Ko će voditi Srbiju?
Godinama unazad režimski mediji ponavljaju istu, uvek istu poruku: da Srbija ne može da opstane bez jednog čoveka, i da je država jaka jedino onda kada je sva vlast stegnuta u jednoj šaci. To nije istina. To nikada nije ni bila istina. Srbija, po sopstvenom Ustavu i po sopstvenim zakonima, ne sme da bude vođena pojedincem - Srbiju vode institucije.
Zato su pitanja poput „Da li bi rektor Đokić bolje vodio Srbiju od predsednika?” u samom korenu besmislena. Ona nam podmeću lažnu dilemu, jer polaze od pretpostavke koju bi trebalo da odbacimo na samom startu: predsednik republike, po Ustavu, ne sme „da vodi” Srbiju kao da je reč o firmi ili domaćinstvu. On je samo jedan, i to tačno jedan, od organa vlasti - ne i vlast sama po sebi.
Država nije ničije vlasništvo
Srbija nije privatna firma koju neko vodi po sopstvenom nahođenju. Nije autokratija. Nije država jednog lica, jedne porodice, jedne stranke. Srbiju vode institucije, kroz podelu vlasti koja postoji upravo zato da nijedan čovek, ma koliko sebe smatrao nezamenljivim, ne bi mogao sam da odlučuje o sudbini čitave države.
Ta podela glasi jasno, i trebalo bi je ponavljati dokle god postoji neko ko pokušava da je zaobiđe:
- Zakonodavnu vlast čini Narodna skupština.
- Izvršnu vlast čini Vlada.
- Sudsku vlast čine nezavisni sudovi.
Svaki poslanik u Narodnoj skupštini predstavlja samo jedan glas od ukupno dvesta pedeset, i nijedan od njih pojedinačno nema pravo da u ime cele države donosi odluke samostalno. U tome i jeste suština sistema - u raspršivanju moći tako da ona nikada ne može da se sakupi u jednim rukama.
Sistem, a ne spasitelj
Srbiji nije potreban novi „vođa”. Srbiji je potreban sistem koji funkcioniše bez obzira na to ko trenutno sedi na vlasti. Sistem u kojem se Ustav poštuje zato što je Ustav, a ne zato što trenutno odgovara nečijim interesima. Sistem u kojem se zakoni primenjuju jednako na sve - i na ministra, i na radnika, i na studenta - a ne selektivno, u zavisnosti od toga ko kome pripada. Sistem u kojem politika prestaje da bude unosna profesija iz koje se izvlači ekstraprofit, i ponovo postaje ono što bi oduvek trebalo da bude: javna služba.
Odgovor je jednostavan
Ko će, onda, najbolje voditi Srbiju?
Vodiće je nezavisne institucije. Vodiće je slobodno i nepristrasno pravosuđe. Vodiće je Narodna skupština sastavljena od stručnih i odgovornih ljudi koji odgovaraju biračima, a ne jednom čoveku na vrhu stranke. Vodiće je Vlada koja radi u skladu sa zakonom, a ne po volji i hiru pojedinca.
To je, u krajnjoj liniji, država u kojoj niko - baš niko - nije iznad Ustava.
I da, takav sistem bi Srbiju vodio neuporedivo bolje nego bilo koji pojedinac koji danas, kršeći i duh i slovo Ustava, namerno sebe predstavlja kao nezamenljivog. Jer prava snaga države ne leži u jednom imenu na jednom plakatu, nego u institucijama koje ostaju na mestu i rade svoj posao čak i kada neko želi da ih izbriše.