i „Tihomir Stanić Production” u okviru kojih producira igrane filmove, serije i pozorišne predstave od 2007. godine.

Redovna profesorka

Tatjana Paunović je redovna profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, gde od 1989. godine radi u oblasti anglistike. Bavi se engleskim jezikom i lingvistikom, sa posebnim interesovanjem za fonetiku, sociolingvistiku, primenjenu lingvistiku i metodiku nastave stranih jezika. Doktorirala je iz oblasti filologije i lingvistike, a tokom više od tri decenije rada učestvovala je u razvoju studija anglistike i obrazovanju budućih nastavnika engleskog jezika. Autorka je i koautorka naučnih radova o fonetskoj analizi govora, intonaciji, nastavi engleskog jezika i interkulturnoj komunikaciji.

Magistarka farmacije, farmaceutkinja i zdravstvena menadžerka

Milina Marić je farmaceutkinja i zdravstvena menadžerka sa višedecenijskim iskustvom u javnom i privatnom sektoru. Diplomirala je na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a završila je akademske specijalizacije iz menadžmenta u zdravstvu i farmakoekonomije sa farmaceutskom legislativom. Od 1994. do 2018. godine rukovodila je farmaceutskim sektorom za opštinu Sopot, a od 2018. godine upravnica je apoteke u okviru Apotekarske ustanove „Apoteka Beograd”. Tokom karijere bavila se organizacijom rada, snabdevanjem lekovima i unapređenjem dostupnosti farmaceutskih usluga.

Profesorka u penziji

Vesna Srećković je profesorka stručnih predmeta elektrotehničke struke koja je do penzionisanja 2021. godine radila u Tehničkoj školi u Čačku. Diplomirala je elektrotehniku na Pedagoško-tehničkom fakultetu u Čačku, tokom studija je dobila univerzitetsku nagradu i bila je prvi dobitnik nagrade „dr Milivoje Urošević”. U radu sa učenicima pripremala je takmičare iz Osnova elektrotehnike, koji su redovno stizali do republičkog takmičenja, gde su osvajali i prva mesta. Od devedesetih godina učestvuje na protestima u Čačku i Beogradu, a od početka studentskih blokada redovno učestvuje u protestnim okupljanjima i šetnjama i pruža podršku studentima.

Redovni profesor i kardiolog

Aleksandar N. Nešković je lekar specijalista kardiologije i redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji. Završio je medicinske studije, specijalizaciju iz interne medicine, užu specijalizaciju iz kardiologije, magistraturu i doktorat na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio je redovni profesor na Katedri interne medicine i načelnik Odeljenja kardiologije KBC „Zemun”, gde je radio do odlaska u penziju 2025. godine. Stručno se usavršavao u više renomiranih kliničkih centara, uključujući Klivlendsku kliniku.

Docentkinja i kardiolog

Marija Bjelobrk je lekarka specijalistkinja interne medicine i subspecijalistkinja kardiologije, sa dugogodišnjim kliničkim i akademskim iskustvom. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a od 2004. godine radi na Klinici za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Od 2015. godine je saradnica u nastavi, od 2016. asistentkinja, a potom 2022. godine docentkinja na Medicinskom fakultetu. Učestvovala je u više kliničkih studija i autorka je i koautorka stručnih i naučnih radova iz oblasti kardiologije.

Redovna profesorka i fizijatar

Lidija Dimitrijević je redovna profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu, specijalistkinja fizikalne medicine i rehabilitacije i subspecijalistkinja dečje fizijatrije. Diplomirala je medicinu u Nišu, gde je završila i magistarske i doktorske studije. Od 1996. godine radi na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš, a na Medicinskom fakultetu je od 2000. godine. U zvanje redovne profesorke izabrana je 2017. godine. Bila je šefica predmeta i načelnica Odeljenja za rehabilitaciju dece. Objavila je brojne stručne i naučne radove, monografiju i druge publikacije.

Redovni profesor

Slobodan Vukosavić doktorirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radio je na Institutu Nikola Tesla i istraživačkom centru Emerson ESCD u Sent Luisu pre nego što je počeo sa radom na svom matičnom fakultetu. U zvanje redovnog profesora izabran je 2003. godine. Kao šef Odseka za energetiku inicirao je mnoge poželjne promene u nastavi, formirao je dve laboratorije koje su ostvarile međunarodnu saradnju sa svetski poznatim kompanijama. U nastavi i bilateralnim projektima sarađivao je sa univerzitetima u Engleskoj, SAD, kao i BiH i Novom Sadu. Dobitnik je nekoliko nagrada, a od 2021. izabran je za redovnog člana SANU.

Profesorka srpskog jezika

Marija Vulović je profesorka srpskog jezika i književnosti u OŠ „Dimitrije Tucović” u Čajetini. Osnovnu školu je završila u rodnoj Čajetini, a gimnaziju u Užicu kao odličan učenik i nosilac specijalne diplome za srpski jezik i književnost. Diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Lektorka je i korektorka nekoliko univerzitetskih udžbenika i naučnih monografija. Autorka je dve zbirke pesama: „Odmrežavanje” i „Betel”. Javno je podržala studente i njihove zahteve. Jedna je od nastavnika koji su obustavili nastavu i u više navrata se javno obraćala građanima na protestima u Užicu, Čačku i u Čajetini.

Poljoprivrednik i ekološki aktivista

Zlatko Kokanović je poljoprivrednik i veterinar iz Gornjih Nedeljica. Bavi se ratarstvom i stočarstvom, a aktivan je i u oblasti zaštite životne sredine. Član je Saveza ekoloških organizacija Srbije i pokreta „Ne damo Jadar”. Poznat je po angažovanju po pitanjima zaštite zemljišta, vode i životne sredine u dolini Jadra. Učestvovao je u organizovanju i vođenju javnih okupljanja i protesta posvećenih ovim temama.

Masterkinja političkih nauka

Sara Valentik je masterkinja političkih nauka, sa završenim masterskim studijama na Fakultetu političkih nauka i međunarodnih odnosa Univerziteta Matej Bel u Banskoj Bistrici. U okviru studija istraživala je položaj slovačke nacionalne manjine u Srbiji i srpsko-slovačku saradnju u oblasti manjinske politike. Bavi se temama nauke, poljoprivrede, ljudskih i manjinskih prava. Članica je Skupštine Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije (IZOPS). Maternji jezik joj je slovački, a srpski i engleski govori na nivou C2.

Naučnica

Dragana Đorđević je diplomirana fizikohemičarka, magistarka fizičko-hemijskih nauka i doktorka hemijskih nauka Univerziteta u Beogradu. Zaposlena je kao naučna savetnica na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, gde rukovodi Centrom izuzetnih vrednosti za hemiju i inženjering životne sredine. Bavi se hemijom životne sredine, procenom rizika, matematičkim modelovanjem i interakcijom polutanata. Autorka i koautorka je više od 100 naučnih radova, rukovodila je domaćim i međunarodnim projektima i bila mentorka šest doktorskih disertacija. Primenom znanja stečenih kroz naučni rad, rešavala je realne ekološke probleme.

Vanredni profesor

Predrag Mrđa je vanredni profesor na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Aktivno je učestvovao na projektu međunarodnog univerzitetskog takmičenja „Formula Student” tima Univerziteta u Beogradu 2012, 2013, 2014. i 2016. godine. U početnim fazama razvoja pogonskog sistema vozila formule student, bio je glavni inženjer za postavljanje sistema probnog stola, ispitivanje i optimizaciju upravljačkih parametara motora. U takmičarskoj sezoni 2013. godine, u svojstvu mentora podtima za pogon, predvodio je grupu studenata u procesu projektovanja i izrade sistema pogonske grupe. U 2014. godini bio je vođa formula studentskog tima Univerziteta u Beogradu. Učestvovao je na takmičenju iz NI LabVIEW programiranja na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2011. i 2012. godine.

Vanredni profesor

Oliver Tošković je vanredni profesor na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde predaje statistiku, psihometriju i metodologiju istraživanja. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao psihologiju na istom fakultetu. Bavi se eksperimentalnom psihologijom, percepcijom i statističkom analizom podataka, a učestvovao je u projektima PISA i TIMSS, kao i brojnim domaćim i međunarodnim istraživanjima u oblasti obrazovanja, mentalnog zdravlja i položaja dece. Više od dve decenije predaje i mentoriše mlade istraživače u Istraživačkoj stanici Petnica. Dobitnik je nagrada Društva psihologa Srbije za popularizaciju psihologije i za knjigu „Autostoperski vodič kroz statistiku”.

Advokat

Mitar Krstić je advokat iz Niša, diplomirani pravnik sa iskustvom u vojnom pravosuđu i advokaturi. Od 2007. do 2017. godine bio je oficir pravne službe Vojske Srbije na dužnostima vojnog pravobranioca, nakon čega je započeo samostalnu advokatsku praksu. Zastupa i brani fizička i pravna lica u krivičnim, upravnim, parničnim i drugim postupcima u Srbiji i inostranstvu. Govori engleski i francuski, služi se italijanskim i poznaje romski jezik. Učestvovao je u protestima 1996. godine, kao i u protestima koje su organizovali studenti širom Srbije.

Docentkinja

Milana Pisarić je doktorka pravnih nauka i docentkinja na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, gde radi od 2008. godine. Osnovne i masterske studije završila je u Novom Sadu, a doktorsku disertaciju iz oblasti visokotehnološkog kriminala odbranila je 2016. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Autorka je brojnih naučnih radova.

Sportista

Dejan Bodiroga je bivši profesionalni košarkaš i jedan od najuspešnijih evropskih igrača svoje generacije. Tokom karijere nastupao je za košarkaške klubove OKK Beograd, Zadar, Real Madrid, Panatinaikos, Barselonu i Lotomatiku iz Rima. Osvojio je tri titule Evrolige, kao i brojne nacionalne trofeje. Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je dve svetske i tri evropske titule, a na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine srebrnu medalju. Od 2022. godine obavlja funkciju predsednika Evrolige.

Lekarka

Maja Krstić je specijalistkinja socijalne medicine i subspecijalistkinja medicinske informatike. Završila je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu i masterske studije menadžmenta zdravstvenim uslugama na Institutu za javno zdravlje „Superiore di Sanita” u Rimu. Obavljala je funkciju nacionalne kontaktne tačke Svetske zdravstvene organizacije u oblasti zdravstvene statistike i predstavljala Republiku Srbiju u Radnoj grupi Evrostata za statistiku javnog zdravlja. Govori engleski i italijanski jezik.

Poljoprivrednik

Saša Tomas je poljoprivrednik od 2003. godine, a završio je višu ekonomsku školu. Predsednik je udruženja „Banatska crnica” i član Upravnog odbora Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije (IZOPS). Bavi se temama razvoja malih gazdinstava, regionalnih problema u poljoprivredi i uključivanja mladih u agrar, a u medijima je gostovao odgovorno i jasno iznoseći stavove i probleme ovog sektora. Od početka studentske borbe javno je uz studente, učestvovao je na blokadama i akcijama podrške, kao i u humanitarnim akcijama za studente i najugroženije. Zajedno sa udruženjem „Banatska crnica” podržao je studentske zahteve, ostavljajući po strani sopstvene probleme.

Redovni profesor

Dejan Šoškić je profesor ekonomije i stručnjak za monetarnu ekonomiju, bankarstvo i finansije. Diplomirao je kao najbolji student generacije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je magistrirao i doktorirao iz oblasti finansija. Radio je kao profesor i gostujući predavač na univerzitetima u Srbiji, SAD, Austriji i Italiji. Obavljao je funkcije savetnika u Narodnoj banci Srbije, predsednika Saveta NBS i guvernera NBS od 2010. do 2012. godine. Autor je i koautor više knjiga i više od 90 naučnih radova iz oblasti bankarstva, monetarne ekonomije i finansijskih tržišta.

Redovna profesorka

Gordana Stefanović je redovna profesorka Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu i rukovodilac Laboratorije za goriva i maziva. Diplomirala je tehnologiju zaštite životne sredine, magistrirala i doktorirala u oblasti tehničkih nauka. Bavi se uticajem energetike na životnu sredinu, održivim razvojem, upravljanjem otpadom, cirkularnom ekonomijom, energetskom efikasnošću i tretmanom pepela. Autorka je i koautorka više od 150 naučnih radova i učestvovala je u brojnim domaćim i međunarodnim projektima. Bila je predsednica Saveta Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu od 2018. do 2022. godine.

Redovna profesorka

Milena Petrović je redovna profesorka na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Diplomirala je matematičke nauke na Univerzitetu u Beogradu, magistrirala na Univerzitetu u Lundu i doktorirala na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu. Bavi se numeričkom analizom, optimizacijom, matematičkim programiranjem i primenom matematičkih metoda u različitim oblastima. Autorka je i koautorka brojnih naučnih radova i udžbenika, učesnica više naučnih projekata i recenzentkinja međunarodnih časopisa i Nacionalnog tela za akreditaciju. Jedna je od osnivača „Proaktiva” i učestvovala je na brojnim skupovima studentskog pokreta.

Specijalistkinja radiologije

Aleksandra Perkov je specijalistkinja radiologije u Domu zdravlja Kragujevac. Medicinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu završila je 2002. godine. Profesionalni put započela je kao koordinatorka Mobilne nege pri Dobrotvornom fondu „Čovekoljublje”, gde je od 2001. do 2003. godine pomagala najugroženijima. Od 2005. godine radi kao lekarka u Domu zdravlja Kragujevac, uključujući rad u Stragarima, gde je stekla iskustvo u pružanju pomoći ljudima u malim sredinama.

Mašinski tehničar za kompjutersko upravljanje

Živojin Milovanović je mašinski tehničar za kompjutersko upravljanje sa 16 godina radnog iskustva u RB „Kolubara”. Radio je na mestu rukovodioca pogonske stanice, a poslednjih pet godina angažovan je u popisnoj komisiji, gde se bavi unosom i obradom podataka o HTZ opremi, inventaru i osnovnim sredstvima. Autor je teksta „Početak kraja? Kako država otima EPS iz ruku naroda”, objavljenog 2024. godine, koji se bavi pitanjima organizacije i vlasništva nad EPS-om, položajem radnika i posledicama promena u energetskom sektoru.

Master inženjer geodezije i geomatike, profesor

Dejan Ivanišević je master inženjer geodezije i geomatike i profesor stručnih predmeta u Tehničkoj školi „Mileva Marić Ajnštajn” u Novom Sadu. Osnovne akademske studije geodezije i geomatike završio je na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu 2013. godine, a dve godine kasnije i masterske studije. Od 2024. godine u školi radi i kao organizator praktične nastave za područje geodezije i građevine. Pored stručnog i pedagoškog rada, bavi se poljoprivredom, uključujući ratarstvom, voćarstvom, povrtarstvom i plasteničkom proizvodnjom.

Redovna profesorka

Danijela Stošić Panić je redovna profesorka u užoj naučnoj oblasti Poslovno upravljanje na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu, gde učestvuje u nastavi na sva tri nivoa studija. Učestvovala je i rukovodila domaćim i međunarodnim naučnim i obrazovnim projektima, uključujući projekte Fonda za nauku i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Bavi se kvalitetom obrazovanja i učestvuje u radu institucija koje se bave akreditacijom i vrednovanjem obrazovnog sistema. Akademski se usavršavala u Austriji, Kipru, SAD i drugim evropskim zemljama.

Masterkinja farmacije i stručnjakinja za klinička istraživanja

Aleksandra Štimac je masterkinja farmacije, rođena u Loznici i odrasla u Krupnju. Integrisane studije farmacije završila je na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Profesionalnu karijeru započela je 2012. godine, a tokom karijere radila je i u mnogim međunarodnim farmaceutskim kompanijama. Trenutno radi u kompaniji koja se bavi kliničkim istraživanjima, gde svoje farmaceutsko znanje primenjuje u oblasti razvoja i istraživanja lekova.

Vanredni profesor

Dragan Stojković je vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, u užoj naučnoj oblasti Finansije i finansijske institucije. Osnovne studije završio je na smeru Berze i berzansko poslovanje, doktorirao je iz oblasti makroekonomije, a završio je i masterske studije industrijskog inženjerstva — poslovni informacioni sistemi. Na Univerzitetu u Kragujevcu radi od 2008. godine. Objavio je više od 50 naučnih radova i učestvovao u domaćim i međunarodnim projektima iz oblasti finansija, tržišta kapitala i ekonomskog razvoja.

Vanredni profesor u penziji

Dušan Đurđević je doktor tehničkih nauka i vanredni profesor na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Prištini, magistrirao iz teorijske elektrotehnike na Elektronskom fakultetu u Nišu i doktorirao na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Usavršavao se i istraživački radio na univerzitetima u Velikoj Britaniji i SAD. Bavi se teorijskom i numeričkom elektromagnetikom, teorijom antena, mikrotalasnom tehnikom, fotonikom, optoelektronikom, telekomunikacijama i solarnom energetikom. Na fakultetu predaje više predmeta na osnovnim, masterskim i doktorskim studijama.

Profesorka srpskog jezika i književnosti

Slavica Filipović je profesorka srpskog jezika i književnosti sa više od dve decenije iskustva u obrazovanju. Tokom rada u Gimnaziji „Svetozar Miletić” u Srbobranu bila je posvećena nastavi i radu sa učenicima, za šta je dobila priznanja za dugogodišnji rad. Završila je osnovne akademske studije i govori engleski jezik. Njene oblasti interesovanja i stručnosti su kultura, umetnost i rodna ravnopravnost.

Advokat

Mirza Ramušović je advokat i pravnik, diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a završio je masterske studije iz ustavnog prava. Usavršavao se i u oblasti ljudskih prava i demokratizacije na programu Evropskog međuuniverzitetskog centra u Veneciji, Koimbri i Londonu. Kao pravnik se bavi ljudskim pravima, ustavnim pravom, bioetikom i medicinskim pravom. Izlagao je na međunarodnim konferencijama u Jerusalimu i Portu i član je Upravnog odbora Evropske divizije Međunarodne katedre za bioetiku. Od 2019. godine samostalno se bavi advokaturom.

Vanredni profesor

Aleksandar Milojković je arhitekta i vanredni profesor na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Nišu, gde radi od 1998. godine. Studije arhitekture završio je na Arhitektonskom fakultetu u Skoplju, a magistrirao i doktorirao na Univerzitetu u Nišu. Rukovodilac je studijskih programa iz oblasti arhitekture, tri mandata bio je član Saveta fakulteta, a od 2023. godine je njegov predsednik. Autor je brojnih naučnih i stručnih radova i arhitektonskih projekata. Osnivač je autorskog tima „Garage group Architects”, a za svoj rad dobio je više nagrada i priznanja, uključujući Godišnju nagradu Udruženja arhitekata Srbije za 2010. godinu.

Docentkinja

Sanja Fric diplomirala je sa nagradom na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Odseku za puteve, železnice i aerodrome. Doktorsku disertaciju odbranila je 2014. godine, a iste godine izabrana je u zvanje docenta. Autorka ili koautorka je više od 50 naučnih radova objavljenih u domaćim i stranim časopisima. Učestvovala je u više od 70 projekata. Bila je dugogodišnja izvestiteljka Republičke revizione komisije i njena članica u periodu od 2017. do 2020. godine kada je vršila stručnu kontrolu preko 90 projekata od značaja za Republiku Srbiju. Članica je Inženjerske komore Srbije i Upravnog odbora Srpskog društva za puteve. Od 2018. godine do 2024. godine bila je upravnica Instituta za saobraćajnice i geotehniku.

