Sve se vidi

Advokatica Jelena Pavlović, govorila je o problemima u društvu.

Studenti predstavljaju kontinuitet slobodarskog duha našeg naroda.

Studenti nam već skoro dve godine drže lekcije iz ustavobraniteljstva.

Ja sam student, a ne neprijatelj države!

Stojim pred vama kao jedan od devetoro studenata koji su prošle godine uhapšeni pod optužbom da su pripremali delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.

Šta je danas zaista opasnost po državu? Da li su to studenti koji traže odgovornost, ili činjenica da živimo u zemlji u kojoj se mafijaški obračuni prepričavaju uz jutarnju kafu, dok se afere smenjuju toliko brzo da nijednu ne stignemo ni da zapamtimo, a kamoli da za nju neko odgovara? Pad helikoptera, Savamala, Naplatna rampa Doljevac, Jovanjica, nadstrešnica, Senjak… I svaka od tih tragedija postala je samo još jedna vest koja je ustupila mesto nekoj novoj.

Danas više nije presudno šta ste uradili. Presudno je kome ste zasmetali i čije ste interese ugrozili. Tamo gde su korupcija, nepravda i nasilje postali svakodnevica, najveća pretnja postaju oni koji odbijaju da ćute i traže odgovore.

Najgore što nam se dogodilo nije korupcija. Nije kriminal. Nije čak ni nasilje.

Najgore je to što smo na sve to prestali da se zgražavamo.

Navikli smo da prihvatamo kao normalno ono što nikada nije smelo da postane normalno. Da se suda i policije plaši pošten čovek, a ne kriminalac. Da čoveku sudi prestupnik. Da je partija važnija od države. Da je poslušnost preča od istine. Da je projekat važniji od života.

Od suda ne tražim milost, jer milost traže oni koji su krivi.

Ja tražim pravdu.

Pravdu ne samo za sebe, već za svakog studenta i svakog građanina koji veruje da sloboda mišljenja nije zločin i da ljubav prema otadžbini ne počinje pokornošću vlasti.

Nije patriotski ćutati. Zemlja se ne brani ćutanjem. Zemlja se brani istinom. Voli se glavom koja razmišlja, a ne glavom koja klima.

Zato danas ne stojim ovde kao optuženi, već kao čovek koji odbija da prihvati da je sve ovo što nam se dešava normalno. Odbijam da nemo posmatram kako moja generacija, ali i generacije pre nas, godinama životare pod režimom koji je ljudima oduzeo pravdu, dostojanstvo i nadu. Ne želim da naša deca jednog dana vode iste bitke koje mi vodimo danas. Da ponovo traže slobodu koja im je rođenjem morala pripadati. Ne pristajem na društvo u kojem se ćutanje nagrađuje, a hrabrost kažnjava.

Odbijam da prihvatim da se poštenje smatra slabošću, a bahatost vrlinom. Da nas uče da se borimo jedni protiv drugih, umesto protiv nepravde koja nas je dovela do početka kraja.

Nije pitanje šta smo uradili mi. Pitanje je šta su oni uradili našoj Srbiji.

I zato znam da će doći dan kada više neće biti važno ko je imao vlast, već ko je imao obraz. Kada će se zaboraviti funkcije, ali neće ostati zaboravljena dela. Kada će istorija, bez straha i bez pritiska, izgovoriti presudu koju nijedan sud ne može da izmeni.

A Vidovdan nas tome uči vekovima.

Da svako vreme traži ljude koji će poneti teret istine.

Da se ne pamti ko je bio silniji, već ko je ostao uspravan.

Da pred istorijom, pred precima i potomcima nije najvažnije koliko smo živeli, već za šta smo se borili.

I kada jednom neko bude listao stranice ovog vremena, neka piše da je postojala generacija koja nije pristala da ćuti.

Jer na Vidovdan se uvek sve vidi.

Vidi se ko je stajao uz istinu, a ko uz silu.

Ko je branio državu, a ko vlast.

I ko je Srbiju voleo dovoljno da joj kaže istinu.

