Ко ће водити Србију?

Годинама уназад режимски медији понављају исту, увек исту поруку: да Србија не може да опстане без једног човека, и да је држава јака једино онда када је сва власт стегнута у једној шаци. То није истина. То никада није ни била истина. Србија, по сопственом Уставу и по сопственим законима, не сме да буде вођена појединцем - Србију воде институције.

Зато су питања попут „Да ли би ректор Ђокић боље водио Србију од председника?” у самом корену бесмислена. Она нам подмећу лажну дилему, јер полазе од претпоставке коју би требало да одбацимо на самом старту: председник републике, по Уставу, не сме „да води” Србију као да је реч о фирми или домаћинству. Он је само један, и то тачно један, од органа власти - не и власт сама по себи.

Држава није ничије власништво

Србија није приватна фирма коју неко води по сопственом нахођењу. Није аутократија. Није држава једног лица, једне породице, једне странке. Србију воде институције, кроз поделу власти која постоји управо зато да ниједан човек, ма колико себе сматрао незаменљивим, не би могао сам да одлучује о судбини читаве државе.

Та подела гласи јасно, и требало би је понављати докле год постоји неко ко покушава да је заобиђе:

• Законодавну власт чини Народна скупштина.
• Извршну власт чини Влада.
• Судску власт чине независни судови.

Сваки посланик у Народној скупштини представља само један глас од укупно двеста педесет, и ниједан од њих појединачно нема право да у име целе државе доноси одлуке самостално. У томе и јесте суштина система - у распршивању моћи тако да она никада не може да се сакупи у једним рукама.

Систем, а не спаситељ

Србији није потребан нови „вођа”. Србији је потребан систем који функционише без обзира на то ко тренутно седи на власти. Систем у којем се Устав поштује зато што је Устав, а не зато што тренутно одговара нечијим интересима. Систем у којем се закони примењују једнако на све - и на министра, и на радника, и на студента - а не селективно, у зависности од тога ко коме припада. Систем у којем политика престаје да буде уносна професија из које се извлачи екстрапрофит, и поново постаје оно што би одувек требало да буде: јавна служба.

Одговор је једноставан

Ко ће, онда, најбоље водити Србију?

Водиће је независне институције. Водиће је слободно и непристрасно правосуђе. Водиће је Народна скупштина састављена од стручних и одговорних људи који одговарају бирачима, а не једном човеку на врху странке. Водиће је Влада која ради у складу са законом, а не по вољи и хиру појединца.

То је, у крајњој линији, држава у којој нико - баш нико - није изнад Устава.

И да, такав систем би Србију водио неупоредиво боље него било који појединац који данас, кршећи и дух и слово Устава, намерно себе представља као незаменљивог. Јер права снага државе не лежи у једном имену на једном плакату, него у институцијама које остају на месту и раде свој посао чак и када неко жели да их избрише.