Pravnik

Vladan Jovanović je diplomirani pravnik i specijalista porodične medijacije sa više od tri decenije profesionalnog iskustva u oblasti socijalne zaštite, porodičnog prava, prava deteta i medijacije. Završio je Pravni fakultet u Prištini i specijalističke studije porodične medijacije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Od 2007. godine radi kao nezavisni regionalni konsultant u Srbiji i zemljama regiona. Učestvovao je u brojnim reformskim projektima, izradi zakona, strategija i akcionih planova. Autor je i koautor više desetina stručnih publikacija. Predavao je na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Autor je i više književnih dela.

Penzioner

Tomislav Veljković je metaloglodač i dugogodišnji radnik Opštinske uprave Rača, gde je radio na održavanju centralnog grejanja, električnih instalacija i protivpožarne zaštite. Završio je VIŠ Kragujevac, a radno iskustvo sticao je u fabrikama „Zastava” i „Goša”. Kao sindikalni poverenik učestvovao je u organizovanju višemesečnih protesta radnika fabrike „Zastava Elektro” u Rači. Poznat je i po prijavljivanju nepravilnosti u lokalnoj upravi i statusu uzbunjivača.

Poljoprivrednik

Đoka Ćurčić je mesar iz Vilova, u opštini Titel. Član je Upravnog odbora Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije (IZOPS).

Vanredna profesorka

Aleksandra Ilić je vanredna profesorka na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu, gde predaje kriminologiju, penologiju, terorizam i organizovani kriminal. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a na istom fakultetu je doktorirala 2017. godine u oblasti kriminoloških aspekata odnosa medija i kriminaliteta. Naučno se bavi kriminologijom, penologijom, viktimologijom, krivičnim pravom, terorizmom i međunarodnom krivičnopravnom saradnjom. Autorka je brojnih naučnih radova i učestvovala je na značajnim međunarodnim kongresima i istraživačkim projektima. Članica je Američkog udruženja za kriminologiju i uprave Sekcije za kriminologiju Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu.

Redovna profesorka

Marina Petrović Jilih je redovna profesorka na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, gde radi od 2006. godine. Germanistiku i južnu slavistiku studirala je na Univerzitetu u Lajpcigu, gde je 1992. godine magistrirala, a doktorirala je na Univerzitetu u Kragujevcu 2013. godine. Bavi se nemačkom književnošću i kulturom, didaktikom književnosti i nastavom nemačkog kao stranog jezika. Autorka je dve monografije, udžbenika i brojnih naučnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima i zbornicima. Učestvovala je na brojnim naučnim konferencijama u zemlji i inostranstvu.

Operski pevač

Nikola Mikić je operski pevač, rođen u Leskovcu. Završio je osnovnu i srednju muzičku školu „Stanislav Binički”, osnovne akademske studije na Fakultetu umetnosti u Nišu i masterske studije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Nastupao je u Narodnom pozorištu u Nišu i Narodnom pozorištu u Beogradu, gde je tumačio brojne uloge u operama i operetama, uključujući Figara, Eskamilja, Papagena i Pjetra Flevila. Nastupao je i na koncertima u Srbiji i inostranstvu, kao solista i sa simfonijskim orkestrima. Dobitnik je više nagrada na međunarodnim takmičenjima, uključujući prve nagrade i laureatsko priznanje.

Docent

Stanislav Milošević je diplomirani astrofizičar i docent na Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Od 2023. godine je programski direktor Istraživačke stanice Petnica, gde je prethodno rukovodio programom iz astronomije. Bavi se teorijskim proučavanjem strukture i evolucije galaksija, autor je naučnih radova i učesnik u naučnim projekatima. Ima iskustvo u nastavi fizike i astronomije, kao i u radu sa mladim istraživačima. Član je Komisije za nastavu astronomije Društva astronoma Srbije, Evropskog astronomskog društva i Međunarodne astronomske unije. Učestvovao je u timu Međunarodne olimpijade iz astronomije i astrofizike 2017. i 2025. godine.

Advokat

Feđa Dimović je advokat koji se više od 16 godina bavi advokaturom u sopstvenoj kancelariji u Beogradu, sa fokusom na krivično pravo i zaštitu ljudskih prava. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U okviru advokatske prakse radio je i brojne pro bono slučajeve. Jedan je od osnivača i članova „Beogradskog sindikata”, sa kojim je učestvovao u više od 60 koncerata na studentskim protestima i skupovima širom Srbije. Učestvovao je i u litijama u Crnoj Gori 2020. godine, zbog čega je odlikovan ordenom Svetog Petra Drugog Lovćenskog Tajnovidca od strane mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.

Nastavnica

Andrea Besedeš Nađ je diplomirana inženjerka informatike, a trenutno je na master studijama informacione tehnologije. Više od 25 godina radi u obrazovanju, kao nastavnica matematike i informatike u osnovnoj školi. Redovno učestvuje na raznim međunarodnim projektima sa svojim učenicima. Pored rada sa učenicima, aktivno se bavi zaštitom životinja i njihove dobrobiti. Govori mađarski i engleski jezik.

Redovna profesorka

Vera Ž. Radović je redovna profesorka na Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača u Beogradu, gde radi od 1998. godine i predaje didaktiku. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Odeljenju za pedagogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Autorka je više naučnih studija i radova iz oblasti didaktike, obrazovanja i profesionalnog razvoja učitelja i nastavnika. Glavna je i odgovorna urednica časopisa „Inovacije u nastavi”. Učestvovala je u naučnoistraživačkim i TEMPUS projektima, u okviru kojih je osnovala Pedagošku laboratoriju za rad sa studentima. Bila je gostujuća predavačica na više univerziteta u regionu.

Docent

Aleksandar Čupić je docent na Saobraćajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Katedri za poštanski saobraćaj i mreže. Rođen je i odrastao u Prokuplju, diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Saobraćajnom fakultetu. Bavi se višekriterijumskim odlučivanjem, primenom metaheurističkih metoda i optimizacijom u poštanskom saobraćaju i logistici. Autor je i koautor više naučnih radova, član organizacionog odbora simpozijuma PosTel i učesnik na više međunarodnih konferencija. Potpisnik je inicijative „Univerzitetska podrška”, a u studentskoj borbi učestvovao je i tako što je u svom plasteniku u Sopotu ugostio studente koji su pešačili do Kragujevca nakon čega im se i sam pridružio u svim velikim šetnjama. Od 2017. godine uspešno se bavi organskom proizvodnjom voća i povrća.

Redovni profesor

Sreten Stojanović je redovni profesor Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Nišu, gde radi od 1991. godine. Diplomirao je elektrotehniku na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, magistrirao iz oblasti automatskog upravljanja i doktorirao na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se stabilnošću i robusnošću sistema, upravljanjem sistemima, obradom signala, neuronskim mrežama i mašinskim učenjem. Autor je i koautor više od 150 naučnih radova, monografija i udžbenika. Učestvovao je na osam nacionalnih i međunarodnih projekata. Obavlja više akademskih funkcija, a od 2023. godine je predsednik Saveta Tehnološkog fakulteta u Leskovcu.

Profesor srpskog jezika i književnosti

Uroš Mikić rođen je u Beogradu. Osnovne i masterske studije završio je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Katedri za srpsku književnost za južnoslovenskim književnostima. Tokom studija bio je urednik studentskog književnog lista „Vesna”. Od 2021. godine zaposlen je kao profesor srpskog jezika i književnosti u gimnaziji. Sa svojim učenicima osvojio je prvu nagradu na UNHCR-ovom projektu „U njihovim patikama” za aplikaciju koja služi izbeglicama prevodeći s arapskog na srpski jezik. Višegodišnji je saradnik Zadužbine „Dositej Obradović” i član njenog žirija na književnom konkursu. Aktivno učestvuje u književnim promocijama, tribinama i podkastima. Govori engleski i francuski, a služi se i mađarskim jezikom.

Književna teoretičarka, esejistkinja i urednica književnih programa

Milena Đorđijević je književna teoretičarka, esejistkinja i urednica kulturnih programa. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde se bavila komparativnim proučavanjem odnosa Istoka i Zapada u modernoj književnosti. Od 2013. godine radi u Narodnoj biblioteci Srbije, gde je uređivala književne i tribinske programe i učestvovala u organizaciji brojnih kulturnih događaja u Srbiji i inostranstvu. Autorka je naučne monografije i brojnih radova, eseja i književnih kritika, a koautorka izložbe i monografije „Srpska književnost u Prvom svetskom ratu”. Članica je redakcije „Književnog magazina” i jedna od inicijatorki Plenuma Narodne biblioteke Srbije, koji podržava studentske zahteve i zalaže se za zaštitu kulturnog nasleđa i bolje uslove rada u kulturi.

Redovna profesorka

Marija Maruna je redovna profesorka Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde radi više od 25 godina. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Arhitektonskom fakultetu. Rukovodi Laboratorijom za kulturu planiranja i dizajn prostornih politika pri Centru za istraživačku delatnost Univerziteta u Beogradu. Bavi se upravljanjem urbanim razvojem, teorijom planiranja, javnim politikama, strateškim urbanim dizajnom i integralnim planiranjem. Autorka je monografija, udžbenika i brojnih naučnih radova i projekata. Gostujuća je predavačica na više evropskih univerziteta i učestvuje u javnim raspravama i participativnim procesima o urbanom razvoju, arhitekturi i javnim politikama.

Vanredni profesor

Ivan Mijailović je vanredni profesor na Fakultetu zaštite na radu u Nišu. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Nišu, a magistarske i doktorske studije završio je na Fakultetu zaštite na radu. Autor je tri udžbenika i više naučnih radova predstavljenih na domaćim i međunarodnim konferencijama. Predsednik je Saveta Fakulteta zaštite na radu u Nišu. Tečno govori engleski jezik, a služi se francuskim i italijanskim.

Advokat

Stanko Fuštar je advokat iz Kragujevca. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, nakon čega je obavio advokatski pripravnički staž. Pravosudni ispit položio je 2016. godine, a od 2017. godine samostalno radi kao advokat. Najčešće zastupa u krivičnim, parničnim i prekršajnim postupcima, kao i u vanparničnim i izvršnim postupcima. Od početka studentskih protesta pruža pravnu pomoć studentima, građanima i profesorima Univerziteta u Kragujevcu. Studentima u blokadi Prirodno-matematičkog fakulteta održao je predavanje o pravima i obavezama prilikom pozivanja od strane MUP-a.

Penzioner

Zoran Đajić je diplomirani inženjer geologije iz Nove Varoši, koji živi u Beogradu. Tokom profesionalnog rada stekao je iskustvo u oblastima geologije, prirodnih resursa i rudarstva. Penzioner je i služi se engleskim i ruskim jezikom. U javnosti je ukazivao na pitanja korupcije i govorio o slučaju pada nadstrešnice, nastojeći da ukaže na odgovornost i značaj utvrđivanja činjenica u vezi sa ovim slučajem.

Redovna profesorka

Ljubica Oparnica je redovna profesorka na Pedagoškom fakultetu u Somboru Univerziteta u Novom Sadu, na Katedri za matematiku i metodiku nastave matematike. Diplomirala je i magistrirala matematiku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, a doktorirala 2008. godine na Matematičkom fakultetu u Beču u oblasti primenjene matematike u mehanici, koja je i oblast njenih istraživanja. Radila je u Matematičkom institutu SANU, kao i na Fakultetu tehničkih nauka i Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Od 2010. godine radi na Pedagoškom fakultetu u Somboru, gde je u zvanje redovne profesorke izabrana 2020. godine. Bila je postdoktorantkinja na Univerzitetu u Gentu. Kao profesorka javno ističe da je njena dužnost da stane uz studente koji se bore za pravdu i slobodu.

Preduzetnica

Sanela Ramadanović je preduzetnica iz Novog Pazara i vlasnica frizerskog salona sa dugogodišnjim radnim iskustvom. Tokom profesionalne karijere izgradila je odnos poverenja sa velikim brojem ljudi, oslanjajući se na odgovornost, iskrenost i posvećenost poslu. Zainteresovana je za pitanja od javnog značaja, unapređenje lokalne zajednice, vladavinu prava i društvenu odgovornost. Zalaže se za dijalog, transparentnost i donošenje odluka u javnom interesu. Stranački je neopredeljena i društveni angažman zasniva na ličnim uverenjima i odgovornosti prema zajednici.

Vanredni profesor

Imre Krizmanić je vanredni profesor na Katedri za morfologiju, sistematiku i filogeniju životinja Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rođen je 1962. godine u Somboru, a doktorirao je 2008. godine. Učestvovao je u istraživanju biodiverziteta na području Jadra. Ukazao je na moguće nepovratne posledice projekta po staništa i vrste i autor je kritičkih tekstova o izgradnji rudnika litijuma i govornik na brojnim skupovima o Rio Tintu.

Docent

Nemanja Krstić je docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, gde predaje na departmanima za sociologiju i socijalnu politiku i socijalni rad. Doktorirao je sociologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2018. godine. Bavi se sociologijom porodice, religije, prava, devijantnog ponašanja, etničkih grupa i socijalne patologije. Jedan je od osnivača Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope i autor brojnih naučnih radova i monografskih publikacija. Tokom studentskih protesta javno je podržao studente i učestvovao u akademskim debatama o autonomiji univerziteta i položaju studenata.

Docent

Jovan Vujičić je docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu za užu privrednopravnu naučnu oblast. Diplomirao je na istom fakultetu, a doktorsku disertaciju iz oblasti međunarodne prodaje robe odbranio je 2019. godine. Predaje više predmeta, među kojima je i Međunarodno poslovno pravo. Objavio je više desetina naučnih i stručnih radova, učestvovao u naučnoistraživačkim projektima i član je uređivačkih odbora dva naučna časopisa. Javno je podržao studente u blokadi, bio redar na protestu u Kragujevcu 15. februara 2025. godine i protivio se uvođenju onlajn nastave i odlaganju ispitnih rokova.

Karatiskinja

Tatjana Petrović Ropret je pravnica, majstor karatea, trener i sportski organizator sa više decenija iskustva u razvoju ženskog i dečjeg sporta. Bila je kapitenka ženske reprezentacije Jugoslavije, trenerka ženske reprezentacije Srbije i osnivačica Karate kluba „Nipon”, čiji su takmičari osvajali evropske, svetske i balkanske medalje. Kao takmičarka osvojila je prvu svetsku medalju za žene u borbama u istoriji jugoslovenskog karatea, kao i brojna evropska i svetska odličja. Bila je jedan od osnivača Komisije za žene i sport pri Olimpijskom komitetu Srbije i članica komisije Svetske karate federacije za razvoj ženskog karatea. Dobitnica je Oktobarske nagrade grada Beograda i priznanja Japanske ambasade za promociju japanske kulture u Srbiji.

Novinarka i projektna menadžerka

Ivana Petrović je novinarka, projektna menadžerka i medijska stručnjakinja sa više od dve decenije iskustva u novinarstvu, razvoju medija i upravljanju projektima. Bila je novinarka i projektni menadžer City SMART radija i portala u Nišu, kao i službenica za medije u Misiji OEBS-a na Kosovu, gde je radila na profesionalnom razvoju više od 70 medija i podršci lokalnim srpskim medijima. Radila je i u programu UNDP-a za jačanje kapaciteta lokalnih samouprava i na projektima ekonomskog razvoja. Autorka je analiza i emisija o korupciji, zloupotrebi javnih sredstava, ljudskim pravima i slobodi medija. Dobitnica je više novinarskih nagrada, uključujući nagradu „Svetionik” za očuvanje novinarske etike i profesionalnih standarda i nagradu Fondacije „Slavko Ćuruvija” za unapređenje istraživačkog novinarstva. Autorka je dve knjige.

Redovni profesor i stomatolog

Miroslav Andrić je oralni hururg na Klinici za oralnu hirurgiju u Beogradu, kao i redovni profesor oralne hirurgije na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. Integrisane studije stomatologije završio je 1997. godine, specijalističke studije 2002. godine, a 2011. godine odbranio je doktorsku disertaciju na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autor i koautor je velikog broja radova u međunarodnim naučnim časopisima, poglavlja u knjigama iz oblasti oralne hirurgije, a takođe je bio mentor prilikom izrade više doktorskih disertacija. Andrić je svojim aktivnim učešćem značajno doprineo u izradi programa za zdravstvo; konkretno delu programa o stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti.

Advokat

Vladan Mančić je advokat iz Niša, diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu, a nakon položenog pravosudnog i advokatskog ispita osnovao je sopstvenu advokatsku kancelariju. Bavi se različitim oblastima prava i zastupa pravna i fizička lica pred sudovima širom Srbije. Zastupao je građane i udruženja u postupcima za zaštitu životne sredine, uključujući slučajeve protiv izgradnje malih hidroelektrana, rudnika i kamenoloma. Bio je branilac političkih i ekoloških aktivista, studenata i drugih građana u krivičnim i prekršajnim postupcima, a zastupa ih i u parničnim postupcima. Advokat je „Slobodnog univerziteta” u Nišu. Poseduje sertifikate Pravosudne akademije i Beogradske otvorene škole i služi se engleskim i ruskim jezikom.

Poljoprivrednik

Aleksandar Vasov je veterinar, muzičar i jedan od najposvećenijih čuvara tradiocionalnog načina života na Staroj Planini. Nakon studija veterine u Beogradu, odlučio je da se vrati u rodni kraj, u selo Protopopinci kod Dimitrovgrada, gde više od dve decenije uzgaja autohtone rase domaćih životinja. Njegov rad nije samo poljoprivredni — on je i umetnički. Aleksandar svira kaval, pastirski duvački instrument, kao i frulu, gajde i tamburicu. Muzikom i životom u skladu s prirodom promoviše vrednosti koje polako nestaju: strpljenje, povezanost sa zemljom i poštovanje prema životinjama.

Menadžerka proizvoda

Ana Trifunović je doktorka medicine sa dugogodišnjim iskustvom u farmaceutskoj industriji. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu 2005. godine, nakon srednjoškolskog obrazovanja u specijalizovanom odeljenju za talentovane učenike iz matematike i boravka u Istraživačkoj stanici Petnica. Od 2006. godine radi u farmaceutskim kompanijama na pozicijama od stručne saradnice do menadžerskih funkcija. Bavi se edukacijom zdravstvenih radnika i autorka je stručnih predavanja i radova iz oblasti zdravstva.

Vanredna profesorka

Jovana Devetaković je doktorka biotehničkih nauka iz oblasti šumarstva i vanredna profesorka na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njen stručni rad usmeren je na šumarstvo, nauku, obrazovanje i pitanja održivog upravljanja prirodnim resursima. Kao vanredna profesorka na Univerzitetu učestvuje u obrazovanju studenata i razvoju stručnih znanja u oblasti šumarstva.