Gospodin Miroslav Vujanović govori o problemima u crkvi:

Kada se važne odluke donose bez jasnog obrazloženja, bez dovoljno objašnjenja i bez javnosti koja je upućena i obaveštena, tada se izazivaju sumnje. Tada najveći gubitnik nije jedan episkop, niti jedan čovek, već Crkva i narod. Zato sada ne branimo jednog čoveka, već načelo da niko ne sme biti osuđen bez istine, bez pravde i bez jasnih činjenica.

Moć nije data radi sprovođenja vlasti, već da služi narodu.

Veteran 63. padobranske brigade Vladan Veselinović posvetio je deo govora saborcima Draganu Rašiću, veteranu sa Košara, i Milošu Radenkoviću, veteranu 63. padobranske brigade protiv kojih se vodi besmisleni proces pod optužbom za rušenje ustavnog postupka.

Postoje ljudi koji su verovali, i koji veruju svakog dana, da Srbija pripada svima nama, a budućnost mladim ljudima koji treba ovde da ostanu, da žive i da rade dostojanstveno. 

Veterani ne traže privilegije, već dostojanstvo. Godinama dobijaju simbolične mere i prazna obećanja. Žive zaboravljeni od države za koju su bili spremni život da daju. Zato boli svaka nepravda, posebno ona prema studentima, mladim ljudima. Zato su veterani od prvog dana uz studente, bili smo im živi zid.

Student Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu govorio je o lokalnim problemima grada Kraljeva:

Na Vidovdan se vidi i stanje u našem gradu. Vide se dim; smeće; deponija. Kraljevčani dobro znaju šta znači kada se zapali gradska deponija, kada se dim spusti na grad, kada se neprijatan miris oseti u kućama, dvorištima i na ulicama. Znaju šta znači kada se problem godinama ne rešava, nego se samo čeka da prođe sledeći požar, sledeći dim, sledeće obećanje. 

Žitelji plaćaju, a ne dobijaju čist vazduh, čistu vodu, uređene ulice. Odgovornost se zamenjuje izgovorima. Problemi se guraju pod tepih, kao da ih ne oseća svako ko ovde živi. A najviše se vidi reč.

Vidi se da: strah više nije jači od istine, jer studenti pobeđuju.

Studentkinja Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici o problemu opstanka Univerziteta i otežanom položaju Srba na KiM.

Univerzitet u Prištini nije samo institucija. On je oslonac opstanka srpskog naroda na KiM.  

Ne tražim sukobe, već rešenje. Rešenje u kome ćemo pronaći zajednički jezik, u kome ćemo moći mirno da živimo jedni sa drugima. Rešenje gde nećemo više ni rečima ni delima trovati ovu našu zemlju. 

Svakodnevno se susrećemo sa novim represijama. Mi studenti dramskog odseka se od januara borimo sa zabranom pokazivanja indeksa nakon svojih ispitnih predstava.

I teško je ne zapitati se – ako jedan studentski indeks predstavlja razlog za strah, šta to govori o društvu u kom živimo? Ako se plaše studenata koji samo žele da stoje uspravno iza svog obrazovanja i rada, onda to više nije pitanje jednog fakulteta, već svih nas.

Profesorka Milena Petrović sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici govorila je o izazovima sa kojima se susreću Srbi na KiM.

Od svih prethodnih prepuštanja obeležja srpske državnosti: Gazivoda, dinara, tablica ovo sa Univerzitetom je najveće.

Najveću političku korist od procesa normalizacije koji kreira međunarodna zajednica imaju politički centri moći u Beogradu i Prištini, a pri tome srpski i albanski narod ostaju na margini.

Predstavnici Studentskog pokreta su u poslednjih godinu i po dana više puta boravili na Kosmetu i pričali sa građanima.

Srpski narod na KiM se godinama nalazi u položaju koji se opisuje kuvanjem žabe. Srećom ta žaba je žilava!

Okupljenima se obratio dr Dušan Petrović iz Kosovske Mitrovice, rečima:

Zato smo mi ovde, da gradimo, a ne da rušimo.

Da volimo, a ne da mrzimo.

Da se ne delimo, već da se ujedinimo jer samo ujedinjeni možemo da pobedimo.

Nijedna vlast nije jača od naroda ako narod zna šta hoće, a mi znamo šta hoćemo, hoćemo državu u kojoj se znanje ceni više od veze.

