Победа зове са свих страна

Студенткиња Дуња је затворила програм речима:

Хвала вам свима што сте вечерас били овде и што смо нашим шетачима заједно приредили дочек какав заслужују!

Још једном, велико хвала и њима, јер су нам поново показали да ниједан пут није предугачак ако води до слободе за коју се боримо!

А наша борба наставља се већ сутра!

Зато вас позивамо да се сутра окупимо у још већем броју и да по пети пут обасјамо Славију! Да покажемо колико нас има и шта значи волети своју земљу, веровати у њу и борити се за њену будућност!

Нека се наш глас чује и нека се наша светлост види, сутра од 18 часова на Славији!

Овим је вечерашњи скуп завршен. Хвала вам од срца!

Победа зове!

Ивона Ђоровић - Филолошки факултет, Универзитет у Београду

Славија је место на којем смо још у децембру 2024. године показали колико велико срце Београд има. 

Сви протести, шетње, тренуци тишине и километри које смо заједно прешли довели су нас до 25. октобра.

„Свако од вас је део промене. Сваки разговор који сте водили, свака врата на која сте покуцали, сваки беџ који сте поносно носили, све је то било важно и све је вредело труда, јер сада нас од победе деле само три дана!”

Окупљенима је упућен позив да у недељу изађу на изборе, поведу породицу, пријатеље и комшије, охрабре оне који су изгубили наду и искористе прилику да одлуче какву Србију желе да оставе будућим генерацијама.

Посебан део говора био је посвећен Истоку, псу који је студенте пратио током шетње ка Београду и за којег се сада тражи дом. Његова прича подсетила нас је да никога не смемо оставити иза себе и да солидарност, доброта и нада морају бити темељ Србије коју градимо.

„Обећавамо да ћемо сваки дан градити будућност ове земље у којој свако дете може да живи безбедно, да има право на квалитетно образовање, доступну здравствену заштиту и институције које га штите. Не зато што је дете неког функционера, већ зато што је дете Србије!”

Говор је завршен поруком „Србијо, твоје време је дошло!” и упућеним питањем:

„Ко побеђује?”

Заставе града су разменили студенти Београда, Бања Луке, Новог Пазара и Новог Сада.

Испред зграде Ректората се ори песма Кукавица

Кукавица, нисам знала да си таква кукавица

Обратила се грађанима следећим речима:

Добро дошла, Србијо! 

Добро дошли, студенти и грађани! 

Добро дошли сви они који верују и воле своју земљу!

Вечерас Београд са поносом дочекује своје хероје! 

Наше колеге, наши шетачи, који су данима корачали из свих крајева Србије, како би још једном обишли ову нашу лепу земљу, стижу овде, корак по корак, уочи сутрашњег скупа на Славији.

Хвала вам што сте вечерас овде да им заједно одамо признање какво заслужују.

Заслужују да чују једно велико ХВАЛА, јер је сваки њихов корак доказ да нисмо стали, да нисмо заборавили, да борба и даље траје и да је сада јача него икада! 

Још само неколико километара их дели од нас! 

Зато, спремимо се да их дочекамо онако како доликује, гласно, поносно и заједно!

Хвала вам!

Дуња Ескић - Факултет организационих наука, Универзитет у Београд:

Драги суграђани, хвала вам што сте дошли, уколико нас гледате преко малих екрана таман имате времена да дођете овде и са нама дочекате шетаче.

Северна колона се тренутно налази у Земуну. Западна колона пролази Чукарицом, а источна Калуђерицом.

Ипак знате, за хиљаде загрљаја потребно је време.

Студенти побеђују!

Топли дочек мештана Жагубице крио је још једно изненађење: рођендан једне од наших саборкиња! Уз изненађење у виду домаће штрудле и бакиног колача, заједно смо обележили диван дан наше колегинице, која је несебично одлучила да га обележи у кругу шетача и народа.

Срећан рођендан!

Након дугог и исцрпног пута, шетачи су превезени до преноћишта надомак Жагубице, одакле ће, након вечере и заслуженог одмора наставити пут ка Петровцу на Млави.