Pnezioner

Jugoslav Ristić je dugogodišnji sindikalni aktivista i radnik „Zastava oružja” iz Kragujevca. Od 1979. do 2001. godine radio je kao tehnolog konstruktor u fabrici, a od 2002. do 2008. bio je predsednik sindikalne organizacije, gde je predvodio aktivnosti i proteste protiv otpuštanja 2.600 radnika i gašenja fabrike. Od 2008. do 2022. godine bio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca i učestvovao u radničkim protestima tokom privatizacije i deindustrijalizacije. Bio je član upravnih i nadzornih tela više institucija, kao i Socijalno-ekonomskog saveta Kragujevca. Koautor je knjige „Sindikati kroz izazove prošlosti i budućnosti”.

Magistar slikarstva i nastavnik u gimnaziji

Tibor Lazar je završio osnovne i magistarske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Bio je učesnik poslediplomskog programa u Švajcarskoj na Fakultet umetnosti u kantonu Vale (EDHEA). Već od studentskih dana nagrađivan je za svoj umetnički rad. Redovno izlaže svoja dela samostalno kao i na grupnim izložbama i sajmovima umetnosti. Prisutan je na domaćoj kao i na međunarodnoj sceni. Bio je učesnik rezidencijalnog boravka „Gloart” (GLO’ART) u Belgiji. Dva puta je predstavljao Srbiju na međunarodnom umetničkom događaju Nordart (NordArt) u Nemačkoj. U njegovom opusu su prisutni razni mediji: slike, crteži, umetnički objekti i instalacije.

Redovni profesor

Rastko Jović je redovni profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na katedri za Kanonsko pravo. Osnovne bogoslovske studije završio je u Beogradu, masterske studije u SAD, a doktorske na Bogoslovskom fakultetu Aristotelovog univerziteta u Solunu. Na PBF-u radi od 2014. godine. Pored toga, angažovan je na masterskom programu Fakulteta političkih nauka, a prethodno je predavao i na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Učestvuje u međunarodnim konferencijama, međureligijskom dijalogu i međunarodnim projektima. Autor je dve knjige i više od 60 naučnih radova. Od početka studentskih blokada otvoreno podržava studente i potpisao je javnu podršku studentima u januaru 2025. godine.

Redovna profesorka

Sanja Belić je redovna profesorka na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu. Doktorirala je hemijske nauke 2014. godine. Objavila je više desetina radova sa SCI liste. Autorka je dva udžbenika, iz forenzičke i zelene hemije, kao i dve zbirke zadataka za srednjoškolski uzrast. Ima iskustvo i u visokom i u srednjem obrazovanju, predavala je specijalno darovitoj deciu Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj”. Bavi se naukom i obrazovanjem, a učestvovala je i u aktivnostima posvećenim popularizaciji i promociji nauke kroz javne nastupe, emisije i manifestacije. Pored akademskog rada, ima iskustvo u komunikaciji naučnih tema sa širom javnošću.

Nastavnica engleskog jezika

Studije je upisala 1995. godine, a završila 2006. godine. Tokom tih jedanaest dugih godina studiranja prošla je kroz studentske proteste 1996/1997. godine (u kojima je aktivno učestvovala), bombardovanje 1999. godine, 5. oktobar 2000. godine i rodila dve devojčice. U apsolventskim danima dobila je priliku da radi na zameni u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj” u Smederevu. Tada je zavolela rad sa decom i svoju kasniju edukaciju posvetila prekvalifikaciji za poziciju nastavnika engleskog jezika. Rad u oblasti osnovnog obrazovanja i vaspitanja je postao njen životni poziv i nijednog momenta se nije pokajala što radi u prosveti. Tokom svoje nastavničke karijere je radila na organizovanju mnogih manifestacija i takmičenja u smislu motivacije učenika, ali i roditelja, da se što više obrazuju i da svoje naučene veštine primenjuju u svim životnim sferama.

Vanredni profesor

Jovo Bakić je vanredni profesor sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde predaje političku sociologiju i sociologiju politike. Osnovne studije, magistraturu i doktorat završio je na istom fakultetu, a stručno se usavršavao na univerzitetima u Oksfordu, Helsinkiju i Amherstu i boravio kao gostujući predavač na Karlovom univerzitetu u Pragu. U naučnom radu bavi se teorijama nacije i nacionalizma, ideologijama jugoslovenstva i istorijskom sociologijom. U javnosti nastupa kao društveni kritičar i analitičar i komentariše političke procese, korupciju i društvene nejednakosti u Srbiji.

Redovni profesor

Mikica Sibinović je redovni profesor na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde predaje Ekonomsku, Političku i Agrarnu geografiju, a predaje i na masterskom programu Evropska politika i upravljanje krizama na Fakultetu političkih nauka. Diplomirao je 2003, magistrirao 2006, a doktorirao 2015. godine na Geografskom fakultetu. Usavršavao se u Nemačkoj i SAD. Autor je više od 60 naučnih radova, potpredsednik Srpskog geografskog društva, urednik časopisa „Glasnik” i član Nacionalnog prosvetnog saveta. Podržao je studentske proteste i učestvovao u njima, uključujući protestne šetnje u Beogradu, govor u Staroj Pazovi i akciju „Pobunjeni univerzitet”.

Redovni profesor

Marko Nikolić je redovni profesor na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Nišu, gde je zaposlen od 2007. godine. Završio je studije arhitekture i doktorirao na istom fakultetu. U dva mandata, 2021. i 2024. godine, obavljao je funkciju prodekana za nastavu i studentska pitanja za studijske programe iz oblasti arhitekture. Bavi se naučnoistraživačkim radom i autor je više naučnih radova. Aktivan je i kao arhitekta i projektant, osnivač „Studija Kubik” i autor brojnih arhitektonskih projekata, realizovanih objekata i enterijera. Dobitnik je više nagrada i priznanja iz oblasti arhitekture.

Diplomirana inženjerka tehnologije

Jovana Jemović je diplomirana inženjerka tehnologije i stručnjakinja za prehrambenu tehnologiju. Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu na smeru prehrambena tehnologija. Profesionalno iskustvo stekla je kao tehnološkinja, šefica tehnologa i vođa HACCP tima, kao i kao šefica proizvodnje u jednoj od najvećih pekara u regionu. Vrativši se nakon studija u rodno mesto, posvećena je temama razvoja poljoprivrede i života na selu. Kao nestranačka kandidatkinja učestvovala je na lokalnim izborima u Raški 2024. godine. U lokalnoj zajednici poznata je kao građanska aktivistkinja, borkinja za prava žena i samohranih majki, kao i za opstanak mladih na selu.

Viša predavačica strukovnih studija

Aleksandra Popin bavi se književnom istorijom i teorijom. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Katedri za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik, 1996. godine. Na istom fakultetu odbranila je magistarsku tezu „Kora i Nepočin-polje prema usmenoknjiževnoj tradiciji” 2005. godine. Doktorirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu 2010, odbranivši tezu „Usmena književnost i slovenski neomitologizam kao podtekst u poeziji Vaska Pope”. Autorka je niza studija objavljenih u naučnim časopisima i zbornicima radova. Njena oblast naučnog interesovanja je srpska književnost 20. veka.

Vandredni profesor

Dražen Drašković je vanredni profesor na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pri Katedri za računarsku tehniku i informatiku. Doktorirao je u oblasti inteligentnih softverskih sistema. Bavi se primenom veštačke inteligencije u softverskim sistemima, mašinskim učenjem, analizom velikih količina podataka i razvojem edukativnih igara za decu. Radio je u kompaniji IBM u Nemačkoj, obavio stručnu praksu u Guglu i radio u domaćim IT kompanijama. Bio je konsultant organizacija UNOPS, UNDP, UNICEF, GIZ i SZO. Rukovodilac je laboratorije za analizu podataka i primenu veštačke inteligencije i učestvuje u više evropskih i nacionalnih projekata. Uspešno je pomagao studentskim timovima u razvoju softverskih proizvoda i osnivanju startap kompanija.

Redovni profesor

Miloš Todorović je redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu, gde predaje Međunarodnu ekonomiju. Ekonomski fakultet u Nišu završio je kao najbolji diplomirani student generacije 1984/85, a magistrirao je u Beogradu i doktorirao u Subotici. Od 2006. do 2009. godine bio je prodekan za nastavu. Autor je 14 knjiga i više od 100 naučnih radova, učestvovao je u brojnim domaćim i međunarodnim projektima i naučnim konferencijama i bio mentor na više od 100 diplomskih, magistarskih i master radova. Tokom studentskih protesta pridružio se studentima i podržao njihovu borbu za pravdu, odgovornost i promene.

Inženjer za drumski i gradski saobraćaj, instruktor vožnje B kategorije

Aleksandar Arsić je inženjer drumskog i gradskog saobraćaja i nastavnik praktične nastave u Tehničkoj školi „Radoje Ljubičić” u Užicu, gde radi od 2006. godine. Bio je koordinator praktične nastave i pomoćnik direktora škole, a od 2009. godine je odeljenjski starešina. Osnovao je Sekciju za bezbednost saobraćaja, pri kojoj učenici sprovode aktivnosti širom Zlatiborskog okruga, a učenike je pripremao i za republička takmičenja. Učestvuje i u radu Dramske sekcije. Tokom studentskih blokada aktivno učestvuje u Plenumu škola u obustavi Zlatiborskog okruga i organizaciji protesta nastavnika i studenata u Užicu.

Redovna profesorka

Biljana Radovanović Brkanović, redovna profesorka na Katedri za dirigovanje Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, više od tri decenije ostvaruje izuzetnu umetničku karijeru, podjednako posvećenu orkestarskom, horskom, kamernom i savremenom muzičkom stvaralaštvu. Sarađivala je sa najznačajnijim domaćim orkestrima i ansamblima: Beogradska filharmonija, Simfonijski orkestar RTS, Umetnički ansambl „Stanislav Binički”, Camerata Serbica, Niški simfonijski orkestar, Ansambl za novu muziku, Ansambl Arte, Gudači Sv. Đorđa, Gudački orkestar „Dušan Skovran”, kao i sa brojnim uglednim solistima iz zemlje i sveta. Posebno mesto u njenom opusu zauzima savremena muzika: na Međunarodnim tribinama kompozitora i koncertima posvećenim savremenom stvaralaštvu ostvarila je preko 60 prvih izvođenja dela domaćih i stranih autora, a za produkcije Juniversal i Vorner bros snimala je filmsku muziku. Nastupala je na značajnim festivalima i koncertnim scenama širom Evrope i SAD. Na FMU predaje od 1992. godine; kao profesorka dirigovanja obrazovala je generacije dirigenata koji danas grade uspešne karijere u zemlji i inostranstvu.

Redovna profesorka

Sanja Savčić je doktorka pravnih nauka i redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, gde je zaposlena od 2001. godine. Osnovne studije završila je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, kao najbolja diplomirana studentkinja. Na istom fakultetu stekla je i zvanje magistarke pravnih nauka. Doktorsku disertaciju odbranila je sa odlikom na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Usavršavala se na Institutu Maks Plank u Minhenu. Autorka je brojnih naučnih radova u oblasti prava intelektualne svojine i obligacionog prava.

Redovni profesor u penziji

Zoran Stevanović je rođen u Beogradu. Istaknuti je hidrogeolog i redovni profesor u penziji na Departmanu za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta. Jedan je od vodećih stručnjaka u oblasti hidrogeologije karsta kako u regionu, tako i na međunarodnom nivou. Angažovan je kao konsultant za FAO, UNESKO i druge UN agencije. Vodio je projekte u preko 20 zemalja širom sveta (Evropa, Azija, Afrika). Koordinisao je i rukovodio brojnim međunarodnim projektima fokusiranim na zaštitu i upravljanje vodnim resursima, projekte vodosnabdevanja, navodnjavanja i održivog upravljanja vodama u sušnim i hidrološki izazovnim delovima sveta. Ima preko 30 godina praktičnog iskustva u projektovanju i implementaciji istraživačkih projekata fokusiranih na upravljanje i eksploataciju podzemnih voda za potrebe komunalnog vodosnabdevanja. Njegov rad obuhvata ključne domaće, regionalne i globalne projekte, pretežno u domenu specifičnog i kompleksnog vodosnabdevanja iz karstnih i aluvijalnih izdani.

Redovni profesor

Aleksandar Baucal je redovni profesor razvojne psihologije i psihologije obrazovanja na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i gostujući profesor Univerziteta u Tartuu. Više od tri decenije istražuje kako deca i mladi uče i razvijaju se i kako škole mogu biti bolja mesta za njihovo učenje i odrastanje. Objavio je više od 200 naučnih radova i član je Međunarodne akademije obrazovanja. Bio je predsednik Društva psihologa Srbije i osnivač i prvi direktor Centra za evaluaciju u obrazovanju. U Srbiji i regionu više od dve decenije učestvuje u reformama obrazovanja, zalažući se za škole u kojima svako dete ima dobre prilike da uči, razvija svoje potencijale i postane samostalan i odgovoran čovek.

Redovni profesor

Dragan Cvetković je doktor tehničkih nauka i redovni profesor na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu, gde predaje na fizičko-hemijskoj grupi predmeta. Diplomirao je na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu kao najbolji student generacije, a doktorsku disertaciju odbranio je 2012. godine. Istraživački se bavi fizičkom i koloidnom hemijom, instrumentalnom analizom i primenom hemijskih metoda, a usavršavao se na univerzitetima i naučnim institutima u Poljskoj, Francuskoj i Rumuniji. Autor je i koautor brojnih naučnih radova, metoda i laboratorijskih postupaka sa praktičnom primenom. Od početka studentskih protesta aktivno podržava studente i učestvuje u njihovim aktivnostima.

Specijalistkinja interne medicine — endokrinolog

Jelena Petrović radi na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, UKC Kragujevac od 2005. godine. Trenutno obavlja funkciju pomoćnika rukovodioca Klinike. Radila je kao koistraživačica u brojnim kliničkim istraživanjima u periodu 2011-2025. godina. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu 1999. godine, stručni ispit za doktorku medicine položila 2000. Godine. Nakon toga upisuje specijalizaciju iz Interne medicine na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu 2000. godine, a specijalistički ispit položila 2005. godine. Upisala je užu specijalizaciju iz oblasti endokrinologije školske 2009/2010. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Zvanje endokrinologa stiče 2017. godine na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu.

Redovna profesorka, rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu

Mirjana Nikolić je redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Fakultetu dramskih umetnosti. Bavi se studijama i etikom medija, menadžmentom i produkcijom elektronskih medija i radio-produkcijom. Autorka je tri monografije i više od 50 naučnih i stručnih radova iz oblasti medija, javnog servisa, medijske regulative i uticaja veštačke inteligencije. Obavljala je više rukovodećih funkcija na fakultetu i Univerzitetu umetnosti, a sada je u drugom mandatu rektorka.

Redovni profesor

Radomir Saičić je redovni član SANU i redovni profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Hemijskom fakultetu. Oblast njegovog naučnog rada je organska sinteza, što obuhvata kako totalne sinteze prirodnih proizvoda i biološki aktivnih jedinjenja, tako i razvoj sintetičke metodologije. Rezultate svojih istraživanja objavio je u preko 80 naučnih radova u međunarodnim časopisima. Višestruko je nagrađivan za svoj doprinos razvoju hemije. Angažovao se po raznim pitanjima od značaja za akademsku zajednicu i društvo.

Profesor istorije

Dejan Đurđev je profesor istorije u Karlovačkoj gimnaziji, gde radi od 1999. godine, nakon što je diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Organizator je brojnih društvenih tribina i debata među učenicima, a zalagao se i za otvaranje posebnog odeljenja za istoriju i geografiju u Karlovačkoj gimnaziji. Bavi se očuvanjem nacionalnog i lokalnog kulturnog nasleđa i priredio je knjigu „Karlovačka gimnazija — istorija i savremenost”. Dugogodišnji je učesnik lokalnih društvenih dešavanja, organizator protesta i javni zastupnik prava učenika i profesora.

Glumac

Stefan Mladenović je glumac iz Niša, diplomirao je glumu na Fakultetu umetnosti u Nišu 2010. godine, u klasi profesora Irfana Mensura. Ostvario je brojne uloge u pozorišnim predstavama, među kojima su Talimon u „Cigani lete u nebo”, Aleksa Žunjić u „Sumnjivom licu”, Gavrilo u „Na čistini”, Nahum u „Violinisti na krovu”, Froš u „Slepom mišu”, Adrijan u „Buri”, Ugo Tudeško u „Dundu Maroju” i Toni u „Kosi” u Ateljeu 212. U Pozorištu lutaka u Nišu igrao je u desetak predstava.

Magistarka filoloških nauka

Vesna Seničić je magistarka filoloških nauka i profesorka u Gimnaziji u Kraljevu, sa dugogodišnjim iskustvom u obrazovanju i radu sa brojnim generacijama učenika. Tokom profesionalne karijere posvećena je nastavi i vaspitno-obrazovnom radu, a posebno joj je važno podsticanje učenika da razvijaju kritičko mišljenje i odnos prema društvu. Pored rada u prosveti, aktivna je na lokalnom nivou i učestvuje u društvenom angažmanu. Stručna je u oblasti obrazovanja i kulture.

Redovni profesor

Daliborka Purić je redovna profesorka na Pedagoškom fakultetu u Užicu Univerziteta u Kragujevcu, gde radi od 2000. godine i učestvuje u nastavi na osnovnim, master i doktorskim studijama. Osnovne studije razredne nastave završila je u Užicu, magistarske u Vranju, a doktorirala je didaktičko-metodičke nauke na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autorka je tri naučne monografije, deset udžbenika i priručnika i više od 90 naučnih i stručnih radova. Učestvovala je u brojnim nacionalnim i međunarodnim projektima iz oblasti obrazovanja, bila gostujuća profesorka na univerzitetima u više evropskih zemalja i Erazmus+ koordinatorka. Tečno govori engleski jezik i služi se ruskim.

Specijalista otorinolaringologije

Jugoslav Gašić je docent otorinolaringologije i šef Katedre za otorinolaringologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Specijalista je otorinolaringologije sa dugogodišnjim kliničkim, nastavnim i naučnim iskustvom.

Diplomirani pravnik

Uroš Radovančev je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Četiri godine je proveo u privatnom sektoru radeći u građevinskoj firmi. Od 2013. do 2020. godine radio je kao sekretar Visoke građevinsko-geodetske škole strukovnih studija u Beogradu. Od 2020. godine do danas obavlja poslove rukovodioca pravnih administrativnih i opštih poslova kao šef Kancelarije stručnih službi Odseka Visoka građevinsko-geodetska škola. Govori engleski (C1 – Cambridge CAE) i francuski jezik (B2 – DELF B2). Pohađao „Politikinu” školu novinarstva. Učestvovao u radu omladinskih nevladinih organizacija tokom srednje škole i studija. Poseduje vozačku dozvolu B i C kategorije. Bavio se košarkom.

Redovni profesor

Ivan Ćirić je redovni profesor na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na Departmanu za mehatroniku i upravljanje. Diplomirao je mehatroniku, magistrirao i doktorirao tehničke nauke u oblasti sistema upravljanja i robotike na istom fakultetu. Bavi se sistemima upravljanja, robotikom, mašinskim vidom, veštačkom inteligencijom i mašinskim učenjem. Učestvovao je u brojnim domaćim i međunarodnim naučnim i inovacionim projektima, uključujući programe H2020(H2020), Erazmus+ i TEMPUS, a bio je rukovodilac više projekata i koordinator međunarodne CEEPUS mreže. Autor je više od 100 naučnih radova i osnivač preduzetničkog poduhvata „C-BOTICS”.

