Naša istorija - njihov privatni profit

Višegodišnji zatvor zbog preteranog umiljavanja Trampu: moguće pravne posledice po Aleksandra Vučića nakon publikacije u „Gardijanu” 15. oktobra

„Gardijan” je 15. oktobra objavio informacije o postojanju dokaza koji ukazuju na direktnu i ličnu umešanost Aleksandra Vučića u slučaj „Generalštab”. Ti dokazi su, prema navodima lista, već deo predmeta, a očekuje se da budu predstavljeni javnosti 4. novembra, na sledećem sudskom ročištu.

U redovnim okolnostima, ti dokazi mogli bi da dovedu do pokretanja krivičnog postupka protiv Aleksandra Vučića u vezi sa slučajem „Generalštab”, za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora od jedne do osam godina. Međutim, politički pritisci, uključujući televizijske napade, prozivanje i vređanje tužilaca, kao i pretnje upućene njima, otvaraju pitanje da li je javnost ranije bila uskraćena za informacije o značaju dokaza u ovom predmetu.

Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) potvrdilo je za „Gardijan” da poseduje dokaze o sastanku održanom u Predsedništvu u februaru 2024. godine. Tokom tog sastanka je, prema navodima lista, Aleksandar Vučić, koristeći svoj službeni položaj i faktički uticaj, izvršio nedozvoljen pritisak na zvaničnike zadužene za zaštitu kulturnog nasleđa.

U ovom predmetu, Nikola Selaković i još troje zvaničnika već su optuženi za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službenih isprava. Sumnja se da su preduzimali nezakonite radnje kako bi omogućili izgradnju prvog Trampovog hotela u Evropi, projekta koji bi mogao da dovede do delimičnog ili potpunog uništenja lokaliteta kulturnog nasleđa u istorijskom jezgru Beograda. Optuženima prete kazne zatvora od šest meseci do pet godina.

Nikola Selaković je, prema navodima ovog teksta, prvi ministar u istoriji Srbije koji se našao na optuženičkoj klupi dok je obavljao tu funkciju. Uprkos sistemskoj korupciji, hrabrost mnogih ljudi omogućila je da dođe do ovog pomaka.

Sada znamo da, prema navodima „Gardijana”, postoje dokazi koji bi mogli da potkrepe sumnju na osnovu koje bi i Aleksandar Vučić mogao biti obuhvaćen krivičnim postupkom. Istovremeno, otvara se pitanje da li su pomilovanja koja je, prema sopstvenim izjavama, doneo bila pokušaj da izbegne odgovornost.

Zašto je ovo važno upravo sada?

Prvi put se pojavljuju navodi o dokazima koji bi Vučića mogli dovesti pred sud

Iako su se navodi o nezakonitim radnjama Aleksandra Vučića pojavljivali u različitim slučajevima, publikacija „Gardijana” po prvi put otkriva postojanje dokaza koji ga, prema navodima lista, neposredno povezuju sa slučajem „Generalštab”.

Uprkos opsežnom izveštavanju domaćih i međunarodnih medija o ovom slučaju, novi navodi otvaraju pitanje da li dokazi u predmetu mogu da posluže kao osnov za krivični postupak protiv Vučića za dela definisana srpskim zakonom, za koja je zaprećena višegodišnja zatvorska kazna.

Dokazi koji su već deo predmeta „Generalštab” mogli bi da dovedu do pokretanja krivičnog postupka protiv Aleksandra Vučića, ukoliko nadležni organi utvrde da postoji zakonski osnov za to.

4. novembar: jedno sudsko ročište deli nas od obelodanjivanja dokaza – ali hoće li se to zaista dogoditi?

Nakon gotovo godinu dana odugovlačenja, pisani i drugi dokazi trebalo bi da budu predstavljeni javnosti tokom petog sudskog ročišta, zakazanog za 4. novembar.

Vučić je 27. septembra, nakon što je podneo ostavku na funkciju predsednika kako bi se kandidovao kao „običan građanin”, saopštio da je doneo odluku o pomilovanju 49 osoba. Za približno polovinu pomilovanih javnost i dalje ne zna ko su.

Ukoliko su na spisku i četvorica optuženih u slučaju „Generalštab”, postavlja se pitanje da li bi pomilovanje moglo da dovede do obustave postupka pre nego što dokazi postanu dostupni javnosti, čime bi se otvorio prostor za sumnje u pokušaj zataškavanja.