Кандидат Студентске листе - Студент побеђују Бранислав Тодић обратио се окупљенима речима:

Жагубицу често називају Северном Корејом, али ови млади људи ће вас ослободити!

Студент Вукашин Стојковића који се обратио мештанима Жагубице:

Драги наши, хвала вам што сте нас овако лепо дочекали!

Данас смо од Бора до Жагубице прошли тежак пут, преко Хомоља.

Успут смо сретали људе који су се нама радовали колико и ми њима  и дали су нам снагу да наставимо, жељно ишчекујући да стигнемо овде.

Жагубица је мало место, али је вечерас показала колико велике људе има.

Хвала вам што сте у оволиком броју дошли да нас подржите!

Већ сутра настављамо пут ка Славији. Победа зове са истока, ЗОВЕ НА СЛАВИЈУ! 

Чекамо вас тамо, да заједно завршимо овај пут!

25. заокружите 3, јер студенти побеђују!

Окупљенима се обратио кандидат Студентске листе - Студенти побеђују, порф. др  Никола Цветановић:

Здраво, земљаци, здраво, саборци!

Ајмо један поздрав за оне јадне, уплашене људе тамо!

Ја Бор много волим. Бор је мој завичај. Иако сам професор у Београду, ја Бор никад нисам напустио, нисам изашао из њега.

Бор је град који не трпи СНС.

Није могао да нађе овде градоначелника, па су морали да га доведу са стране.

И за ове људе тамо ће доћи слобода 25. То сви знамо.

Видите, ови прекопута нам кажу да је Бор жртвован, да је исток продат Кинезима.

Е, па студенти не мисле тако!

Зашто смо се скупили овде? Да дочекамо ове храбре људе који иду до Београда.

То су млади, храбри људи.

Видите, они сутра иду у Хомоље, наше рањено Хомоље. Дочекаће их влашка и српска села, као што су некада чекала хајдуке.

Зашто људи воле пешаке? Они су весници слободе.

Нама је слобода отета, нама је слобода отета!

Рекао је једном један велики човек: „Слобода је отета.“

Нама је отета. Отети су медији и држава.

И сад нам је отета. Музика им је гласна да не чујемо овај говор.

Овде смо испред Телевизије Бор. Е, каква је то била телевизија, а данас цео дан пушта Информер.

Ниједан град не може да има локалну телевизију. Не смеју људи да чују истину, све нам је отето.

Како се слобода враћа?

Слободу нам нико неће вратити.

Продају нам исток земље, продају нам Хомоље, продају нам запад земље, продају Јадар.

Како се слобода враћа? Нико нам је неће поклонити.

Слободу морамо сами да узмемо, сами да вратимо, сами да се изборимо.

25. нису избори, то је наша шанса да обезбедимо будућност наше деце. То је наша раскрсница.

Не требају нама дебате, нама треба да се изборимо.

25. враћамо отету државу, сви заокружујемо 3!

Драги Борани, драги пријатељи,

Вечерас желим да говорим о свима нама.

О нама који смо се окупили овде и о нашим људима који су вечерас остали код куће.

Сви знамо зашто неко од нас вечерас није могао да дође.

Сутра ујутру мора на посао.

Неко ради у руднику.

Неко у болници, школи, општини, јавном предузећу…

Неко има уговор који ускоро истиче.

Неко отплаћује кредит.

Од те плате живи цела породица.

То су наше породице, наше бриге, наши животи.

Сви волимо слику када наша породица седи за столом, на ручку.

Али знамо и како се осећамо када стигне порука или телефонски телефон.

Прочитамо поруку, ћутимо, спустимо поглед и кажемо, понекад наглас, али све чешће у себи: „МОРАМ.“

Укућани знају шта значи то „МОРАМ“.

Треба сести у аутобус и отићи на скуп, позвати породицу, пријатеље, колеге… однети им списак.

Јер сутра опет треба отићи на посао и донети хлеб на тај исти сто.

Сви знамо зашто ћутимо.

Плашимо се за посао, јер знамо колико нам значи плата и да од ње зависи будућност наше породице.

У Бору се најбоље зна шта значи тежак и поштен рад.