Kustoskinja, producentkinja u kulturi

Marijana Cvetković je kustoskinja i producentkinja u oblasti savremene umetnosti i kulture. Diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a magistrirala menadžment u kulturi i kulturnu politiku na Balkanu. Koosnivačica je Nezavisne kulturne scene Srbije i više drugih organizacija u oblasti kulture.

Redovni profesor

Ana Savić je redovna profesorka na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Nišu, gde radi od 2004. godine. Diplomirala je biologiju na Univerzitetu u Prištini, magistrirala ekologiju životinja i doktorirala je na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se ekologijom životinja, hidrobiologijom, monitoringom slatkovodnih ekosistema i zaštitom biodiverziteta. Učestvovala je u brojnim domaćim i međunarodnim naučnim projektima i objavila veliki broj naučnih radova, autorka je i univerzitetskog udžbenika. Od početka studentskih blokada član je „Slobodnog univerziteta” u Nišu i učestvuje u tribinama i drugim aktivnostima sa studentima i građanima.

Redovni profesor

Dejan Jakšić je redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici Univerziteta u Novom Sadu, gde se bavi finansijama i računovodstvom. Ekonomski fakultet završio je 1998. godine, magistrirao 2001, a doktorirao 2004. godine. Autor je četiri udžbenika, praktikuma i dve monografije, kao i brojnih naučnih radova, od kojih je 19 na SCI listi. Poseduje sertifikat revizora i od 2002. godine radi na poslovima revizije, procene i računovodstvenog konsaltinga. Bio je rektor Univerziteta u Novom Sadu od 2018. do 2021. godine. Od početka studentske borbe pruža podršku studentima i aktivno učestvuje u njihovim aktivnostima.

Redovni profesor

Slavoljub Uzunović je redovni profesor na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu, gde od 2000. godine radi na predmetu Ples, najpre kao asistent, a od 2010. kao docent. Završio je studije fizičke kulture na Filozofskom fakultetu. Plesnu karijeru započeo je u ansamblu „ORO” pri Studentskom kulturnom centru Univerziteta u Nišu. Aktivno radi na razvoju folklora i sportskog plesa, predsednik je plesnog kluba „NIŠ DENS”, Udruženja plesnih trenera Srbije i umetnički direktor Saveza sportskog i dečijeg plesa Srbije.

Naučni novinar

Slobodan Bubnjević je naučni novinar i pisac. Završio je Matematičku gimnaziju i diplomirao eksperimentalnu fiziku na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Zaposlen je kao stručni savetnik i rukovodilac Odeljenja za komunikacije u Institutu za fiziku u Beogradu. Radio je i u Centru za promociju nauke i nedeljniku „Vreme”. Bavi se popularizacijom nauke. Uređuje portal „Nauka kroz priče”. Objavio je naučnopopularnu knjigu „Alhemija bombe”, dve zbirke priča i više publikacija. Kopredsedavajući je u CERN-ovoj Evropskoj mreži za komunikaciju fizike čestica (EPPCN). Član je Srpskog književnog društva i dobitnik nagrade Fonda „Borislav Pekić”.

Nastavnica fizičkog vaspitanja

Marija Mitrović je nastavnica fizičkog vaspitanja u Srednjoj šumarskoj školi u Kraljevu, gde radi od 2005. godine. Osnovnu i srednju šumarsku školu završila je u Kraljevu. Sa učenicima postiže zapažene rezultate na školskim takmičenjima. Od 2019. godine sekretarka je Saveza za školski sport i Olimpijsko vaspitanje grada Kraljeva. Od 2006. godine bavi se planinarenjem. Od 2024. godine je odbornica u Skupštini grada Kraljeva.

Redovna profesorka

Marija Lesjak je redovna profesorka na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, sa višegodišnjim iskustvom u oblasti nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Dva puta je doktorirala, u Novom Sadu i Londonu, i bavi se istraživanjem i razvojem inovativnih proizvoda za prehrambenu, kozmetičku i farmaceutsku industriju. Njena istraživanja obuhvataju primenu prirodnih proizvoda i bioaktivnih jedinjenja, kao i razvoj inovativnih rešenja sa potencijalom za primenu u industriji. Dobitnica je brojnih nagrada i stipendija, među kojima su Loreal-UNESKO stipendija „Za žene u nauci”, kao i stipendiju za mlade istraživače „Dr Vilmar Švabe” i specijalnu nagradu „Dr Zoran Đinđić”. Pored akademskog i naučnoistraživačkog rada, aktivno se bavi inovativnim preduzetništvom i transferom znanja iz nauke u privredu. Suosnivačica je inovativnih kompanija i nositeljka međunarodnih patenata za proizvod zasnovan na rezultatima naučnih istraživanja.

Veterinar

Milan Bogunović je doktor veterinarske medicine i poljoprivrednik iz Banatskog Karađorđeva. Završio je veterinu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Od 2008. godine radio je u veterinarskoj stanici, a od 2005. godine vodi porodično poljoprivredno gazdinstvo. Danas se aktivno bavi ratarskom proizvodnjom na oko 110 hektara. Njegovo iskustvo povezuje veterinarsku struku i neposredan rad u poljoprivredi. Redovno učestvuje na protestima poljoprivrednika od 2011. godine, a od 2022. godine intenzivno se bavi aktivizmom u poljoprivrednim udruženjima. Oženjen, otac troje dece.

Rukovalac rudarskih mašina

Goran Perišić je dugogodišnji radnik Rudarskog basena „Kolubara”, gde je više od tri decenije radio, uglavnom kao bagerista u proizvodnji. Tokom radnog veka bio je aktivan u sindikalnim inicijativama, zalažući se za prava i bolji položaj zaposlenih u Kolubari. Tokom studentskih i građanskih protesta 2024–2025. godine javno je podržao studente i njihove zahteve, učestvovao na protestima i pozivao radnike EPS-a na solidarnost. Početkom 2025. godine dobio je otkaz posle oko 35 godina rada u Kolubari.

Doktor pravnih nauka

Mario Reljanović je viši naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu. Diplomirao je 2000, magistrirao 2007. i doktorirao 2011. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio je angažovan kao gostujući predavač na Fakultetu političkih nauka, te zaposlen na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, u zvanju vanrednog profesora. Pretežno se bavi oblastima radnog i socijalnog prava, antidiskriminacionog prava i ljudskih prava. Učesnik nekoliko desetina nacionalnih i međunarodnih projekata u ovim oblastima. Objavio je preko stotinu naučnih i stručnih radova, autor je i koautor više monografija. Član je udruženja „Centar za dostojanstven rad”.

Redovna profesorka

Irena Ljubomirović je redovna profesorka na Departmanu za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu i jedna od istaknutih stručnjaka za istoriju antičkog perioda. Njena uža naučna oblast je kasna antika, sa posebnim interesovanjem za istoriju Balkana, rimske provincije, epigrafiku, kulturno nasleđe Niša i arheološko nalazište Medijana. Autorka je više naučnih monografija i udžbenika i učestvovala je na brojnim domaćim i međunarodnim naučnim skupovima. Pored svog naučnog i nastavnog rada, prof. Ljubomirović se aktivno angažovala u pitanju osnivanja Fakulteta srpskih studija u Nišu. Javno je ukazala da su zaposleni o osnivanju novog fakulteta saznali iz medija i da nije data njihova saglasnost za prelazak, čime je jasno istakla značaj poštovanja procedura, prava zaposlenih i očuvanja integriteta Filozofskog fakulteta.

Advokatica

Sara El Sarag je advokatica sa fokusom u oblastima zaštite ljudskih prava, borbe za vladavinu prava i podrške građanskim inicijativama. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2006. godine, a advokaturom se bavi od 2010. godine. Bila je članica Upravnog odbora Advokatske komore Beograda do decembra 2024. godine. U predmetima vezavezanim za rudarski projekat „Jadar” bila je angažovana na zaštiti prava građana i aktivista.

Profesorka

Suzana Rogan je profesorka srpskog jezika i književnosti sa 30 godina iskustva u prosveti. Studije jugoslovenske književnosti i srpskog jezika završila je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 1995. godine. Od 1995. radila je kao profesorka u TUŠ „Toza Dragović”, sve do avgusta 2026. godine kada je suspendovana zbog pružanja podrške učenicima i studentima. Posebno je posvećena radu sa mladima i podsticanju učenika da čitaju, uče i razvijaju kritičko mišljenje. Od početka blokada aktivno učestvuje na protestima u Kragujevcu, a sa studentima je pešačila i na protest u Nišu 1. marta 2025. godine.

Redovni profesor

Dragan Stojić je redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici Univerziteta u Novom Sadu. Diplomirao je i magistrirao primenjenu matematiku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, a doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Subotici 2013. godine. Na fakultetu radi od 2006, a u zvanje redovnog profesora izabran je 2025. godine. Govori engleski i francuski jezik. Od početka je deo studentskog pokreta, učestvovao je u organizaciji protestne šetnje „4.000 nastavnika, 4.000 koraka”, a sa kolegama iz „Slobodnog univerziteta” pokrenuo je kampanju protiv targetiranja studenata u tabloidima. Studentima pruža podršku i tokom blokada i na protestima.

Docentkinja

Milica Jovanović je docentkinja na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, u oblasti menadžmenta tehnologije, inovacija i održivog razvoja. Bavi se inovacionim ekosistemima, transferom tehnologije, tehnološkim preduzetništvom i razvojem preduzetničkog univerziteta. Na univerzitetu radi od 2011. godine, gde predaje na osnovnim, masterskim i doktorskim studijama i mentoriše studentske startap timove. Autorka je više od 50 naučnih radova, priručnika i poglavlja u međunarodnim monografijama. Kreatorka je NIT platforme za akademske inovacije i učestvovala je u brojnim nacionalnim i međunarodnim projektima posvećenim razvoju nauke, inovacija i visokog obrazovanja.

Profesorka razredne nastave

Marija Milovanović je učiteljica i pedagoška savetnica sa više decenija iskustva u obrazovanju. Diplomirala je na Učiteljskom fakultetu u Vranju 1998. godine, a završila je i više obrazovanje za rad u vaspitanju i nastavi. Radi kao STEM edukatorka, autorka i realizatorka programa stručnog usavršavanja i edukativnih radionica, kao i predavačica na konferencijama i tribinama. Sarađuje sa stručnim ustanovama u oblasti obrazovanja i nauke i učestvuje u međunarodnim obrazovnim projektima. U OŠ „Stefan Nemanja” u Nišu prva je javno stala uz studente i njihove zahteve. Zbog toga je bila izložena pritiscima, ali je ostala dosledna svojim stavovima.

Redovni profesor u penziji

Slobodan Savić je lekar, specijalista sudske medicine i redovni profesor Medicinskog i Pravnog fakulteta u penziji. Završio je studije medicine, specijalizaciju iz sudske medicine, magistrirao i doktorirao na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Široj javnosti poznat je po radu na brojnim medijski praćenim slučajevima. Studentske proteste podržava od početka, a tokom blokada je na više fakulteta u različitim gradovima držao tribine i predavanja studentima. Od decembra 2024. godine aktivno učestvuje i u studentskim akcijama.

Diplomirana socijalna radnica

Maja Crnogorac Đurić je diplomirana socijalna radnica sa više od deset godina iskustva u sistemu predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Zaposlena je u Predškolskoj ustanovi „Dr Sima Milošević” u Zemunu, gde radi sa porodicama iz osetljivih društvenih kategorija i bavi se socijalnom sigurnošću porodica i dobrobiti dece. Koordinatorka je Tima za zaštitu dece od diskriminacije, nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja. Aktivno podržava studentski pokret i učestvovala je u povezivanju zaposlenih u predškolstvu sa studentima, organizaciji protesta i definisanju zahteva predškolskih radnika.

Vanredna profesorka

Zorica Stojanović je vanredna profesorka Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu i bavi se primenjenom hemijom i analitičkim metodama. Diplomirala je na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu 2006. godine, master studije završila 2007, a doktorirala 2011. godine. U naučnoistraživačkom radu usmerena je na instrumentalne metode analize, elektroanalitiku, voltametrijske tehnike i biosenzore. Svoje profesionalno iskustvo gradi kroz nastavni i naučni rad u oblasti hemije i tehnologije.

Ginekolog

Vladimir Savić je specijalista ginekologije i akušerstva sa dugogodišnjim iskustvom u zdravstvu. Medicinski fakultet završio je u Nišu, a specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radio je u Službi hitne medicinske pomoći, u zdravstvenim ustanovama u Aleksandrovcu i Kruševcu, gde je više od 11 godina bio načelnik Dispanzera za žene. Učestvovao je na brojnim stručnim kongresima u zemlji i inostranstvu.

Redovna profesorka

Marija Džunić je redovna profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu sa više od dve decenije iskustva u visokom obrazovanju i naučnom radu. Na Katedri za ekonomsku teoriju predaje na osnovnim, masterskim i doktorskim studijama, a istražuje ekonomske i institucionalne reforme u zemljama u tranziciji, demokratsku konsolidaciju, društveni kapital i korupciju. Magistrirala je i doktorirala na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autorka je i koautorka brojnih naučnih radova, monografija i univerzitetskih udžbenika. Ima značajno iskustvo u vođenju međunarodnih projekata, koordinatorka je Erazmus+ programa na fakultetu i članica Predsedništva Naučnog društva ekonomista Srbije. Usavršavala se u Oslu i Milanu.

Redovni profesor

Dragan Milićev je redovni profesor na Katedri za računarsku tehniku i informatiku na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kao dobitnik Vukovih diploma i najviših nagrada na republičkim i saveznim takmičenjima iz matematike završio je osnovnu školu i Matematičku gimnaziju. Diplomirao je 1993, magistrirao 1995 i doktorirao 2001. godine na Elektrotehničkom fakultetu, gde i radi od 1993. godine. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za najbolje radove srednjoškolaca i nagrade Privredne komore Beograda za najbolje diplomske radove 1993. godine. Autor je brojnih naučnih i stručnih radova i učestvovao je u realiziciji mnogih projekata.

Redovni profesor u penziji

Zoran Stojiljković je rođen 1953. godine. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je radio kao redovni profesor, a trenutno je u penziji. Objavio je više od 150 članaka i monografija, kao i 11 knjiga. U svojim objavljenim radovima bavi se temama političke sociologije savremenog društva, teorijom savremene države, partijama i partijskim sistemima, korupcijom i antikoruptivnim strategijama, kao i problemskim istraživanjem sindikata i civilnog društva. Pored akademskog rada, Stojiljković je obavljao funkciju predsednika Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”, a u dva mandata bio je i član Odbora Agencije za sprečavanje korupcije.

Glumac

Dragan Gagi Jovanović je pozorišni, televizijski i filmski glumac i pevač. Glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1990. godine u klasi Milenka Maričića. Od 1990. stalni je član JDP-a u Beogradu, gde je igrao i igra u predstavama ”Baal” (Tedi), ”Dozivanje ptica” (đavo), ”Pozorišne iluzije” (Adrast), ”Čikaške perverzije” (Barni), ”Bure baruta” (Sveta), ”Beogradska trilogija” (Kića), „Molijer, još jedan život”. Bio je vokalista komičnog rok benda „The Cuguars” koji je objavio dva albuma sa šaljivim pesmama. Dobitnik je nagrade Zlatno zvono koju dodeljuju deca Novog Sada i nagrade Zlatna povelja za ulogu Barnia u predstavi Čikaške perverzije.

Redovna profesorka

Vesna Spasojević Brkić je redovna profesorka Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ima preko 200 objavljenih radova (preko 50 radova u međunarodnim časopisima sa impakt faktorom, preko 50 radova u nacionalnim časopisima, preko 60 radova na međunarodnim konferencijama, 10 radova na domaćim konferencijama), 10 predavanja po pozivu, 2 objavljena međunarodna patenta, 2 registrovana patenta nacionalnog nivoa, 9 tehničkih rešenja. Urednica je 5 zbornika radova, 1 udžbenika, 2 monografije i više poglavlja u monografijama, učesnica je 10 nacionalnih i koordinatorka 8 međunarodnih projekata, članica uređivačkog odbora 4 časopisa, više od 100 projekata saradnje sa privredom. Članstva u naučnim i stručnim organizacijama: Inženjerska akademija Srbije (redovna članica), ENBIS - Evropska mreža za poslovnu statistiku, AІM – Evropska akademija u oblasti industrijskog inženjerstva i menadžmenta.

Redovni profesor

Milan Zdravković se bavi informatičkim sistemima, veštačkom inteligencijom, interoperabilnošću sistema i pametnim proizvodnim i energetskim sistemima. Doktorirao je iz oblasti semantičke interoperabilnosti poslovnih sistema. Autor je i koautor brojnih naučnih radova objavljenih u međunarodnim časopisima i zbornicima, a istraživanja je predstavljao na naučnim skupovima širom sveta. Bio je član programskih odbora, recenzent i ocenjivač naučnih projekata za evropske i nacionalne institucije. Bavi se i primenom veštačke inteligencije u energetici, proizvodnji, zdravstvu i drugim oblastima.

Profesorka strukovnih studija

Milica Vasiljević Blagojević je profesorka strukovnih studija u Visokoj zdravstvenoj školi u Beogradu. Završila je Učiteljski fakultet u Beogradu, magistrirala na Fakultetu organizacionih nauka i doktorirala na temu „Komunikacija i odnosa s javnošću u funkciji unapređenja rukovođenja školom” na Fakutetu za menadžment. Bila je jedna od najboljih studentkinja u generaciji i tokom studija aktivno je učestvovala u studentskom organizovanju. Radila je i u obrazovnom programu Radio-televizije Srbije kao urednica i voditeljka emisije Putokaz, a potom je gradila akademsku karijeru kroz više visokoškolskih ustanova. Članica je Pedagoškog društva Srbije i autorka je više stručnih radova i udžbenika iz svojih naučnih oblasti.

Arhitekta

Ivan Milosavljević diplomirao je arhitekturu na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu. Radio je u Regionalnom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu i kao stručni saradnik u projektnom birou „Newarh”. Danas je vlasnik projektnog biroa „Impra” i odgovorni projektant više od 50 stambenih, pomoćnih i privrednih objekata širom Srbije. Od 2024. godine član je matične sekcije arhitekata Regionalnog centra Kragujevac Inženjerske komore Srbije, gde se zalaže za unapređenje položaja inženjera i arhitekata i veću nezavisnost Komore.

Poljoprivrednik

Dragan Bogojević je poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela. Ranije se bavio stočarskom proizvodnjom i ratarstvom, a danas se bavi samo ratarstvom. Od 2020. godine je predsednik udruženja poljoprivrednika „Novoseljanski paori”. Zajedno sa članovima udruženja pomagao je i donirao hranu studentima na Poljoprivrednom fakultetu i drugim fakultetima. Bio je govornik u ime poljoprivrednika na skupu „Rame uz rame” 8. marta 2025. godine.

