Наша историја - њихов приватни профит

Вишегодишњи затвор због претераног умиљавања Трампу: могуће правне последице по Александра Вучића након публикације у „Гардијану” 15. октобра

„Гардијан” је 15. октобра објавио информације о постојању доказа који указују на директну и личну умешаност Александра Вучића у случај „Генералштаб”. Ти докази су, према наводима листа, већ део предмета, а очекује се да буду представљени јавности 4. новембра, на следећем судском рочишту.

У редовним околностима, ти докази могли би да доведу до покретања кривичног поступка против Александра Вучића у вези са случајем „Генералштаб”, за кривична дела за која је запрећена казна затвора од једне до осам година. Међутим, политички притисци, укључујући телевизијске нападе, прозивање и вређање тужилаца, као и претње упућене њима, отварају питање да ли је јавност раније била ускраћена за информације о значају доказа у овом предмету.

Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) потврдило је за „Гардијан” да поседује доказе о састанку одржаном у Председништву у фебруару 2024. године. Током тог састанка је, према наводима листа, Александар Вучић, користећи свој службени положај и фактички утицај, извршио недозвољен притисак на званичнике задужене за заштиту културног наслеђа.

У овом предмету, Никола Селаковић и још троје званичника већ су оптужени за злоупотребу службеног положаја и фалсификовање службених исправа. Сумња се да су предузимали незаконите радње како би омогућили изградњу првог Трамповог хотела у Европи, пројекта који би могао да доведе до делимичног или потпуног уништења локалитета културног наслеђа у историјском језгру Београда. Оптуженима прете казне затвора од шест месеци до пет година.

Никола Селаковић је, према наводима овог текста, први министар у историји Србије који се нашао на оптуженичкој клупи док је обављао ту функцију. Упркос системској корупцији, храброст многих људи омогућила је да дође до овог помака.

Сада знамо да, према наводима „Гардијана”, постоје докази који би могли да поткрепе сумњу на основу које би и Александар Вучић могао бити обухваћен кривичним поступком. Истовремено, отвара се питање да ли су помиловања која је, према сопственим изјавама, донео била покушај да избегне одговорност.

Зашто је ово важно управо сада?

Први пут се појављују наводи о доказима који би Вучића могли довести пред суд

Иако су се наводи о незаконитим радњама Александра Вучића појављивали у различитим случајевима, публикација „Гардијана” по први пут открива постојање доказа који га, према наводима листа, непосредно повезују са случајем „Генералштаб”.

Упркос опсежном извештавању домаћих и међународних медија о овом случају, нови наводи отварају питање да ли докази у предмету могу да послуже као основ за кривични поступак против Вучића за дела дефинисана српским законом, за која је запрећена вишегодишња затворска казна.

Докази који су већ део предмета „Генералштаб” могли би да доведу до покретања кривичног поступка против Александра Вучића, уколико надлежни органи утврде да постоји законски основ за то.

4. новембар: једно судско рочиште дели нас од обелодањивања доказа – али хоће ли се то заиста догодити?

Након готово годину дана одуговлачења, писани и други докази требало би да буду представљени јавности током петог судског рочишта, заказаног за 4. новембар.

Вучић је 27. септембра, након што је поднео оставку на функцију председника како би се кандидовао као „обичан грађанин”, саопштио да је донео одлуку о помиловању 49 особа. За приближно половину помилованих јавност и даље не зна ко су.

Уколико су на списку и четворица оптужених у случају „Генералштаб”, поставља се питање да ли би помиловање могло да доведе до обуставе поступка пре него што докази постану доступни јавности, чиме би се отворио простор за сумње у покушај заташкавања.

Међутим, постоји и питање да ли је приликом доношења одлука о помиловању испоштован законом прописани поступак. Уколико није, могло би се оспоравати њихово правно дејство.

„Обелоданите доказе!”

Јавност може да затражи приступ документима подношењем захтева за приступ информацијама од јавног значаја, на који надлежни органи морају да одговоре у законском року од 15 дана.

Након објављивања текста у „Гардијану”, иницијатива „Ансамбл Генералштаб” поднела је 16. октобра три захтева која се односе на доказе у предмету „Генералштаб” и документацију о помиловањима.

Захтеви су упућени:

• Посебном одељењу за организовани криминал Вишег суда у Београду – захтев за приступ доказима у предмету „Генералштаб”.
• Министарству правде – захтев за информације и документацију о помиловањима.
• Генералном секретаријату председника Републике – захтев за информације и документацију о помиловањима.

Према Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, прописани рок за поступање по захтеву је 15 дана, уз законом предвиђене изузетке.

Хоће ли докази бити доступни пре избора 25. октобра? Хоће ли уопште бити објављени?

Унутар правосуђа могло би да дође до својеврсног надметања између оних који настоје да поступају у складу са законом и оних за које се сумња да су лојални Вучићу.

Када је реч о помиловањима, изјаве Вучића и Министарства правде отварају питање да ли је законска процедура испоштована и да ли постоји основ сумње да је Вучић злоупотребио службени положај.

Правни преглед: о каквим је кривичним делима реч?

Од једне до осам година затвора: могуће последице доказа у случају „Генералштаб”

Текст у „Гардијану” указује на то да је Вучић, док је обављао функцију председника Србије, наводно користио свој положај, службени статус и фактички утицај како би извршио недозвољен притисак на службена лица, између осталих и на она задужена за заштиту културног наслеђа.