Međutim, postoji i pitanje da li je prilikom donošenja odluka o pomilovanju ispoštovan zakonom propisani postupak. Ukoliko nije, moglo bi se osporavati njihovo pravno dejstvo.

„Obelodanite dokaze!”

Javnost može da zatraži pristup dokumentima podnošenjem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, na koji nadležni organi moraju da odgovore u zakonskom roku od 15 dana.

Nakon objavljivanja teksta u „Gardijanu”, inicijativa „Ansambl Generalštab” podnela je 16. oktobra tri zahteva koja se odnose na dokaze u predmetu „Generalštab” i dokumentaciju o pomilovanjima.

Zahtevi su upućeni:

• Posebnom odeljenju za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu – zahtev za pristup dokazima u predmetu „Generalštab”.
• Ministarstvu pravde – zahtev za informacije i dokumentaciju o pomilovanjima.
• Generalnom sekretarijatu predsednika Republike – zahtev za informacije i dokumentaciju o pomilovanjima.

Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, propisani rok za postupanje po zahtevu je 15 dana, uz zakonom predviđene izuzetke.

Hoće li dokazi biti dostupni pre izbora 25. oktobra? Hoće li uopšte biti objavljeni?

Unutar pravosuđa moglo bi da dođe do svojevrsnog nadmetanja između onih koji nastoje da postupaju u skladu sa zakonom i onih za koje se sumnja da su lojalni Vučiću.

Kada je reč o pomilovanjima, izjave Vučića i Ministarstva pravde otvaraju pitanje da li je zakonska procedura ispoštovana i da li postoji osnov sumnje da je Vučić zloupotrebio službeni položaj.

Pravni pregled: o kakvim je krivičnim delima reč?

Od jedne do osam godina zatvora: moguće posledice dokaza u slučaju „Generalštab”

Tekst u „Gardijanu” ukazuje na to da je Vučić, dok je obavljao funkciju predsednika Srbije, navodno koristio svoj položaj, službeni status i faktički uticaj kako bi izvršio nedozvoljen pritisak na službena lica, između ostalih i na ona zadužena za zaštitu kulturnog nasleđa.

Prema pravnoj analizi izloženoj u ovom tekstu, takvo postupanje moglo bi da odgovara obeležjima krivičnog dela trgovina uticajem, predviđenog članom 366. stav 3. Krivičnog zakonika Srbije.

Za ovo krivično delo propisana je kazna zatvora od jedne do osam godina.

Konačan pravni zaključak zavisi od konkretnih dokaza, utvrđenih činjenica i njihove pravne kvalifikacije u eventualnom krivičnom postupku.

Još duža zatvorska kazna? Šire posledice slučaja

Važno je imati u vidu da je TOK, odmah nakon dostavljanja optužnog predloga sudu u predmetu „Generalštab”, u saopštenju od 16. decembra 2025. godine obavestio javnost da „nastavlja sa preduzimanjem radnji u cilju utvrđivanja da li se u radnjama još nekih lica stiču obeležja krivičnog dela”.

Na osnovu informacija koje su javno dostupne, postavlja se pitanje da li bi Aleksandru Vučiću moglo da se stavi na teret produženo krivično delo trgovina uticajem, usmereno na predstavnike izvršne i zakonodavne vlasti, kao i da li su sporne radnje ugrozile principe vladavine prava i podele vlasti.

Posledice eventualnih dodatnih istraživanja mogle bi biti dalekosežne.

Nedozvoljen pritisak na izvršnu vlast

Na osnovu do sada dostupnih navoda i dokaza, postoji sumnja da je Vučić vršio nedozvoljen pritisak na predstavnike izvršne vlasti.

Među licima na koja su, prema ovoj analizi, mogli biti usmereni pritisci navode se dve direktorke, a zatim i Siniša Mali, Goran Vesić, Aleksandra Sofronijević, Nikola Selaković, Maja Gojković, Bratislav Gašić i Miloš Vučević, zajedno sa njihovim saradnicima.

Sumnja se da je na njih vršen pritisak da upotrebe sva raspoloživa sredstva kako bi Vlada, uprkos izostanku neophodnog predloga Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, donela dve sporne odluke o ukidanju statusa zaštite kompleksa Generalštaba.