Doktor veterinarske medicine

Igor Cegledi je doktor veterinarske medicine sa dugogodišnjim iskustvom u veterinarskoj praksi, poljoprivredi i stočarstvu. Od 2023. godine radi u kompaniji „Centralvet” u Petrovaradinu, a bavi se i privatnim poslovanjem. Profesionalno iskustvo stekao je u radu sa životinjama i u poljoprivrednoj proizvodnji, a posebno iskustvo ima u stočarstvu. Svoje znanje i praktično iskustvo usmerio je na podršku ljudima koji započinju ili razvijaju poslove u veterini, poljoprivredi i stočarstvu. Govori ruski i engleski jezik.

Redovna profesorka

Tatjana Pejčić je redovna profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu i direktorka Klinike za plućne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Niš. Diplomirala je medicinu u Nišu, specijalizirala pneumologiju i doktorirala na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Više od tri decenije radi u oblasti pneumologije, sa posebnim iskustvom u lečenju pneumonija, hronične opstruktivne bolesti pluća, astme i idiopatske plućne fibroze. Učestvovala je u brojnim kliničkim istraživanjima i međunarodnim stručnim skupovima i objavila više naučnih radova i poglavlja u stručnim publikacijama. Članica je Evropskog respiratornog društva i drugih stručnih udruženja.

Vanredna profesorka

Tatjana Grujić je vanredna profesorka na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, gde se bavi engleskim jezikom i lingvistikom. Diplomirala je engleski jezik i književnost, a doktorirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu u oblasti pojmovnih metafora u engleskom i srpskom jeziku. Više od dve decenije radi u visokom obrazovanju, a usavršavala se na Univerzitetu u Berkliju. Članica je Radne grupe za reviziju standarda Nacionalnog prosvetnog saveta. Tokom studentskih blokada aktivno je podržavala studente, učestvovala u akcijama studentskog pokreta,a trenutno pomaže studentima iz Kragujevca pri izbornoj logistici.

Diplomirani ekonomista

Milan Matić je ekonomista sa više od 18 godina profesionalnog iskustva u marketingu, finansijama, upravljanju projektima i razvoju novih proizvoda. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radio je u sedam kompanija u četiri zemlje i na tri kontinenta, uključujući Red bul, Kraft fuds i Frikom. Od 2016. godine u kompaniji Frikom rukovodi trejd marketingom i timom od 22 zaposlena. Govori engleski, rumunski i portugalski jezik.

Docentkinja

Anđelka Bulatović je doktorka pedagoških nauka i docentkinja na Učiteljskom fakultetu Univerziteta „Edukons” u Sremskoj Kamenici. Doktorirala je pedagogiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 2010. godine. Od 2005. do 2007. godine radila je kao predavačica u oblasti pedagoških nauka na Višoj školi za obrazovanje vaspitača u Kikindi i Pirotu, a od 2007. do 2026. godine kao profesorka strukovnih studija u oblasti pedagoških nauka na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu. Autorka je i koautorka više naučnih i stručnih publikacija, akreditovanih programa stručnog usavršavanja i brojnih naučnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim naučnim i stručnim časopisima. Učestvovala je u naučnoistraživačkim projektima i na brojnim domaćim i međunarodnim naučnim konferencijama. U svom profesionalnom radu posvećena je visokom obrazovanju, nastavi i stručnom usavršavanju, sa posebnim fokusom na unapređivanje kvaliteta obrazovanja i razvoj kompetencija budućih vaspitača i drugih profesionalaca u oblasti pedagogije.

Advokat

Petar Mitov je advokat specijalizovan za krivične i prekršajne postupke. Rođen je 1997. godine u Beogradu, a Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu završio je 2020. godine. Pravosudni ispit položio je 2023. godine, a prethodno je radio kao advokatski pripravnik. Bavi se odbranom okrivljenih za najteža krivična dela, zaštitom prava radnika i korisnika finansijskih usluga. Postupao je u više od 50 predmeta u kojima je branio studente i građane zbog učešća na protestima od 2024. godine, a do sada nema nijednu pravosnažnu osuđujuću presudu. Kao član udruženja „Čuvamo naše” organizovao je sadnju više od 14.000 sadnica drveća.

Poljoprivrednik

Mladen Krstić je diplomirani inženjer poljoprivrede i specijalista pčelarstva iz Aleksinca. Živi i radi na sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu u Kamenici kod Aleksinca, gde obrađuje oko 25 hektara zemlje i bavi se stočarstvom, uključujući uzgoj junadi i mlečnih krava. Poljoprivreda je njegovo osnovno zanimanje. Od devedesetih godina je društveno angažovan, a danas ponovo aktivno učestvuje u društvenom životu i podržava studentski pokret.

Magistarka farmacije

Tatjana Žunić je magistarka farmacije i specijalistkinja farmakoterapije i farmaceutske zdravstvene zaštite, sa više od 25 godina iskustva u Apoteci Beograd. Od 2023. godine rukovodi Centrom za informacije o lekovima i član je Stručnog saveta Apoteke Beograd. Bavi se farmaceutskom zdravstvenom zaštitom, informisanjem o lekovima i unapređenjem farmaceutske prakse. Učestvovala je u brojnim stručnim i naučnim projektima, radnim grupama Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kao i u istraživanjima iz oblasti farmakoterapije. Članica je Sektorskog veća za zdravstvo i socijalnu zaštitu i Upravnog odbora Saveza farmaceutskih udruženja Srbije.

Advokatica

Jelka Aksentijević je advokatica iz Kragujevca, koja je diplomirala na Pravnom fakultetu u Kragujevcu i položila pravosudni ispit u Beogradu. Profesionalnu karijeru započela je u advokatskim kancelarijama, a zatim je radila kao pravnica i konsultantkinja u više kompanija. Od 2015. godine vodi sopstvenu advokatsku kancelariju. Od novembra 2024. godine učestvuje u studentskim protestima i aktivna je u pružanju pravne podrške. Na listi je advokata Advokatske komore Srbije za pružanje pravne pomoći učesnicima protesta i vodi više upravnih i parničnih postupaka. Pomagala je i pravnom timu „Slobodnog univerziteta” u Kragujevcu.

Docent

Janko Međedović je naučni savetnik na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja i docent na Fakultetu za medije i komunikacije. Diplomirao je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Nišu, a doktorirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz oblasti psihopatije, ličnosti i kriminalnog recidiva. Bavi se psihologijom individualnih razlika, psihometrijom, istraživačkom metodologijom i statistikom, kao i istraživanjem kriminaliteta i psiholoških faktora rizika. Od 1999. godine učestvuje u radu Istraživačke stanice Petnica, gde je radio kao saradnik i mentor. Rukovodio je istraživačkim timom Srbije u više međunarodnih projekata i objavio više od 150 naučnih radova i dve naučne monografije. Dobitnik je nagrade „Nenad Havelka” za izuzetno postignuće u ranoj fazi naučne karijere.

Glumac

Bojan Dimitrijević je glumac, poznat široj javnosti po ulozi Pikca u kultnoj seriji „Vratiće se rode”. Glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Milenka Maričića i profesora Branislava Mićunovića. Od 2015. godine je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Iskreni je društveni aktivista koji je od samog početka jasno i beskompromisno podržao studente i njihove zahteve.

Vandredna profesorka

Svetlana Stanarević je vanredna profesorka na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu, gde predaje Osnove bezbednosti, a angažovana je i na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Bavi se ljudskom i urbanom bezbednošću i bezbednosnom kulturom. Učestvovala je u brojnim naučnim i stručnim projektima, uključujući COST akciju posvećenu prevenciji kriminala kroz urbani dizajn i planiranje. Bila je koordinatorka grupe za bezbednost mladih u izradi Nacionalne strategije za mlade i njenog akcionog plana. Upravnica je Centra za istraživanje ljudske bezbednosti. Od početka studentskih blokada pruža javnu i kontinuiranu podršku studentima.

Arhitekta

Igor Mikitišin je arhitekta koji je diplomirao i masterirao na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Univerzitetu KU u Levenu na kampusu u Gentu, kao najbolje rangiranog belgijskog fakulteta, na kome je stekao ekspertska teorijska i praktična znanja iz održivosti i energetski efikasnom projektovanju. Projektantsku karijeru započeo je 2017. godine u Beogradu u birou „ZAP”, nakon čega se pridružuje birou „4mind” u kome i dan-danas radi. Dobitnik je nagrade „Zlatna mistrija” za najbolju kuću godine u Srbiji za 2023. godinu kao i više nagrada i priznanja na domaćim i internacionalnim urbanističko-arhitektonskim konkursima. Kao član UO Društva arhitekata Novog Sada učestvuje u radu stručne radne grupe za odbranu graditeljskog nasleđa Republike Srbije. Potpisnik je deklaracije o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba. Urednik i osnivač podkasta „Sfera”, stručne emisije o arhitekturi i kulturi javnog prostora. Govori engleski jezik

Lekarka — neuropsihijatrija

Suzana Perović je doktorka medicine i specijalistkinja neuropsihijatrije sa višedecenijskim iskustvom u oblasti mentalnog zdravlja. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je završila i specijalizaciju iz neuropsihijatrije, kao i edukaciju iz psihodinamičkog savetovanja i psihoterapije odraslih. Od 1985. do 2026. godine radila je u Domu zdravlja Kragujevac kao šefica Savetovališta za mentalno zdravlje. Od 2008. do 2013. godine bila je direktorka Zavoda za smeštaj odraslih lica „Male Pčelice”. Učestvovala je na brojnim stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu i dobitnica je nagrade za izuzetan doprinos u borbi protiv diskriminacije 2010. godine.

Profesorka engleskog jezika

Ana Dimitrijević je filološkinja i profesorka engleskog jezika u Devetoj beogradskoj gimnaziji, gde radi od 2008. godine. Diplomirala je na Katedri za anglistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Prethodno je dvanaest godina radila u privatnim školama stranih jezika i učestvovala u projektu Ministarstva prosvete „Bilingvalna učionica”. Sarađivala je na izradi Ilustrovanog englesko-srpskog školskog rečnika i učestvovala u stručnom usavršavanju nastavnika. Predsednica je Foruma beogradskih gimnazija i bavi se položajem prosvetnih radnika, sindikalnim pitanjima i obrazovnim politikama.

Vanredna profesorka

Ivana Budić je vanredna profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu i specijalistkinja anesteziologije i reanimatologije, sa užom specijalizacijom iz pedijatrijske anesteziologije. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Nišu, a magistrirala i doktorirala iz oblasti anesteziologije. Od 1997. godine radi u Univerzitetskom kliničkom centru Niš, gde je od 2020. godine načelnica Odeljenja anestezije i intenzivne terapije Klinike za dečju hirurgiju. Stručno se usavršavala u Izraelu, Nemačkoj, Austriji i SAD. Od 2023. godine članica je Izvršnog odbora Evropskog udruženja za pedijatrijsku anesteziologiju. Učestvuje na domaćim i međunarodnim stručnim skupovima i objavljuje radove iz oblasti dečje anestezije i intenzivne terapije.

Vanredni profesor

Nikola Cvetanović je vanredni profesor na Saobraćajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde predaje Fiziku. Rođen je i odrastao u Boru. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Fizičkom fakultetu. Autor je više radova u međunarodnim časopisima i učesnik na više međunarodnih konferencija. Pored naučnog rada iz oblasti fizike plazme, bio je angažovan i na primenjivim projektima iz oblasti zaštite životne sredine. Član je koordinacionog odbora Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti „MASA”. Aktivista je udruženja „Mirijevo zeleno i zdravo” koje se bori sa ekološkim i urbanističkim problemima ovog naselja i šire.

Docent

Vladimir Vukomanović Rastegorac je docent na Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača Univerziteta u Beogradu. Doktorirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Član je Srpskog književnog društva. Učestvovao je na više naučnih skupova u zemlji i inostranstvu. Pisao je književnu kritiku za Drugi program Radio Beograda i objavio više pesničkih knjiga. Dobitnik je nagrade „Matićev šal” za pesničku zbirku i nagrade „Maleni cvet” za najbolju knjigu u 2024. godini u oblasti književnosti za decu i mlade. Autor je jednog univerzitetskog udžbenika i više naučnih radova, kao i udžbenika za drugi, treći i četvrti razred osnovne škole.

Docentkinja

Snežana Gordić je docentkinja na Pedagoškom fakultetu u Somboru, na Katedri za matematiku i metodiku nastave matematike. Diplomirala je i doktorirala na Departmanu za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Predavala je u novosadskoj Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj”. Objavila je dva univerzitetska udžbenika i više radova u domaćim i stranim časopisima.

Docentkinja

Dr Danijela Đurić Mijović je docentkinja na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Diplomirala je građevinarstvo na istom fakultetu, magistrirala na Građevinskom fakultetu Rurskog univerziteta u Bohumu, a doktorirala na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu. Autorka je i koautorka brojnih naučnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima i učestvovala je na međunarodnim naučnim konferencijama i u njihovoj organizaciji. Članica je Saveta fakulteta u poslednjem sazivu.

Primarijus doktorka i specijalistkinja plućnih bolesti

Slavica Plavšić je specijalistkinja plućnih bolesti sa oko 40 godina lekarskog iskustva u Zdravstvenom centru „Studenica” u Kraljevu. Medicinski fakultet završila je sa visokim prosekom, a specijalizaciju iz plućnih bolesti na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tokom karijere stručno se usavršavala u zemlji i inostranstvu i učestvovala na evropskim i svetskim kongresima. Dobitnica je „Priznanja dobrote“ Srpskog filantropskog foruma 2024. godine za doprinos tokom pandemije i angažman nakon tragedija u Malom Orašju i Duboni. Autorka je niza tekstova i kolumni o zdravstvu i društvenim pitanjima. Učestvuje na protestima i u radu zborova i od samog početka podržava studentske zahteve.

Arhitekta

Miljan Salata je arhitekta i magistar inženjer arhitekture, diplomirao je i magistrirao na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Projektantsku karijeru započeo je 2017. godine u birou Ole Šerena u Pekingu, a nakon povratka u Beograd pridružio se birou „ZDL arhitekti”. Učestvovao je u stručnoj javnoj raspravi o budućnosti Beogradskog sajma i Generalštaba, radu na zaštiti Starog savskog mosta i nominaciji kompleksa Generalštaba za program „7 najugroženijih spomenika kulture u Evropi”. Govorio je na studentskom protestu ispred Generalštaba.

Inženjer elektrotehnike

Ilija Batas Bjelić je naučni saradnik Instituta tehničkih nauka SANU, specijalizovan za modeliranje, planiranje i optimizaciju održivih energetskih sistema. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a 2016. godine odbranio doktorsku tezu iz oblasti održivih energetskih sistema. Od 2018. godine bavi se naučnoistraživačkim radom u oblasti energetike, sa posebnim fokusom na integraciju obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost. Član je Upravnog odbora Saveza energetičara i Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Diplomirani ekonomista

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru Bankarstvo, finansije i osiguranje. Svoje profesionalno iskustvo sticao je u trgovinskom sektoru, prolazeći kroz različite pozicije — od komercijaliste i šefa prodaje do direktora. Danas je vlasnik i direktor kompanije koja se uspešno bavi trgovinom. Pored profesionalnog rada, aktivno je uključen u društveni i javni život Mačve. Jedan je od osnivača grupe građana „Pobeda za Mačvu” iz Bogatića, koja se kroz svoj javni angažman bavi pitanjima od značaja za građane, posebno borbom protiv korupcije i zloupotrebe javnih resursa, zaštitom životne sredine, protivljenjem otvaranju rudnika litijuma u Jadru, kao i zalaganjem za prava i interese poljoprivrednika. Smatra da znanje, iskustvo i odgovornost iz privrede treba staviti u službu javnog interesa i razvoja Mačve. Posebno ističe potrebu za odgovornijim upravljanjem javnim novcem, jačanjem domaće privrede i poljoprivrede, kao i stvaranjem društva u kojem institucije rade u interesu građana.

Vanredni profesor

Bojan Blagojević je vanredni profesor na Departmanu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Nišu. Bavi se etikom, političkom filozofijom, egzistencijalizmom i savremenim društvenim pitanjima. Objavio je brojne naučne i stručne radove i autor je monografije „Kjerkegor o pojedincu i zajednici”. Predaje etiku, filozofiju politike, teoriju demokratije i druge predmete. Javno je podržavao studentske proteste i zalaže se za autonomiju univerziteta i pravo na slobodno kritičko mišljenje.

Lekar

Branislav Andrić diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a specijalizirao internu medicinu i subspecijalizirao nefrologiju. Od 1989. godine radi u Zdravstvenom centru Kruševac. Autor je magistarskog rada iz oblasti nefrologije i kontinuirano se usavršavao kroz brojne stručne programe, skupove i kongrese u zemlji i inostranstvu. Tokom pandemije kovida-19, dve i po godine radio je u crvenoj zoni na infektivnom odeljenju. Kao dobrovoljac je 1999. godine pružao medicinsku pomoć tokom sukoba na Kosovu i Metohiji.

Advokatica

Tanja Arsić je advokatica iz Novog Sada. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a masterske studije završila u Novom Sadu. Od 1991. godine vodi sopstvenu advokatsku kancelariju, a bila je i članica Upravnog odbora Advokatske komore Srbije. Tokom studentskih protesta pružala je studentima pravnu podršku i pomoć, a učestvovala je i na brojnim protestima kao govornica.

Vanredna profesorka

Emilija Marković je vanredna profesorka psihologije na Učiteljskom fakultetu UPKM. Osnovne studije psihologije završila je u Nišu, magistarske i doktorske studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Autorka je većeg broja naučnih radova i dve monografije, „Motivacija za učenje” i „Psihološke osnove upravljanja školom”. Od 1994. godine radi na Učiteljskom fakultetu u Prizrenu - Leposaviću. Bila je aktivna učesnica ranijih protesta, a od kraja 2024. godine učestvuje u studentskim protestima.

Redovni profesor

Saša Trailović je redovni profesor farmakologije i toksikologije Fakulteta veterinarske medicine na kome je diplomirao, magistrirao i doktorirao. Na posledoktorskom usavršavanju je proveo 2 godine na Katedri za biomedicinske nauke Koledža veterinarske medicine Državnog univerziteta u Ajovi u SAD. Gostujući profesor je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i odgovorni nastavnik za predmet Uvod u nauku o eksperimentalnim životinjama na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci (BiH). Za gostujućeg profesora na Koledžu veterinarske medicine Državnog univerziteta u Ajovi u SAD izabran je rešenjem dekana 2011. godine. Bio je rukovodilac i učesnik brojnih domaćih i međunarodnih naučnih projekata, sertifikovani je naučni ekspert Francuske nacionalne naučne agencije i Slovenačke agencije za nauku i inovacije. Saša Trailović se bavi pre svega ispitivanjima mehanizma dejstva i toksičnosti antiparazitskih lekova, kao i mogućnostima primene alternativnih eksperimentalnih modela u biomedicinskim istraživanjima.