Према правној анализи изложеној у овом тексту, такво поступање могло би да одговара обележјима кривичног дела трговина утицајем, предвиђеног чланом 366. став 3. Кривичног законика Србије.

За ово кривично дело прописана је казна затвора од једне до осам година.

Коначан правни закључак зависи од конкретних доказа, утврђених чињеница и њихове правне квалификације у евентуалном кривичном поступку.

Још дужа затворска казна? Шире последице случаја

Важно је имати у виду да је ТОК, одмах након достављања оптужног предлога суду у предмету „Генералштаб”, у саопштењу од 16. децембра 2025. године обавестио јавност да „наставља са предузимањем радњи у циљу утврђивања да ли се у радњама још неких лица стичу обележја кривичног дела”.

На основу информација које су јавно доступне, поставља се питање да ли би Александру Вучићу могло да се стави на терет продужено кривично дело трговина утицајем, усмерено на представнике извршне и законодавне власти, као и да ли су спорне радње угрозиле принципе владавине права и поделе власти.

Последице евентуалних додатних истраживања могле би бити далекосежне.

Недозвољен притисак на извршну власт

На основу до сада доступних навода и доказа, постоји сумња да је Вучић вршио недозвољен притисак на представнике извршне власти.

Међу лицима на која су, према овој анализи, могли бити усмерени притисци наводе се две директорке, а затим и Синиша Мали, Горан Весић, Александра Софронијевић, Никола Селаковић, Маја Гојковић, Братислав Гашић и Милош Вучевић, заједно са њиховим сарадницима.

Сумња се да је на њих вршен притисак да употребе сва расположива средства како би Влада, упркос изостанку неопходног предлога Републичког завода за заштиту споменика културе, донела две спорне одлуке о укидању статуса заштите комплекса Генералштаба.

Уколико би докази потврдили ове наводе, могло би се поставити питање кривичне одговорности за трговину утицајем.

Незаконит притисак на законодавну власт

Након што је првобитни покушај пропао услед покретања поступка од стране ТОК-а, Вучић је, према наводима изложеним у овој анализи, наставио да врши притисак, овога пута на представнике законодавне власти.

Помињу се народни посланик Миленко Јованов и други представници власти. Према овим наводима, од њих је тражено да „по сваку цену”, како је Вучић сам јавно изјавио, предложе lex specialis, односно посебан закон који се односи на комплекс Генералштаба.

Ако би се утврдило да су такви поступци испуњавали законска обележја кривичног дела, могли би да буду предмет посебне кривичноправне оцене.

Незаконити притисци на правосуђе

Вучић је у више наврата јавно упућивао оптужбе, провокације и претње представницима правосуђа, посебно онима из ТОК-а.

То је довело до тога да ТОК објави саопштење у којем осуђује нападе на своје представнике.

Према правној анализи изложеној у овом тексту, овакви напади, непримерене квалификације и отворене претње поступајућим јавним тужиоцима могли би да отворе питање кривичне одговорности за ометање правде из члана 336б став 2. Кривичног законика.

За ово кривично дело прописана је казна затвора од шест месеци до пет година, као и новчана казна.

Постојање кривичне одговорности може се утврдити искључиво на основу доказа и у законом прописаном поступку.

Контроверзна помиловања као могућа злоупотреба службеног положаја

Доношењем одлука о помиловању, према овој правној анализи, отвара се питање да ли је Вучић починио још једно кривично дело у вези са случајем „Генералштаб” – злоупотребу службеног положаја.

На основу његових јавних изјава, поставља се питање да ли је одлуке о помиловању донео на сопствену иницијативу, заобилазећи законом прописану процедуру за аболицију, односно ослобађање од кривичног гоњења.

Уколико би се потврдило да је поступак спроведен мимо законских правила, могло би се поставити питање повреде члана 11. став 1. Закона о помиловању, у вези са чланом 4. став 2. истог закона. Те одредбе, према тумачењу изложеном у овом тексту, уређују поступак за аболицију и улогу министра правде у његовом покретању.

Министар правде обавестио је јавност да Министарство правде није учествовало у поступку помиловања, што је, према наводима овог текста, потврдило и само министарство.

На основу тих околности, аутор правне анализе закључује да постоји основ за сумњу да је:

1. Вучић починио додатно кривично дело – злоупотребу службеног положаја.
2. Помиловање донето без поштовања законом прописане процедуре, због чега би се могло оспоравати његово правно дејство.

Коначна оцена законитости и правног дејства помиловања захтева увид у конкретне одлуке, документацију о спроведеном поступку и оцену надлежних органа.

Случај „Генералштаб” и питање владавине права

Укупно гледано, предмет „Генералштаб” отвара озбиљна питања о односу извршне власти према институцијама, заштити културног наслеђа, независности правосуђа и законитости поступања највиших државних функционера.

Уколико се наводи о недозвољеним притисцима потврде, то би могло имати значајне последице по кривичну одговорност појединаца, али и по поверење јавности у институције.

Зато је од кључног значаја да докази буду доступни у складу са законом, да се поступци воде без политичких притисака и да се одговорност утврђује на основу чињеница, а не политичке припадности или положаја.