Hoćemo istinu koliko god ona teška bila.

Zato smo mi ovde, kao poruka da narod nije slab, da narod vidi, da narod pamti i neka nas upamte da nismo ćutali.

Jer na Vidovdan se ne bira lak put, na Vidovdan se bira ispravan put. Studenti pobeđuju!

Okupljenima se obratio Nemanja Karović. docent Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača.

Da li smo za bratstvo među narodom ili za bratstvo među Vučićima?

Recitovanje pesme Milana Rakića „Na Gazimestanu”.

Danas nama kažu, deci ovog veka,

Da smo nedostojni istorije naše,

Da nas zahvatila zapadnjačka reka,

I da nam se duše opasnosti plaše.

Dobra zemljo moja, lažu! Ko te voli

Danas, taj te voli, jer zna da si mati,

Jer pre nas ni polja ni krševi goli,

Ne mogaše nikom svesnu ljubav dati!

Glavni program počinje intoniranjem himne Srije „Bože pravde”.

Okupili smo se danas kako bismo obeležili jedan od naših najznačajnijih praznika Vidovdan.

A gde bi bilo prikladnije da se okupimo nego ovde, gde su postavljeni temelji srpske srednjovekovne države i samostalnosti Srpske pravoslavne crkve; gde su krunisani naši kraljevi i gde je Sveti Sava pisao svoje Zakonopravilo.

Nalazimo se na istom mestu posle više od godinu dana, sa istim uverenjem da Srbija mora biti država u kojoj se poštuju Ustav i zakoni, u kojoj institucije rade svoj posao i u kojoj su pravda i istina iznad svake samovolje.

Naše narodno predanje kaže: „Šta se prokaže na Vidovdan, pratiće nas cele godine."

U Kraljevu je u toku doček učesnika Vidovdanskog marša koji su pešačili od Kragujevca. Vijore se zastave, čuju se pozdravi i aplauzi, dok okupljeni sa nesakrivenim emocijama pozdravljaju šetače. 

Atmosfera je svečana, a lica prisutnih govore više od reči.

Bajkeri prolaze novu naplatnu rampu „Adrani”.

Čak i pored prijavljivanja štandova nadležnim organima, komunalna policija je odlučila da ispituje i uznemirava studente za štandovima i građane okupljene oko njih.

Ekipa „Trčim za studente” je upravo pristigla do manastira Žiča.

Naime oni su organizovali štafetnu trku sadtžanu od devet deonica.

Svi učesnici štafete će zajedno, laganim tempom, hodati do Kraljeva gde će im biti uručene medalje.

Postavljeni su štandovi u Vojnom naselju, kod Sportske hale „Ribnica“, ispred opštine i na Trgu srpskih ratnika.

Kolega je u izjavi za medije naveo da očekuje veću posećenost nego na prethodnom protestu, održanom 16. aprila 2025. godine.

Sajamski deo skupa trajaće od 14 do 17 sati na više lokacija, a glavni program skupa počeće u 18.00 časova na Trgu srpskih ratnika.

Vetar u kosi, vreli asfalt pod točkovima i jasan cilj pred nama — Kraljevo.

Građani i studenti koji su se iz Kragujevca juče uputili ka Kraljevu, sada odmaraju nadomak Adrana.

Ulazak šetača u Kraljevo očekuje se oko 17 časova.

Naši najmlađi crtaju i pevaju dečiju pesmu:

Vuče vuče bubo lenja

Šta će reći pokolenja

Vodio si život buran

Pa ostao nekulturan

Atmosfera kod kutka za mališane je neverovatna.  Naši najmlađi se u parku Svetog Save zabavljaju na najrazličitije načine: igraju se, pevaju, pišu, crtaju, prave sopstvene igračke i druže se u hladu.

Prema navodima građana, dečiji žamor i radost oživeli su centar Kraljeva i ispunili njihova srca.

Sve je spremno za današnji skup: građani organizovano kreću ka Kraljevu, štand za decu je već postavljen, bina je na mestu, testira se ozvučenje.

Bajkeri uz studente su se okupili na parkingu kod TC Zmaj i u 11.00 će se uputiti ka Kraljevu.