Redovni profesor

Miodrag Krmar je redovni profesor na Katedri za nuklearnu fiziku Departmana za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Diplomirao je u Novom Sadu, poslediplomske studije pohađao u Zagrebu, doktorat radio u Rusiji a kao istraživač bio angažovan u Sjedinjenim Američkim Državama. Oblast naučnog rada mu je nuklearna fizika, medicinska fizika, ekologija i srodne discipline. Autor je više od 150 naučnih radova i poseduje bogato teorijsko i praktično iskustvo. Bio je rukovodilac nekoliko naučnih projekata u Rusiji i Americi. Tri godine je bio angažovan u Vladi Republike Srbije kao savetnik na projektu razvoja mirnodopskih nuklearnih tehnologija.

Doktor teologije

Nenad Božović je teolog i nekadšnji docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, specijalizovan za biblistiku i proučavanje Starog zaveta. Osnovne i masterske studije završio je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je 2018. godine odbranio doktorsku disertaciju. Autor je brojnih naučnih i stručnih radova i učesnik međunarodnih naučnih konferencija i projekata. Bio je upravnik Biblijskog instituta i šef Katedre za Sveto pismo Starog zaveta. Februara 2025. godine uputio je javno pismo podrške Studentima u blokadi i okončao radni angažman na fakultetu.

Profesorka psihologije

Ana Mirković je profesorka na Fakultetu organizacionih studija Eduka, gde predaje predmete Kreativnost i psihologiju, Psihologiju marketinga, Život u digitalno doba i Političku psihologiju. Završila je masterske studije psihologije na Univerzitetu u Beogradu. Doktorirala je na Univerzitetu za mir Ujedinjenih nacija, na Katedri za strateški menadžment. Suosnivačica je Instituta za digitalne komunikacije, na kom studentima predaje Strategiju i planiranje i komunikaciju. Kreatorka je TV serijala „Porodična mreža” u okviru školsko-obrazovne redakcije RTS-a, na emisiji je radila kao voditeljka i autorka.

Diplomirana inženjerka elektrotehnike

Jelena Cvetković je diplomirala na Elektronskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Tokom studija je bila aktivna članica Demokratske stranke i učestvovala u svim aktivnostima na rušenju režima Slobodana Miloševića. Sredinom 2000. godine prestaje svako njeno političko angažovanje. Krajem 2000. godine počela je da radi u Gradskoj upravi grada Niša, što neprekidno traje do danas. Radila je najpre dve godine kao programerka, a potom kao vodeća projektantkinja aplikativnog softvera do 2008. godine. Od 2008. do 2011. godine je bila pomoćnica načelnika za oblast informatičko-komunikacionih tehnologija (IKT) . Od 2011. do 2012. godine bila je načelnica Uprave za održavanje i IKT, koja je za potrebe svih organa grada Niša pored poslova iz IKT oblasti formirana i za obavljanje poslova iz oblasti investicionog i tekućeg održavanja objekata, voznog parka, fizičkog obezbeđenja objekata, kafe kuhinje i higijene.

Magistar ekonomije

Nikola Pejović je finansijski i investicioni profesionalac sa više od dve decenije iskustva u bankarstvu, korporativnim finansijama, investicijama i razvoju poslovanja. Diplomirao je i magistrirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu, sa usmerenjem na makroekonomiju. Radio je na rukovodećim pozicijama u bankarskom sektoru, upravljanju investicijama i industrijskom razvoju, a danas vodi finansijsko-konsultantsku kompaniju „Lean Finance”. Bavi se finansijskim analizama, makroekonomskim kretanjima, investicionim odlukama i optimizacijom poslovanja.

Vanredni profesor

Ivan Novković je geograf i doktor geonauka, specijalizovan za geoprostorne osnove životne sredine. Učestvovao je u 30 naučnoistraživačkih projekata, studija i elaborata i objavio 80 bibliografskih referenci, među kojima su i radovi u međunarodnim naučnim časopisima. Bavi se prirodnim uslovima i nepogodama i geografskim informacionim sistemima. Redovni je saradnik na seminaru geografije u Istraživačkoj stanici Petnica i posvećen je radu sa mladima. Od prvog dana studentskih protesta javno podržava svoje studente i njihovo pravo na slobodu mišljenja i izražavanja.

Kondicioni trener

Marko Ljubomirović je diplomirani profesor fizičkog vaspitanja i sporta iz Jagodine. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu završio je 2018. godine. Od 2018. godine radi kao personalni trener rekreativaca i profesionalnih sportista, baveći se kondicionom pripremom, rehabilitacijom i izradom planova ishrane. Bio je kondicioni trener kadeta i juniora KK Crvena zvezda. Od 2022. godine poseduje zvanje sertifikovanog specijaliste za kondicionu pripremu koje je izdalo najprestižnija asocijacija trenera na svetu „NSCA”, čiji je i član. Često je viđen je na protestima u Jagodini i aktivno se uključio u podizanje svesti građana o studentskom pokretu.

Pravnica

Nada Vinokić je diplomirana pravnica sa 25 godina radnog iskustva u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja i građevinskog zemljišta. Karijeru je započela 2001. godine u JP „Urbanizam” Zavod za urbanizam Novi Sad gde je prošla sve stepenike razvoja na izradi, donošenju i sprovođenju prostornih i urbanističkih planova. Od 2021. godine radi u Gradskoj upravi za građevinsko zemljište i investicije Grada Novog Sada gde obavlja najsloženije poslove u vezi sa sprovođenjem postupka otuđenja građevinskog zemljišta. U periodu od oktobra 2003. godine do juna 2004. godine na Pravnom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu učestvovala u izvođenju nastave kao saradnica u nastavi za predmet Upravno pravo.

Docentkinja

Aleksandra Nikolajević je docentkinja na Departmanu za sociologiju Filozofskog fakulteta u Nišu i stručnjakinja za socijalnu politiku, društvene nejednakosti, siromaštvo, socijalnu zaštitu i sociologiju rada. Doktorirala je 2023. godine na temu kvaliteta poslova u Srbiji i segmentacije tržišta rada. U naučnom i nastavnom radu posebno se bavi položajem radnika, socijalnom sigurnošću i društvenom isključenošću. Aktivno se zalaže za prava zaposlenih i učestvovala je u studentskim protestima i blokadama, kako u okviru nezavisne grupe profesora, tako i na ulici.

Redovni profesor

Nebojša Todorović je redovni profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde se bavi tehnologijom drveta, anatomijom i svojstvima drveta, u okviru uže naučne oblasti Primarna prerada drveta. Osnovne studije završio je 2001. godine kao student generacije, a već naredne godine započeo je rad na fakultetu kao asistent-pripravnik. Od 2023. godine je redovni profesor. Svoje znanje i iskustvo gradio je kroz više od dve decenije rada u naučnoj i obrazovnoj delatnosti. Govori engleski i ruski jezik.

Vanredni profesor

Dejan Radivojević je vanredni profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde predaje geologiju. Menadžer je geoloških istraživanja u NIS-u. Ima iskustva u vođenju međunarodnih projekata u naftnim kompanijama, a bio je i menadžer geoloških istraživanja u MIND-u u Češkoj. Usavršavao se u polju geologije po svetu, od Severne Amerike do Azije.

Advokat

Stefan Stevanović diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu 2019. godine kao jedan od pet najboljih studenata generacije. Masterske studije završio je 2020. godine. Nakon pripravničkog staža i položenog pravosudnog ispita upisao se u imenik Advokatske komore Kragujevca. Od 2003. godine aktivno se bavi karateom, nosilac je crnog pojasa i licencirani trener i ispitivač. Tokom studentskih blokada pružao je besplatnu pravnu pomoć studentima.

Diplomirani entnolog i antropolog

Estela Radonjić Živkov je diplomirala na katedri za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Stručnjakinja je za zaštitu nepokretnog kulturnog nasleđa sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti istraživanja, valorizacije i zaštite nepokretnih kulturnih dobara. Tokom svoje profesionalne karijere učestvovala je u izradi brojnih studija zaštite, istraživačkih projekata i strateških dokumenata u oblasti očuvanja kulturnog nasleđa, kulturnih predela i tradicionalne graditeljske baštine. Posebno se bavi pitanjima zaštite kulturnih predela, ruralne arhitekture, industrijskog nasleđa i unapređenja zakonodavnog okvira u oblasti zaštite nepokretnih kulturnih dobara. Razvila je digitalni informacioni sistem nepokretnih kultutnih dobara. Profesionalnu karijeru razvijala je u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, gde je obavljala dužnosti savetnice, rukovodioca Odeljenja za istraživanje, konzervaciju i dokumentaciju, a potom i zamenice direktora.

Spisateljica

Marina Adamović je spisateljica. Studirala je francuski jezik u Beogradu i prava u Nišu. Uprkos životnim okolnostima i multiploj sklerozi, svoj život je usmerila ka književnom stvaralaštvu i pomaganju drugima. Intenzivno se bavi prikupljanjem sredstava za lečenje mlađih sugrađana. Kao književnica objavljuje poeziju, prozu, haiku i kratke priče. Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša i Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umetnika „Nekazano”, kao i Humanitarne fondacije „Humanost bez granica”.

Advokat

Emil Lilić je advokat sa dugogodišnjim iskustvom u pravnoj struci. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu 2011. godine, a advokaturom se bavi od 2012. godine. Od 2015. godine radi kao samostalni advokat u sopstvenoj advokatskoj kancelariji i član je Advokatske komore Niš. Stručno znanje i iskustvo sticao je kroz višegodišnji samostalni rad u oblasti advokature.

Vanredni profesor

Dušan Ž. Veljković je vanredni profesor Hemijskog fakulteta i stručnjak za računarsku hemiju i teorijske metode. Studije hemije završio je na Hemijskom fakultetu, gde danas radi kao nastavnik i istraživač. Stručno se usavršavao i u inostranstvu, a posvećen je radu sa studentima, međunarodnoj saradnji i razvoju novih naučnih ideja. Kroz televizijske emisije i javne programe približavao je naučne teme široj javnosti i ukazivao na značaj hemije u svakodnevnom životu. Rukovodi projektima koji povezuju naučna istraživanja sa praktičnim potrebama društva.

Profesor fizičke kulture

Zoran Jončić je profesor fizičke kulture sa dugogodišnjim iskustvom u prosveti. Diplomirao je na Fakultetu fizičke kulture u Beogradu. Od 1997. godine radi kao nastavnik fizičkog vaspitanja u Lapovu, gde je tokom karijere koordinisao različitim timovima i učestvovao u radu školskih organa. Bio je član tima koji je izradio prvi Razvojni plan i Školski program. Od 2023/2024. godine koordinator je i realizator projekta „Svako dete ima pravo da odrasta zdravo”.

Inženjerka pejzažne arhitekture

Iva Marković je ekološka aktivistkinja inicijative Pravo na vodu i sarađuje sa desetinama lokalnih inicijativa širom Srbije u borbama za očuvanje prirode i životne sredine. Završila je masterske studije životne sredine, razvoja i javnih politika na Univerzitetu Saseks i diplomirala pejzažnu arhitekturu i hortikulturu na Šumarskom fakultetu u Beogradu. Programska je direktorka udruženja Polekol gde se bavi ekstraktivizmom i uticajem razvojih projekata na prirodu i lokalne zajednice. Zalaže se za ekološku pravdu, vodu kao ljudsko pravo, učešće građana u odlučivanju i održivo upravljanje javnim prirodnim dobrima.

Redovna profesorka

Jasmina Đorđević je redovna profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu i upravnica Centra za strane jezike. Njena uža naučna oblast je anglistika, dok se u svom naučnoistraživačkom radu bavi primenjenom lingvistikom, naukom o prevođenju, analizom diskursa, jezikom u digitalnom okruženju i metodikom nastave stranih jezika. Pored nastavnog i naučnog rada, učestvuje u stručnim i međunarodnim akademskim aktivnostima i sarađuje sa različitim kulturnim i obrazovnim institucijama. Svojim radovima analizirala je govor mržnje, komentare čitalaca na informativnim portalima, diskurs društvenih mreža, propagandne strategije u medijima, kao i uticaj digitalnih tehnologija na oblikovanje javnog mnjenja.

Redovni profesor

Ljubomir Milanović, violista, rođen je 1973. u Vinkovcima. Diplomirao je i magistrirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Petra Ivanovića, a usavršavao se u Londonu kod prof. Davida Takena na Gildhol fakultetu muzike i drame. Kao solista nastupao je sa Beogradskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTS-a i „Gudačima Sv.Đorđa”, a sarađivao je sa eminentnim umetnicima i uglednim dirigentima. U Londonu je svirao u najpoznatijim dvoranama, među kojima su Barbikan, Vigmor hol i Rojal Albert hol. Redovno izvodi savremenu muziku, a dela su mu posvetili Zoran Erić, Ivan Jevtić i drugi. Član je Kamernog orkestra „Gudači Sv. Đorđa” od osnivanja orkestra, kao solo viola. Sa ovim ansamblom je nastupao širom bivše Jugoslavije i Evrope, održao više od 1600 koncerata i snimio 17 CD-ova. Dobitnik je brojnih nagrada za umetnički i pedagoški rad. Zaposlen je kao redovni profesor viole na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.

Poljoprivrednik

Predrag Večerinac je poljoprivrednik, završio je Srednju elektrotehničku školu u Zemunu, smer elektrotehničar automatike. Posebno je usmeren na teme poljoprivrede, uz višegodišnji aktivizam u toj oblasti. Član je Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije (IZOPS) od njenog osnivanja. Govori ruski jezik i služi se engleskim. Kao poljoprivrednik, donosi iskustvo iz svakodnevnog života i rada i poznavanje pitanja važnih za ljude koji žive i rade van velikih gradskih centara.

Bivši sportista

Mihail Dudaš je proslavljeni atletičar iz Novog Sada, uspešan u desetoboju i sedmoboju. Osvojio je bronzane medalje na Evropskom prvenstvu na otvorenom u Amsterdamu 2016. godine i na Evropskom prvenstvu u dvorani u Geteborgu 2013. Učestvovao je na Olimpijskim igrama u Londonu i Riju. Drži državne rekorde u desetoboju sa 8.275 bodova i sedmoboju sa 6.099 bodova. Nakon završetka sportske karijere posvetio se obrazovanju i stekao mastersko zvanje na Univerzitetskom koledžu u Londonu. Dobitnik je prestižne Majske nagrade.

Redovna profesorka

Svetlana Popović je redovna profesorka Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu i doktorka tehničkih nauka. Diplomirala je 2003, magistrirala 2008, a doktorirala 2011. godine na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Bavi se hemijskim inženjerstvom, membranskim separacionim procesima, reaktorskim inženjerstvom, intenzifikacijom procesa i matematičkim modelovanjem.

Redovna profesorka

Tatjana Stefanović Stanojević je redovna profesorka na Departmanu za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, gde je izgradila dugogodišnju akademsku i profesionalnu karijeru i u zvanje redovne profesorke izabrana 2014. godine. U svom stručnom i naučnoistraživačkom radu usmerena je pre svega na razvojnu psihologiju, sa posebnim interesovanjem za dečji razvoj, traumu i teoriju privrženosti. Pored akademskog rada, navodi se i kao kognitivno-bihejvioralno orijentisana psihoterapeutkinja, a njen stručni rad obuhvata i oblast mentalnog zdravlja i psihološke podrške deci i mladima. Svojim dugogodišnjim radom dala je značajan doprinos razvoju psihologije i psihološke prakse, kako kroz nastavu i istraživanja, tako i kroz neposredan rad u oblasti kojom se bavi.

Nastavnik istorije

Dejan Perić je nastavnik istorije iz Paraćina sa više od dve decenije iskustva u prosveti. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i radi u osnovnim i srednjim školama od 2002. godine. Posebno se ističe u radu sa darovitim učenicima, koji pod njegovim mentorstvom ostvaruju visoke plasmane na okružnim i državnim takmičenjima. Ima višegodišnje iskustvo u radu školskih odbora i saveta roditelja. Poznat je po dobroj saradnji sa učenicima, roditeljima i kolegama, kao i po spremnosti da organizuje i pokrene aktivnosti.

Doktor fizike

Dejan Đokić je fizičar i viši naučni saradnik na Institutu za fiziku u Beogradu. Doktorirao je 2012. godine na Federalnoj politehničkoj školi u Lozani, u oblasti elektronske spinske rezonance. Tokom naučne karijere bavio se istraživanjima iz oblasti fizike čvrstog stanja, magnetne rezonance, spektroskopije i novih materijala. Deo svoje istraživačke karijere proveo je u Švajcarskoj, a danas je angažovan na Institutu za fiziku u Beogradu, gde se bavi naučnoistraživačkim radom.

Docent

Marko Stamenić je hemijski inženjer i docent na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Hemijsko inženjerstvo završio je 2004. godine, magistrirao 2006, a doktorirao 2010. godine iz oblasti hemije i hemijske tehnologije. Od 2005. godine radi na Katedri za organsku hemijsku tehnologiju, a od 2016. nosi zvanje višeg naučnog saradnika. Učestvuje u nastavi i radu sa studentima na različitim nivoima studija, kao i u izradi diplomskih, masterskih i doktorskih radova. Član je Saveza hemijskih inženjera Srbije i Radne grupe za procese pod visokim pritiscima Evropske federacije hemijskih inženjera. Od početka studentskih protesta aktivno je podržavao studente kroz organizaciju, prikupljanje sredstava, logističku pomoć i praćenje lokalnih izbora u Negotinu.

Redovna profesorka

Galjina Ognjanov je doktorka ekonomskih nauka i redovna profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde radi od 1999. godine. Doktorirala je 2004. godine iz oblasti marketinškog komuniciranja, a danas se bavi marketingom, ličnom prodajom, pregovaranjem i odnosima s javnošću. Objavila je brojne naučne radove, tri monografije i dva udžbenika i učestvovala u nacionalnim i međunarodnim naučnim projektima. Usavršavala se na Univerzitetu u Pitsburgu i Evropskoj školi za menadžment u Parizu, a kao gostujuća profesorka predaje na masterskim studijama u Francuskoj. Članica je Evropske akademije za marketing i Naučnog društva ekonomista Srbije.

Dirigentkinja

Tamara Adamov Petijević je dirigentkinja iz Novog Sada. Studije violine završila je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a specijalističke i doktorske studije dirigovanja na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Sa Horom „Sv. Stefan Dečanski” je gostovala širom Evrope, u Rusiji i Izraelu. Horovi Srednje muzičke škole „Isidor Bajić” i Filharmonija mladih pod njenim rukovodstvom osvajaju brojna internacionalna priznanja. Snimila je i objavila više zvučnih i notnih izdanja i vodila masterklase za dirigente u SAD i Kanadi. Predsednica je Srpske horske asocijacije. Bila je članica Upravnog odbora Evropske horske asocijacije i prva žena dirigent i profesorka Karlovačke bogoslovije u dugoj istoriji te institucije.

Stomatolog

Dimitrije Kljajić je stomatolog i specijalista maksilofacijalne hirurgije. Stomatologiju je završio u Nišu 2010. godine, a specijalizaciju iz maksilofacijalne hirurgije 2022. godine. Vlasnik je privatne stomatološke ordinacije već 15 godina. Tokom rada u Opštoj bolnici Kruševac izveo je više od 1.000 operacija, a predanim radom doprineo ukidanju liste čekanja na odeljenju. Autor je više stručnih radova.