Овде људи раде у руднику. Ваш рад је тежак и он има своју цену.

Али пре свега ДОСТОЈАНСТВО.

Човек који поштено ради не дугује корумпираном режиму свој глас на изборима, не дугује да иде на њихов митинг, не дугујемо им достојанство!

Зато хоћу да знате да ће понедељак, 26. октобар бити ново, боље и срећног јутро. Пробудићемо се у нашем граду.

Истом улицом отићи ћемо на посао.

Деца ће ићи у исту школу, лекари и медицинске сестре у исти дом здравља, али…

Тог јутра ћемо знати да смо променили систем!

Тог јутра, дан после победе на изборима више неће бити страха, неће бити уцена и нема више претњи!

Ми смо храбар и поносан народ. Никада нисмо пристајали да живимо у страху и без достојанства.

Зато знам да ћемо 25. октобра сви ми бити хероји, да ћемо гласати слободно и да ћемо променити систем.

Знамо да студенти побеђују!

Глас сваког хероја 25. октобра значи да радно место припада ономе ко га поштено ради.

Да конкурс вреди више од партијске књижице.

Да лекар буде лекар, да учитељ, да радник, да свако од нас буде оно што јесте и да буде слободан и поштован, а не уцењен и уплашен.

Као професор, провео сам живот са младим људима.

Гледам их свакога дана како уче, греше, покушавају поново и успевају.

И знам колико боли када млади човек поверује да у својој земљи мора да бира између ћутања и одласка.

Студенти су нас научили шта значи знање и поштење, и да смо сви одговорни за земљу коју ћемо им оставити.

Једна моја студенткиња ми је показала поруку коју је послала мајци, која исто као и многи од нас трпе уцене и притиске корумпираног режима.

Ћерка каже својој мами: „Разумем те. Волим те.

Буди мој херој. Гласај за мене, гласај достојанствено.“

Ових неколико речи, много је више од политике.

Када дете напише овакву поруку мајци, онда нема више неутралних.

У тој поруци су љубав, брига, страх и поверење.

То смо сви ми, и као родитељи и као деца.

Свако може да се плаши, али и даље смо храбар и достојанствен народ.

Када станемо иза гласачког паравана, тамо нема шефа.

Нема списка.

Нема оног који је послао поруку.

Тамо смо сами, са својом савешћу и својим гласом.

Тај глас припада свакоме од нас и биће заштићен.

За мене су две речи важне: Србија и достојанство.

„Србија или мафија.“ Србија у којој нико никога не поседује.

У којој власт одговара грађанима, а институције раде свој посао.

У којој нас нико не дели на подобне и неподобне.

То је избор какву државу желимо да оставимо својој деци.

Студентски план има три кључне обавезе:

Прва је борба против корупције: да се свака крађа истражи и да одговорни одговарају.

Друга је економија од које се живи: да наш рад доноси пристојну плату, а породица може да планира следећи месец без стрепње.

Трећа је враћање институција грађанима: закон о пореклу имовине, одговорност за злоупотребе и јавне службе у којима знање и рад одлучују више од партијске књижице.

Како ће изгледати живот у Бору 26. октобра?

После посла враћамо се кући уморни, али мирни, јер знамо да смо поштено зарадили своју плату и да нам нико не може одузети достојанство.

Наша деца заслужују да одрастају у таквој Србији.

Наши родитељи заслужују да у њој живе безбрижно.

А сви ми заслужујемо да поново ходамо уздигнуте главе.

Зато, Борани, чувајмо једни друге.

Чувајмо право сваког човека да говори, ради и одлучује слободно.

Када сутра сретнемо некога од ко вечерас није могао да буде овде, пружимо му руку.

Свако од нас носи и страх и храброст.

А заједно можемо да вратимо достојанство и сигурност у наше животе.

Живео Бор! Живела слободна, поштена и праведна Србија!

Говор кандидатиње Студентске листе - Студенти побеђују, доц. др Ане Сарвановић:

Добро вече, драги Борани и Боранке!

Част ми је што сам данас ваша гошћа и што овде у Бору заједно дочекујемо наше пешаке, на првој станици њиховог последњег марша за слободу!