Ukoliko bi dokazi potvrdili ove navode, moglo bi se postaviti pitanje krivične odgovornosti za trgovinu uticajem.

Nezakonit pritisak na zakonodavnu vlast

Nakon što je prvobitni pokušaj propao usled pokretanja postupka od strane TOK-a, Vučić je, prema navodima izloženim u ovoj analizi, nastavio da vrši pritisak, ovoga puta na predstavnike zakonodavne vlasti.

Pominju se narodni poslanik Milenko Jovanov i drugi predstavnici vlasti. Prema ovim navodima, od njih je traženo da „po svaku cenu”, kako je Vučić sam javno izjavio, predlože lex specialis, odnosno poseban zakon koji se odnosi na kompleks Generalštaba.

Ako bi se utvrdilo da su takvi postupci ispunjavali zakonska obeležja krivičnog dela, mogli bi da budu predmet posebne krivičnopravne ocene.

Nezakoniti pritisci na pravosuđe

Vučić je u više navrata javno upućivao optužbe, provokacije i pretnje predstavnicima pravosuđa, posebno onima iz TOK-a.

To je dovelo do toga da TOK objavi saopštenje u kojem osuđuje napade na svoje predstavnike.

Prema pravnoj analizi izloženoj u ovom tekstu, ovakvi napadi, neprimerene kvalifikacije i otvorene pretnje postupajućim javnim tužiocima mogli bi da otvore pitanje krivične odgovornosti za ometanje pravde iz člana 336b stav 2. Krivičnog zakonika.

Za ovo krivično delo propisana je kazna zatvora od šest meseci do pet godina, kao i novčana kazna.

Postojanje krivične odgovornosti može se utvrditi isključivo na osnovu dokaza i u zakonom propisanom postupku.

Kontroverzna pomilovanja kao moguća zloupotreba službenog položaja

Donošenjem odluka o pomilovanju, prema ovoj pravnoj analizi, otvara se pitanje da li je Vučić počinio još jedno krivično delo u vezi sa slučajem „Generalštab” – zloupotrebu službenog položaja.

Na osnovu njegovih javnih izjava, postavlja se pitanje da li je odluke o pomilovanju doneo na sopstvenu inicijativu, zaobilazeći zakonom propisanu proceduru za aboliciju, odnosno oslobađanje od krivičnog gonjenja.

Ukoliko bi se potvrdilo da je postupak sproveden mimo zakonskih pravila, moglo bi se postaviti pitanje povrede člana 11. stav 1. Zakona o pomilovanju, u vezi sa članom 4. stav 2. istog zakona. Te odredbe, prema tumačenju izloženom u ovom tekstu, uređuju postupak za aboliciju i ulogu ministra pravde u njegovom pokretanju.

Ministar pravde obavestio je javnost da Ministarstvo pravde nije učestvovalo u postupku pomilovanja, što je, prema navodima ovog teksta, potvrdilo i samo ministarstvo.

Na osnovu tih okolnosti, autor pravne analize zaključuje da postoji osnov za sumnju da je:

1. Vučić počinio dodatno krivično delo – zloupotrebu službenog položaja.
2. Pomilovanje doneto bez poštovanja zakonom propisane procedure, zbog čega bi se moglo osporavati njegovo pravno dejstvo.

Konačna ocena zakonitosti i pravnog dejstva pomilovanja zahteva uvid u konkretne odluke, dokumentaciju o sprovedenom postupku i ocenu nadležnih organa.

Slučaj „Generalštab” i pitanje vladavine prava

Ukupno gledano, predmet „Generalštab” otvara ozbiljna pitanja o odnosu izvršne vlasti prema institucijama, zaštiti kulturnog nasleđa, nezavisnosti pravosuđa i zakonitosti postupanja najviših državnih funkcionera.

Ukoliko se navodi o nedozvoljenim pritiscima potvrde, to bi moglo imati značajne posledice po krivičnu odgovornost pojedinaca, ali i po poverenje javnosti u institucije.

Zato je od ključnog značaja da dokazi budu dostupni u skladu sa zakonom, da se postupci vode bez političkih pritisaka i da se odgovornost utvrđuje na osnovu činjenica, a ne političke pripadnosti ili položaja.