Naučni savetnik

Goran Todorović je poljoprivredni inženjer i stručnjak za genetiku i oplemenjivanje biljaka. Savetnik direktora na Institutu za kukuruz „Zemun Polje” za poslove semenarstva. Diplomirao je i magistrirao na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, a doktorirao 1996. godine iz oblasti genetike i oplemenjivanja biljaka. U Institutu za kukuruz „Zemun Polje” radi od 1987. godine, gde je prošao put od rada u semenarstvu i selekciji do rukovodećih funkcija i mesta generalnog direktora. Kao autor i koautor učestvovao je u stvaranju 17 priznatih hibrida kukuruza. Bavio se razvojem novih hibrida, semenskom proizvodnjom i unapređenjem poljoprivredne proizvodnje.

Viši sudijski saradnik

Nemanja Đurić je sudski pomoćnik, odnosno viši sudijski saradnik u Višem sudu u Beogradu, sa iskustvom u radu u Osnovnom sudu u Obrenovcu. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu završio je 2016. godine, a pravosudni ispit položio 2019. godine. Radio je na poslovima sudske uprave, parničnog i krivičnog odeljenja, izradi sudskih odluka, pripremi predmeta za suđenje i većanje i drugim poslovima sudske prakse. Usavršavao se u oblastima digitalizacije pravosuđa, zaštite uzbunjivača, ljudskih prava, prava deteta i postupanja prema maloletnim učiniocima krivičnih dela. Bio je posmatrač u radnoj grupi za izradu zakona u oblasti pravosuđa.

Redovna profesorka

Gordana Kozoderović je doktorka bioloških nauka i redovna profesorka na Pedagoštkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Od 1994. do 2013. godine radila je na Institutu za javno zdravlje Vojvodine u oblasti molekularne biologije i istraživanja rezistencije bakterija na antimikrobne lekove. Od 2013. godine radi na Pedagoškom fakultetu u Somboru, gde je od 2018. redovna profesorka. Bavi se prirodnim naukama i obrazovanjem, a iskustvo je sticala i kroz dugogodišnji naučnoistraživački i nastavni rad.

Diplomirana informatičarka

Anamarija Petrović je diplomirana informatičarka i IT direktorka sa više od dve decenije iskustva u IT industriji. Diplomirala je na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a karijeru je započela kao programerka, nakon čega se usmerila na upravljanje projektima i timovima u razvoju softverskih rešenja. Poslednje tri godine obavlja funkciju IT direktorke u kompaniji „Inspira grupa”. Ima dokazano iskustvo u upravljanju celokupnim životnim ciklusom razvoja softvera. Bavi se posebno unapređenjem načina rada u razvoju softverskih rešenja kroz agilne prakse i metrike, upravljanjem IT uslugama, automatizacijom procesa i odgovornom primenom veštačke inteligencije u poslovanju.

Profesor fizičke kulture

Vladimir Ristić je profesor fizičkog vaspitanja iz Omoljice. Radio je u više osnovnih i srednjih škola u Pančevu i okolini, a od 2015. do 2025. godine bio je direktor OŠ „Dositej Obradović” u Omoljici. Za vreme mandata radio je na obnovi i tehničkom opremanju škole i obezbeđivanju besplatnih udžbenika za učenike. Nakon razrešenja sa mesta direktora nastavio je da pruža podršku prosvetnim radnicima i studentskom pokretu.

Diplomirani trener u sportu

Mirko Poledica je sportski radnik i predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera „Nezavisnost”. Završio je Fakultet za sport i položio FIFA fudbalsko pravo. Član je evropskog odbora međunarodne sindikalne organizacije profesionalnih fudbalera, kao i Skupštine FSS, gde je imao neposredan uvid u funkcionisanje srpskog fudbala. Javno ukazuje na probleme u sportu i društvu i veoma je aktivan u medijima i na društvenim mrežama. Od prvog dana podržava studentske blokade.

Vojno lice u penziji

Miloica Vasić je penzionisani potpukovnik sa više od tri decenije rada u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane. Tokom službe obavljao je komandne i rukovodeće dužnosti, uključujući angažovanje u specijalnim jedinicama i organima bezbednosti. Završio je Vojnu akademiju i akademske specijalističke studije iz oblasti borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala na Fakultetu političkih nauka. Ima iskustvo u planiranju, vođenju ljudi, organizaciji obuka i vežbi, koordinaciji logistike i poslovima bezbednosti.

Novinarka

Milena Božović Manić je novinarka, dugogodišnja urednica i voditeljka Radio Beograda, pre svega programa Radio Beograd 2, prepoznatljiva po radu u oblasti kulture i umetnosti. Više puta je nagrađivana na festivalu Interfer, a 2025. godine dobila je prvu nagradu i statuu „Zlatna Nika” za dokumentarnu radio-reportažu „Mesto gde stanuje sreća”. Dobitnica je i nagrade „Promenada” za doprinos kulturi i novinarstvu. Tokom karijere radila je intervjue sa značajnim svetskim autorima, među kojima je i nobelovac Handke. U martu 2025. godine javno je govorila ispred RTS-a i založila se za profesionalne standarde i slobodu medija.

Redovna profesorka

Danijela Gavrilović je redovna profesorka sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu i dugogodišnja istraživačica u oblasti društvenih nauka. Njena stručna interesovanja prvenstveno su usmerena na sociologiju religije, sociologiju morala i sociologiju prava, kao i na proučavanje nacija, etničkih grupa, društvenih vrednosti i kulturnih promena. Posebno se bavi odnosom religije, morala i društvenih vrednosti u savremenom društvu, kao i pitanjima religijskog i etničkog identiteta. Autorka je i koautorka brojnih naučnih radova i publikacija. Učestvovala je u domaćim i međunarodnim naučnoistraživačkim projektima.

Vanredni profesor

Miloš Jovanović je diplomirani sociolog i univerzitetski profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde radi na Departmanu za sociologiju. U akademskoj javnosti poznat je po radu u oblastima sociologije znanja, identiteta, religije, roda i seksualnosti, kao i po istraživanjima simboličkih sukoba i popularne kulture. Doktorirao je 2015. godine, a njegov naučni profil ukazuje na usmerenost ka savremenoj sociološkoj teoriji, kvalitativnim metodama istraživanja, proučavanju identitetskih pitanja i kulturnih konflikata u Srbiji i regionu Balkana. Pored nastavnog rada, jedan je od osnivača i istraživača Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope.

Nastavnik filozofije/bibliotekar

Zoran Bašić je nastavnik filozofije i bibliotekar u Trinaestoj beogradskoj gimnaziji, čiji je bio i direktor početkom 2000-ih. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tokom studentske blokade učestvovao je u brojnim aktivnostima, držao govore, posećivao fakultete i organizovao tribine i filozofske besede. Bio je prisutan na protestima i pružao podršku studentima, uključujući aktivnosti „Pobunjenog univerziteta”. Kao vojni veteran učestvovao je i u zaštiti velikih protesta.

Nastavnik srpskog jezika

Dušan Blagojević je nastavnik srpskog jezika i književnosti i pedagoški savetnik sa 16 godina iskustva u obrazovanju. Završio je Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu. Učestvovao je u izradi materijala za Državnu maturu i standarda postignuća, autor je i realizator više stručnih programa i obuka za nastavnike. Autor je više naučnih radova i obrazovnih priručnika. Osnivač je i rukovodilac školskog teatra „Gimnazijalac”, koji je pod njegovim vođstvom osvojio više od 80 nagrada. Za rad sa učenicima dobio je nagradu „Najbolji edukator 2019”.

Arhitektkinja

Svetlana Batarilo je arhitektkinja i urbanistkinja sa dugogodišnjim iskustvom u arhitektonskom i urbanističkom projektovanju. Diplomirala je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1996. godine, a doktorske studije upisala 2005. godine. Od 2001. radi na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. Dobitnica je više nagrada na domaćim i međunarodnim arhitektonsko-urbanističkim konkursima, uključujući prve nagrade za rešenja blokova 25 i 26 na Novom Beogradu i spomenika Modernoj Srbiji na Trgu Slavija. Bavi se urbanim dizajnom, urbanističkim planiranjem i održivim razvojem gradova. Aktivno podržava i učestvuje u studentskoj borbi.

Vandredna profesorka

Mirjana Beara Benjak doktorirala je psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a diplomirala je i specijalizirala menadžment u obrazovanju na Univerzitetu u Beogradu. Od 2020. godine je vanredna profesorka na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, a prethodno je predavala na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru i radila kao školska psihološkinja i prosvetna savetnica. Ima bogato iskustvo u obrazovanju, stručnom usavršavanju i projektima iz oblasti psihologije obrazovanja, mentalnog zdravlja i profesionalnog razvoja.

Psiholog

Dragan Prpa je diplomirani psiholog i stručni saradnik – psiholog u OŠ „Sveti Sava” u Bačkoj Palanci, gde sa kraćim prekidom radi od 2002. godine. Studije psihologije završio je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 2004. godine. Učestvovao je u osnivanju KK „Marina” 2012. godine, gde je bio angažovan kao volonter, a od 2018. godine bavi se i proizvodnjom trešanja.

Vaskularni hirurg

Vuk Joković je specijalista vaskularne hirurgije i načelnik Odeljenja za endovaskularnu hirurgiju Centra za vaskularnu hirurgiju UKC Kragujevac. Medicinski fakultet u Kragujevcu završio je 2008. godine, a specijalizaciju iz vaskularne hirurgije okončao 2017. godine. Učestvovao je na brojnim stručnim skupovima i međunarodnim kongresima iz oblasti vaskularne hirurgije.

Docent

Stefan Rudaković je na Katedri za brodogradnju Mašinskog fakulteta u Beogradu diplomirao 2014. i doktorirao 2021. godine disertacijom „A Novel Approach to Stability Assesment of River-Sea Ships”. Tokom studija, obavio je nekoliko praksi: 2012. godine na brodogradilištu „Vahali” u Beogradu, iste godine u kompaniji „Via Donau” u Beču, a 2015. godine u klasifikacionom društvu „Bereau Veritas” u Antverpenu. Takođe, učestvovao je u Erasmus+ programu razmene studenata, tokom kojeg je uradio deo istraživanja za doktorsku disertaciju na Univerzitetu u Trstu 2018. godine. Dobitnik je DAAD stipendije zahvaljujući kojoj je sproveo dvoipomesečno istraživanje na institutu DST u Duizburgu 2024. godine.

Vanredna profesorka

Jelena Lepojević je vanredna profesorka na Departmanu za ruski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Nišu. Njen stručni rad usmeren je na ruski jezik u poređenju sa srpskim, naročito na morfologiju, tvorbu reči i jezičke promene, kao i na metodiku nastave ruskog jezika. Pored naučnog rada, posebno se izdvaja njeno angažovanje u odbrani Filozofskog fakulteta i prava njegovih zaposlenih i studenata.

Vandredna profesorka

Danijela Milovanović Rodić je vanredna profesorka Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde radi od 1996. godine. Diplomirala je 1995, magistrirala 2003, a doktorirala 2015. godine. Bavi se urbanističkim planiranjem, učešćem građana u planiranju, kolaborativnim planiranjem i društveno odgovornim delovanjem arhitekata i urbanista. Od 2005. godine je sertifikovana fasilitatorka za procese participativnog planiranja i donošenja odluka. Učestvovala je u brojnim ekološkim inicijativama i projektima, uključujući rad sa studentima na temama zaštite Stare planine i bare Reve, kao i u institucionalnoj borbi protiv neregularnog procesa realizacije PPPN-a za EKSPO 2027.

Docent

Ivan Nikolić je docent na Filozofskom fakultetu u Nišu i predaje na Departmanu za filozofiju na Filozofskom fakultetu u Nišu. Bavi se oblastima iz filozofije i sociologije znanja i učesnik je u javnim akademskim debatama vezanim za obrazovanje, univerzitetsku autonomiju i društvena pitanja. Angažovan je pre svega u oblasti istorije filozofije, metodike nastave filozofije i savremene kontinentalne filozofije.

Penzioner

Branislav Tomić je diplomirani inženjer elektrotehnike, u penziji od ove godine. Radio je u Iritelu na razvoju uređaja za optičke telekomunikacije, u Vtech-u na razvoju bežičnih telefona i na Vojnotehničkom institutu na razvoju digitalnih sistema upravljanja elektromotornih pogona. Građanskim aktivizmom se bavi u fazama od 2006. godine, od protesta oko Rakite, Šodroša i Loznice do protesta protiv nasilja. Inicirao je brojne proteste i pravne postupke protiv državnih institucija i privatnih investitora zbog kršenja zakona i nanošenja štete građanima.

Vanredni profesor

Nikola Vujčić vanredni je profesor nemačkog jezika na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Diplomirao je nemački jezik i književnost 2008. godine, a magistrirao i doktorirao filološke nauke na Univerzitetu u Rostoku u Nemačkoj. Njegova naučna interesovanja obuhvataju analizu diskursa, frazeologiju, leksikologiju i leksikografiju, leksičku semantiku, pragmatiku, kao i jezik medija i politike. Učestvovao je u brojnim naučnoistraživačkim projektima. Bio je gostujući predavač na univerzitetima u Nemačkoj.

Redovna profesorka

Vera Gligorijević je redovna profesorka na Odseku za demografiju Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Osnovne i poslediplomske studije završila je na Geografskom fakultetu, a doktorirala je u oblasti demografije. Autorka je brojnih naučnih radova i koautorka monografije, učestvovala je u domaćim i međunarodnim naučnim projektima i konferencijama, kao i u izradi Prostornog plana Republike Srbije od 2023. do 2035. godine. Bavi se istraživanjima iz oblasti ekonomske demografije i demografije porodice. Članica je više domaćih i evropskih stručnih i naučnih udruženja.

Pejzažna arhitektura i holtikultura

Dragana Čavlović je naučni saradnik u oblasti biotehničkih nauka, sa užom specijalizacijom u pejzažnoj arhitekturi i hortikulturi. Doktorirala je na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njena stručna interesovanja obuhvataju pejzažnu arhitekturu, ekološku obnovu vegetacije i klimatske promene, uz poseban fokus na primenu nauke i tehnologije u očuvanju i unapređenju životne sredine.

Redovni profesor

Zoran Stanić je redovni profesor na Katedri za numeričku matematiku i optimizaciju Matematičkog fakulteta. U naučnoistraživačkom radu bavi se teorijom grafova, kombinatornom optimizacijom, numeričkom matematikom, te primenama ovih disciplina najviše u teoriji upravljanja i teoriji kodova. Autor je tri monografije, više od 140 naučnih radova i tri verifikovana softverska paketa. Dobitnik je tri godišnje nagrade Matematičkog fakulteta za naučnoistraživački doprinos.

Organizator u turizmu

Paljo Sampor je po struci inženjer informatike, a diplomirao je 2013. godine radom na temu poređenja Gugl i Fejsbuk oglašavanja. Osnivač je i član Upravnog odbora Ekološkog pokreta „Padina”, kao i osnivač Kreativnog centra za turizam, umetnost i kulturu i Underground Rock Music Club-a u Kovačici. Aktivan je u oblasti razvoja lokalne zajednice, kulture, turizma i zaštite životne sredine. Svojim stručnim i društvenim angažmanom povezuje oblast informacionih tehnologija sa razvojem lokalne zajednice, kulturnim i ekološkim inicijativama.

Docent

Nemanja Karović je docent na Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača, gde predaje Uvod u tumačenje književnosti. Doktorirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu na temu posleratnog modernizma, za šta je dobio nagradu „Gavrilo Princip”. Saradnik je na kursu Istorija srpske kulture u Tršiću, u okviru programa Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Naučno-obrazovno-kulturnog centra „Vuk Karadžić”. Objavio je više naučnih radova iz oblasti srpske književnosti, a nekoliko radova je i objavljeno u naučnim časopisima i zbornicima.

Docentkinja

Dejana Mutavdžin je doktorirala psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je završila osnovne i masterske akademske studije. Radi kao docentkinja na psihološkim predmetima na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. U svojim istraživanjima bavi se odnosom različitih tipova sposobnosti, emocionalne inteligencije, darovitosti u neakademskim domenima i mogućnosti za njihovo uvažavanje u obrazovnom procesu. Član je Regionalne mreže psihologije i muzike (RNPaM), ESCOM-a, Društva psihologa Srbije.

Nastavnica muzičke kulture

Aleksandra Stanković je diplomirana muzičarka flautistkinja sa preko 20 godina rada u obrazovanju. Odrasla je u selu Gorina, a rođena 1973. u Leskovcu. Od 2007. radi kao profesorka muzičke kulture u OŠ „14. oktobar” u Rakovici, gde je bila i pomoćnica direktora. Kao saradnica Zavoda za vrednovanje obrazovanja učestvovala je u uvođenju nastavnih standarda. Dugogodišnja je članica žirija na muzičkim takmičenjima, gde i sa učenicima ostvaruje izuzetne rezultate. Učestvuje u projektima Udruženja nastavnika muzičke kulture Srbije (UNMKS) i aktivna je članica organizacije „PULS osnovnih škola”.

Redovni profesor

Branislav Bajkin je rođen 1976. godine u Kikindi. U rodnom gradu je završio osnovnu školu i Gimnaziju „Dušan Vasiljev”. Akademske studije medicine i stomatologije završio je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu na kojem je i doktorirao 2010. godine. Specijalista je oralne hirurgije i zaposlen je na Klinici za dentalnu medicinu Vojvodine. Od 2021. godine je redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Obavljao je funkciju predsednika Dentalnog komiteta Svetske federacije za hemofiliju u periodu od 2024. do 2026. godine i funkciju prodekana za doktorske studije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu periodu od 2016. do 2024. godine.

Docent

Branislav Todić je docent na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se hemijskim inženjerstvom, modelovanjem i optimizacijom hemijskih procesa. Osnovne, masterske i doktorske studije završio je na TMF-u, a deo istraživačkog rada sproveo je na Univerzitetu A&M u Teksasu u okviru međunarodnih projekata. Autor je više od 60 naučnih radova, koji su citirani preko 1.000 puta. Istražuje razvoj efikasnijih hemijskih reaktora, alternativna goriva i nove tehnologije za farmaceutsku i prehrambenu industriju.

Pravnik

Nikola Božović je pravnik koji se bavi suzbijanjem privrednog kriminala i korupcije. Višu školu unutrašnjih poslova završio je 2002. godine, a Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu 2007. godine. Od 2003. godine radio je u Ministarstvu unutrašnjih poslova, najpre kao inspektor za suzbijanje privrednog kriminala, a od 2012. kao rukovodilac odseka. Od 2019. godine bio je šef Odseka poreske policije u Kragujevcu, gde je radio do 2025. godine. Trenutno je zaposlen u Poreskoj upravi u Kragujevcu.

Profesorka srpskog jezika i književnosti

Aleksandra Mihajlović je književnica i profesorka srpskog jezika i književnosti. Završila je i doktorirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za opštu i srpsku književnost sa srpskim jezikom. Radi kao profesorka u Gimnaziji „Uroš Predić” u Pančevu, a autorka je više književnih dela različitih žanrova, uključujući romane, poeziju i književnost za decu. Tri godine bila je deo nastavničkog tima „Sava onlajn škole srpskog jezika, kulture i tradicije”, gde je radila sa decom iz dijaspore.