Ево их пред нама! Кренули су поново да нас својим корацима буде и зову, да нас тргну из хроничне хипнозе, да нас поново расплачу и још једном, за сваки случај, подсете колико је лепа ова земља. И да припада свима нама, колико год да смо различити!

За ове две године много смо научили од њих. Пре свега, да имамо право да упорно питамо: Зашто је пао плафон у основној школи? Зашто је посечено дрвеће у парку? Зашто је ваздух загађен? Зашто је пала надстрешница?

Научили су нас да друштво у коме су се родили и одрастали није и не сме да буде једини могући поредак. Да паметнији не попушта, већ се добро организује. И да су заједништво и солидарност наша снага, наша моћ да савладамо страхове који су нам наметнути!

Зато је сада најважније да им покажемо да смо и сами спремни да поново учимо како се друштво мења и изнова гради!

Знам да то није лако. Посебно вама који још носите горак укус претходних локалних избора. После свега што се догодило, можда је тешко поново поверовати да има смисла покушавати. Али то не сме да буде разлог да сада одустанемо. Не дозволимо да нам страх од претходних избора одузме могућност да утичемо на оне који долазе!

Освајање слободе јесте дугачак процес и пешачки посао. Биће препрека и тешких деоница. Али не морамо да их прелазимо сами.

До избора је остало још девет дана. Победа је на дохват руке. Али да би постала стварност, морамо да смогнемо снаге, изађемо и гласамо!

Студенти су свој део пута већ прешли. Сада је ред на нас – да им се придружимо онда када се од нас тражи да донесемо одлуку.

25. октобра!

Победа зове са истока! Студенти побеђују!

Окупљенима се обратио кандидат Студентске листе - Студенти побеђују, проф. др Јово Бакић:

Добро вече, Боранке и Борани!

Добро вече, наши студенти шетачи из Зајечара су дошли овде и настављају ка главном граду.

Добро вече и хвала вам!

Али хвала и онима који су се скупили ту иза нас, омасовили су нас.

А 25. ето њих, гласају за број 3! Браћо и сестре, сви смо браћа и сестре, без обзира на то ко за кога гласа, ко се коме Богу моли, ко је које нације. Сви смо браћа и сестре!

И они међу нама који су можда уцењени, мислећи да ће нас ометати – неће нас ометати!

Добродошли, браћо и сестре!

Сјајно је што сте и ви стигли да поздравите наше студенте, наше шетаче.

Нећу пуно говорити јер све се зна.

Победа је наша!

Три, три, три!

Студентска листа – Студенти побеђују!

Браћо и сестре, посебно ви иза нас, придружите нам се да прославимо победу, придружите се студентима!

Наше срце пумпа, пумпа јако, наша душа је широка и ми вас примамо све. Дођите, број 3, број 3, број 3!

Студентска листа – Студенти побеђују и рузмарин ће замирисати свима!

Нећу дужити, много је захладнело. Кажу, за Бор су то уобичајене ствари, али ја сам из Београда, мени је мало хладно, али ми је топло око срца јер оно пумпа!

Изађимо сви на изборе, колико нас има, и наша браћа која мисле број 1 и 2, а 1 и 2 су 3!

Трипут Бог помаже!

Трећа срећа прати све!

Број 3, Студентска листа – Студенти побеђују!

Бака Марина из Бора, уручила је шетачу Стефану пар вунених чарапа!

Окупљенима се обратио студенти Стефан Томић:

Добро вече, Источна Србијо!

Добро вече, шетачи! Честитам вам што сте јуначки изнели овај дан!

Данас смо завршили први дан шестодневне шетње од Зајечара до Београда. Пред нама је око 50 километара дневно, Црни врх, киша, блато и Хомољске планине, за које важи изрека: „Без невоље, не иди у Хомоље.”

Пре поласка нам је на телефоне стигла једна важна порука. Волео бих да вам је прочитам:

„Пред нама је дуг и тежак пут, једна од најтежих шетњи до сада. Ако кренете са нама, прихватате да су наредних шест дана ваше тело и ваш дух дати на милост и немилост наше благонаклоне, али неукротиве земље и неустрашивог народа.