Docentkinja

Tijana Dimitrijević je docentkinja na Elektronskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u rodnom Nišu, gde je i diplomirala, magistrirala i doktorirala na Elektronskom fakultetu. Stručno se usavršavala na Univerzitetu u Notingemu u Ujedinjenom Kraljevstvu. Istražuje oblast elektromagnetike i mikrotalasne tehnike sa akcentom na tehnikama numeričkog modelovanja. Učestvovala je na više nacionalnih i međunarodnih projekata. Član je mnogih internacionalnih i domaćih stručnih organizacija i društava.

Redovni profesor

Srbislav Genić je redovni profesor i mašinski inženjer sa višedecenijskim iskustvom u procesnom i energetskom inženjerstvu, termotehnici, energetskoj efikasnosti i zaštiti od požara. Rođen je 1963. u Beogradu. Visoko obrazovanje je stekao na Mašinskom fakultetu u Beogradu, gde je zaposlen od 1989. godine. Autor je više od 200 naučnih i stručnih radova i više od 10 univerzitetskih udžbenika, monografija i priručnika. Bavi se projektovanjem, ekspertizama i veštačenjima. Poseduje više stručnih licenci, sudski je veštak, i aktivan je u Inženjerskoj komori Srbije i Savezu mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa „Procesna tehnika”.

Redovni profesor

Dušan Stamenković je redovni profesor na Departmanu za anglistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu i istraživač u oblasti kognitivne lingvistike i psiholingvistike. Usavršavao se i istraživački boravio na univerzitetima u Stokholmu, Beču i Los Anđelesu. Autor je monografije, više od 80 naučnih radova i učesnik više od 40 naučnih skupova. Bio je upravnik Departmana za anglistiku i prodekan za naučnoistraživački rad.

Poljoprivrednik

Saša Obradović je poljoprivrednik iz Inđije. Aktivan je i u organizaciji poljoprivrednika kao član upravnog odbora Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije (IZOPS). Njegovo iskustvo neposredno je vezano za život i rad poljoprivrednika.

Arhitektkinja

Ksenija Đorđević je arhitekta i dizajner enterijera. Diplomirala je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Osnovala je studio „KDA” 2007. godine i od tada se bavi projektima iz oblasti arhitekture, dizajna enterijera i dizajna nameštaja. Njen dizajnerski pristup karakterišu bezvremeni prostori sa snažnim vizuelnim identitetom.

Poljoprivrednica

Jelena Živković je ekonomistkinja po struci. Nakon dužeg rada u fabrici automobilskih delova „Aptiv” u Leskovcu, počinje sa pisanjem kolumni. Autorka je romana „Jelena, najveća od svih”. Sada se bavi uzgojem malina, a svoje iskustvo u zemljoradnji i radu u fabrici, pretvorila je u aktivističku borbu za poboljšanje pozicije radnica i radnika na jugu Srbije. Kroz svoje kolumne, Jelena skreće pažnju na svakodnevni život i poteškoće često zanemarenog dela stanovništva: samohranih majki, poljoprivednika i ljudi koji su primorani na rad u fabrikama.

Diplomirani geograf i profesor geografije

Aleksandar Delić je diplomirani geograf i profesor geografije u gimnaziji u Čačku. Diplomirao je na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2010. godine. Od 2014. godine radi kao nastavnik geografije u osnovnim i srednjim školama u Čačku, a iskustvo je sticao i u oblastima trgovine i turizma. Posebno se bavi temama vezanim za geografiju, obrazovanje i očuvanje prirodnog i kulturnog nasleđa.

Diplomirani građevinski inženjer

Diplomirao je na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2006. godine. Iste godine se zaposlio u JVP „Srbijavode” Beograd – RJ „Smederevo”. Pomoćnik je rukovodioca odbrane od poplava na spoljnim vodama na vodnom području „Dunav”, stručni je nadzor na izgradnji hidrotehničkih objekata, sarađuje sa lokalnim samoupravama na rešavanju tekuće vodne problematike, učestvuje u izradi godišnjih programa radova, načinu korišćenja vodnog zemljišta, izrada vodnih akata, aktivno učešće u odbrani od poplava i pohađanje stručnih seminara. Učestvovao u izgradnji brane „Busur”, opština Petrovac kao stručni nadzor.

Doktor metalurških nauka

Miloš Janošević je metalurški inženjer sa iskustvom u proizvodnji, razvoju tehnologija i istraživanju. Karijeru je započeo u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, gde je napredovao do rukovodioca pogona i učestvovao u razvoju i uvođenju tehnologija za proizvodnju bakra i sumporne kiseline. Radio je na projektovanju i optimizaciji procesa fleš-topljenja, a bio je i upravnik topionice. Doktorirao je 2026. godine na Tehničkom fakultetu u Boru. Od 2021. radi u Institutu za rudarstvo i metalurgiju u Boru. Izabran je za odbornika Skupštine grada Bora na listi „Bor naša odgovornost” 2026. godine.

Nastavnica

Neda Kokora je doktor političkih nauka i ekonomista. Radila je kao asistent na Ekonomskom fakultetu u Subotici, u privredi na poslovima finansija, analize i javnih nabavki, a bavila se i istraživačkim radom iz ekonomije i politikologije. Danas radi kao nastavnica ekonomske grupe predmeta. Bila je aktivna u studentskim protestima devedesetih. Zalaže se za radnička prava, socijalnu i stambenu sigurnost, ekonomsku ravnopravnost, reformu obrazovanja i veće učešće građana u odlučivanju.

Redovna profesorka

Jelena Svorcan je redovna profesorka pri Katedri za vazduhoplovstvo Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu gde je i doktorirala 2014 godine. Fulbrajtov stipendista na Univerzitetu Stanford, Centru za istraživanje turbulencije od novembra 2021. do jula 2022 godine. Njeno istraživanje je usmereno ka proračunskoj aerodinamici, obrtnim uzgonskim površinama, energiji vetra, turbulenciji, unapređenju efikasnosti, numeričkim simulacijama, projektovanju i optimizaciji letelica. Svorcan je učestvovala u nekoliko istraživačkih projekata. Autorka je ili koautorka preko 100 naučnih publikacija i tehničkih rešenja. Pripremala i izvodila je predavanja za 10 različitih predmeta na sva tri nivoa studija. Stalno radi sa studentima i mlađim kolegama, a nadgledala je i učestvovala u odbranama preko 20 masterskih radova. Trenutno je mentorka dve doktorske teze, dok je jedan kandidat uspešno odbranio svoj doktorat 2022. godine.

Vandredni profesor

Stevan Cvetićanin je vanredni profesor Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, na Departmanu za energetiku, elektroniku i telekomunikacije. Njegov akademski i naučni rad nalazi se na preseku elektroenergetike, teorijske elektrotehnike, matematičkog modelovanja fizičkih procesa i primene frakcionog računa u inženjerskim sistemima. Usavršavao se u inostranstvu. Doktorirao je 2017. godine na Fakultetu tehničkih nauka u oblasti elektrotehničkog i računarskog inženjerstva. Njegova doktorska disertacija bila je posvećena frakcionom i topološkom uopštenju jednačine telegrafičara kao modelu električnog voda.

Redovni profesor

Marko Stojanović je redovni profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu i nastavnik na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Magistrirao je 2006, a doktorirao 2008. godine. Mentor je na više od 80 diplomskih, 30 masterskih radova i dve doktorske disertacije i autor više od 70 naučnih radova u međunarodnim časopisima. Više od 20 godina bavi se kondicionim treningom, dijagnostikovanjem i praćenjem treniranosti vrhunskih sportista. Radio je kao kondicioni trener i sportski naučnik u klubovima i reprezentacijama u Srbiji i inostranstvu. Osnivač je Centra izvrsnosti sportskih nauka „Trenažna ekspertiza”.

Vanredna profesorka

Danica Igrutinović je vanredna profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije. Diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, te magistrirala i doktorirala na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Uz to, završila je i interdisciplinarne masterske studije Religija u društvu, kulturi i evropskim integracijama pri Rektoratu Univerziteta u Beogradu. Autorka je knjige „Sveto i svetogrđe u postsekularnoj Srbiji” i više desetina naučnih radova.

Diplomirana informatičarka

Sanja Kekić je informatičarka i poslovna rukovoditeljka sa 25 godina iskustva u oblasti informacionih tehnologija, upravljanja rizicima, sajber bezbednosti i privatnosti. Diplomirala je informatiku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, a završila je i masterske studije poslovne administracije. Radi kao pomoćnica direktora u kompaniji Cedars International. Predsednica je Women4Cyber u Srbiji, a od 2016. do 2021. bila je predsednica ISACA Beograd. Za svoj rad dobila je više međunarodnih priznanja.

Docentkinja

Ana Sarvanović je docentkinja na Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača. Doktorirala je na studijskom programu Teorija umetnosti i medija u okviru interdisciplinarnih doktorskih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Pored učešća na međunarodnim konferencijama u zemlji i inostranstvu objavila je više naučnih radova. Autorka je monografije, nastale na osnovu doktorske disertacije „Obrazovni obrt: Ka savremenim teorijama obrazovanja u umetnosti i kulturi”.

Redovni profesor

Vladan Kuzmanović diplomirao je na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa nagradom najboljeg diplomskog rada u školskoj 1992/93. godini. Učesnik je prvog kongresa Međunarodnog udruženja studenata građevine (IACES) u Stokholmu, osnivač i prvi predsednik Lokalnog komiteta IACES u Beogradu. Magistarsku tezu odbranio je 1998. i dobio nagradu iz Fonda profesora Vujice Jevđevića, a doktorsku disertaciju odbranio je 2007. godine, obe na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Nastavnu aktivnost započinje 1993. godine i do 2008. godine prošao je sva zvanja od asistenta pripravnika do redovnog profesora za užu naučnu oblast Hidrotehničke konstrukcije i objekti. Od 1997. godine, kada je postao ovlašćeni projektant građevinskih konstrukcija, bavi se različitim aspektima projektovanja, proračuna, izgradnje i sanacije građevinskih konstrukcija. Učestvovao je u izradi velikog broja projekata i studija.

Arhitekta

Ana Graovac je arhitektkinja i urbanistkinja sa 25 godina iskustva u oblasti urbanističkog planiranja, najvećim delom u Urbanističkom zavodu Beograda. Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu završila je 2001. godine, a doktorirala 2024. godine na temi javnog interesa u urbanizmu. Suosnivačica je stručne organizacije Nova planska praksa, preko koje pruža podršku građanskim inicijativama širom Srbije, i članica je Predsedništva Udruženja urbanista Srbije. Poslednjih godina bavi se održivim, participativnim planiranjem i unapređenjem politike urbanog razvoja i angažovana je od strane UNOPS-a na izradi teritorijalnih strategija za mnoge gradove i opštine u Srbiji. U javnom angažmanu ukazivala je na loša rešenja i proceduralne nepravilnosti u važnim urbanističkim i infrastrukturnim planovima i projektima.

Diplomirana ekonomistkinja

Marija je po zanimanju diplomirana ekonomistkinja i treunutno je zaposlena kao senior knjigovođa u međunarodnoj kompaniji. Kao stručnjakinja za finansije, bila je odlučujući faktor u obezbeđivanju da sve studentske aktivnosti budu finansijski ispraćene na način koji je efikasan, zakonit i transparentan. Sa svim radom u Radnoj grupi za Donacije (Finansije), pokazala je svoje moralne stavove i posvećenost legalnom i institucionalnom pristupu.

Redovni profesor

Aleksandar Nešković je redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Istaknuti je naučnik u oblasti telekomunikacija i veštačke inteligencije, sa trideset godina neprekidnog doprinosa nauci, obrazovanju i tehnološkom razvoju Srbije. Autor je preko trideset radova u vrhunskim svetskim časopisima sa SCI liste, laureat nacionalne naučne nagrade i nosilac državne licence ovlašćenog projektanta.

Vaspitačica

Maja Baucal je vaspitačica iz Vrbasa i istaknuta pedagoška radnica sa više od 30 godina iskustva u predškolskom obrazovanju. Završila je dva fakulteta i zaposlena je u PU „Boško Buha” u Vrbasu. U maju 2025. godine bila je deo kolektiva koji je stupio u totalnu obustavu rada zbog uslova rada vaspitača i kvaliteta predškolskog obrazovanja. Nakon dugogodišnjih problema sa neredovnim isplatama, zajedno sa koleginicama založila se za poboljšanje položaja vaspitača. U javnosti je govorila o problemima predškolskog obrazovanja i uslovima rada u ovoj oblasti.

Nastavnica klasičnog baleta

Rosa Milić je kulturološkinja i nastavnica klasičnog baleta u Baletskoj školi „Lujo Davičo”, gde je bila i pomoćnica direktorke. Članica je Udruženja baletskih umetnika Srbije, a 2015. godine bila je članica žirija za dodelu nagrade „Terpishora”. Poznata je kao izuzetna pedagoškinja i nastavnica, posvećena radu i obrazovanju učenika. Zalaže se za šire obrazovanje u baletskoj školi, pored stručnih predmeta.

Profesorka srpskog jezika i književnosti

Ivana Marković rođena u Kruševcu, diplomirala na Filološkom fakultetu, čime je stekla zvanje profesora srpske književnosti i jezika sa opštom književnošću. Od 2002. godine, sa manjim prekidima, radila kao nastavnik srpskog jezika i književnosti u osnovnim i srednjim školama u Beogradu. U poslednjih 15 godina zaposlena je u Osnovnoj školi „Sveti Sava” na Vračaru. Saradnica je u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i autor „Zbirke testova za polaganje završnog ispita”.

Profesor u muzičkoj školi

Vladimir Gurbaj, rođen u Beogradu. Nižu i srednju muzičku školu završio je u Muzičkoj školi „Mokranjac“, u klasi profesora Aleksandra Nikolića. 2000. godine upisuje studije na Univerzitetu „Mocarteum” u Salcburgu, u klasi profesora Emila Ridera, na kome je diplomirao 2004. godine. Magistarske studije nastavio je na UDK u Berlinu, kao stipendista programa Erazmus, u klasi profesora Fransoa Bende. Usavršavao se na majstorskim kursevima kod istaknutih muzičara, među kojima su Mate Bekavac, Nikol Kern, Čarls Najdih, Klemens Hagen i Irena Grafenauer. Dobitnik je brojnih nagrada na domaćim i međunarodnim takmičenjima i redovno nastupa u zemlji i inostranstvu kao solista i kamerni muzičar. Intenzivno se bavi i pozorišnom muzikom, a nastupao je u predstavama „Otac na službenom putu”, „Majka Hrabrost”, „Naš razred”, „Balkanski špijun”. Od 2010. godine predaje klarinet u MŠ „Mokranjac”.

Profesorka u muzičkoj školi

Ana Jovičić je profesorka klavira u Muzičkoj školi „Kosta Manojlović”. U Beogradu je završila Muzičku školu „Stanković” i Fakultet muzičke umetnosti, gde je studirala klavir u klasi profesora Ninoslava Živkovića. Svojim velikim uspehom smatra posvećeno i odgovorno bavljenje nastavničkim pozivom.

Docent

Jovan Kovačević je docent na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je završio sva tri stepena studija. Angažovan je na fakultetu već duži niz godina, počevši od pozicije demonstratora, zatim asistenta, a trenutno kao docenta. Autor je više radova u međunarodnim i domaćim naučnim časopisima. Saradnik i konsultant je na GIC projektima u zemlji i regionu (Crna Gora, Bosna i Hercegovina).

Vanredna profesorka

Maja Milanović, violistkinja, diplomirala je i magistrirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Usavršavala se na Gilhol fakultetu za muziku i dramu u Londonu, gde je završila dvogodišnje magistarske studije. Doktorirala je na FMU u Beogradu. Od 1998. godine član je ansambla „Gudači Sv. Đorđa”, sa kojim je nastupila na više od 1000 koncerata u Srbiji, regionu i Evropi. Bila je član Beogradske filharmonije od 2004. do 2010. godine, na mestu zamenika vođe grupe viola. Učestvovala je u brojnim međunarodnim projektima, uključujući saradnju sa ansamblom „Det Jyske” iz Danske. Tokom boravka u Engleskoj bila je gostujući član Kamernog ansambla Londonskog simfonijskog orkestra. Godine 2017. predstavljala je Srbiju na festivalu „Pojas i put” u Šenženu. Od 2010. godine predaje na FMU u Beogradu, kao vanredna profesorka na predmetu orkestarske deonice.

Doktorka farmacije u penziji

Vjera Pejanović je doktor nauka iz oblasti farmaceutskih nauka i naučna savetnica sa bogatim iskustvom u farmaceutskim istraživanjima i razvoju lekova. Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu završila je 1973. godine, magistrirala 1976, a doktorirala na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 1991. godine. U Galenici i Hemofarmu bavila se istraživanjem novih aktivnih organskih jedinjenja, a kao direktorka Hemofarm Instituta rukovodila razvojem, registracijom i prenosom u proizvodnju generičkih lekova. Stručno se usavršavala i u Engleskoj i Sjedinjenim Američkim Državama.

Diplomirani filozof

Vladimir Milutinović je filozof, urednik i pisac koji se bavi filozofijom politike i društvenim temama. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu, objavio knjige „Kratka istorija filozofije”, „Postideologije” i „Neoliberalna bajka”, kao i više zbornika tekstova. Predaje filozofiju u Šestoj beogradskoj gimnaziji i na Beogradskoj otvorenoj školi u okviru programa „Studije budućnosti”. Od 2012. godine piše kolumne za „Politiku”. U javnim nastupima podržavao je studentske zahteve i mirni karakter studentskog pokreta.

Redovna profesorka

Tatjana Došenović je redovna profesorka na Tehnološkom fakultetu Novi Sad, Univerziteta u Novom Sadu, gde je započela rad 1997. godine. Diplomirala je 1997, magistrirala 2000. i doktorirala 2002. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Tokom akademske karijere posvećena je univerzitetskoj nastavi, naučnoistraživačkom radu i radu sa studentima. Bavi se matematikom, posebno teorijom nepokretne tačke, fazi matematikom, generalizovanim metričkim prostorima i primenom matematičkih metoda u obradi digitalnih slika i problemima neizvesnosti. Autorka je i koautorka brojnih naučnih radova, univerzitetskih udžbenika i zborki zadataka.

Docent

Nenad Fric diplomirao je na Odseku za konstrukcije Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Od 2006. godine je zaposlen na fakultetu, a nakon odbrane doktorske disertacije, izabran je u zvanje docenta. Dva puta je bio prodekan za nastavu, a zalagao se za poboljšanje studija, uslova za studiranje i rad. Koautor je više od 40 naučnih radova koji su objavljeni u zemlji i inostranstvu. Bavi se problemima stabilnosti i nosivosti metalnih konstrukcija, a pre svega nosivosti veza. Učestvovao je u realizaciji više od 50 projekata. Od 2023. godine obavlja funkciju predsednika Saveza građevinskih inženjera Srbije. Član je Inženjerske komore Srbije, Društva građevinskih konstruktera Srbije i Društva za unapređenje zavarivanja Srbije. Rezervni je oficir Vojske Srbije.