Ипак, постоји нешто далеко важније и теже од ове шетње, нешто што ће свим овим километрима уопште дати смисао – то су избори 25. октобра. Морате остати здрави и способни за тај дан. Рачунамо на вас и верујемо да ћете се на овај подухват осмелити само ако ћете, упркос њему, на изборни дан бити у стању да одбраните изборну вољу.

Нека нам је са срећом.”

Ова шетња је подсећање на све оно за шта смо се до сада борили, на све што смо прошли, али и мотивација да издржимо све оно што нас тек чека.

За девет дана је изборни дан. Дан када свако од нас може да допринесе будућности ове земље.

Зато, где год да сте, изађите на изборе, гласајте и помозите да се одбрани сваки глас.

А ми настављамо пут ка Београду.

Видимо се на Славији!

До победе! Студенти побеђују!

Окупљенима се обратио кандидат Студентске листе - Студенти побеђују, др Милош Јаношевић:

Добро вече, Боре!

Добро вече, слободни и поносни људи!

Стојим вечерас пред вама, у овом граду бакра, камена и часног рада, и осећам невероватан понос, али и огромну одговорност.

Нас у Бору од малих ногу уче шта значи тежак рад. Уче нас да се ништа не добија на поклон и да се за све у животу морамо изборити. Овај град је подигао ову земљу својим леђима и својим жуљевима!

Али вечерас нисмо овде да причамо о ономе што се ископава из земље. Вечерас смо овде да покренемо оно највредније што Србија има, а то сте сви ви! Наш народ, наше достојанство и наша заједничка будућност!

Они који воде ову земљу већ деценијама мисле да су грађани Бора и целе Србије само бројке на папиру. Мисле да могу да купе наше гласове пред изборе, да ућуткају наше незадовољство лажним обећањима и да нас уплаше причама да се ништа не може променити.

Месецима уназад, кроз блокаде, протесте и борбу на улицама широм земље, наш народ јасно и гласно поручује да му је доста неправде.

Са овог места вечерас вам поручујемо: време страха је завршено! Време народа је почело!

Многи се питају зашто се „Студентска листа” кандидује на парламентарним изборима. Кажу нам: „Ви сте млади, гледајте своје испите, политика није за вас.”

А ја им одговарам: политика кроз лоше одлуке улази у сваки наш дом! Када студент не може да нађе посао без партијске књижице, то није само његов проблем. То је и трагедија његових родитеља, који су га школовали од својих малих плата, одвајајући од уста да би му обезбедили будућност.

Стојим овде пред вама као кандидат ове листе за народног посланика. Не стојим овде да вам обећавам куле и градове. Стојим овде да вам дам реч, своју личну и професионалну реч, да Народна скупштина Србије више неће бити место у коме се ћути пред неправдом!

Студенти јесу били искра која је упалила пламен бунта, али тај пламен данас не припада само нама. Тај пламен носе и наши рудари, које држава третира као јефтину радну снагу. Носе га наши лекари и наставници, пољопривредници, радници, пензионери који заслужују мирну старост и свака породица у Бору која једноставно жели чист ваздух, здраву воду и сигурност за своју децу!

Млади не одлазе из Бора зато што не воле своју земљу. Одлазе јер не могу да поднесу неправду, бахатост и корупцију!

Зауставићемо то!

Погледајте око себе. Овде нико није дошао под присилом. Овде су слободни људи који мисле својом главом и који су одлучили да буду део промене.

Ово је почетак лавине која ће на предстојећим изборима променити Србију из корена!

Код нас нема култа личности. Време политичких месија је прошло. Спреман сам да заједно са својим колегама дубоко преуредим овај корумпирани систем и вратим државу тамо где припада, у руке грађана!

Политички противници нам поручују да немамо политичко искуство. А ја их вечерас питам: какво је то ваше „искуство”? Да ли је то искуство којим сте испразнили наше градове? Је ли то искуство којим сте распродали наше природне ресурсе и погазили Устав?

Ако је то искуство, хвала вам, ми га не желимо!

Наше искуство је борба за правду на улици, раме уз раме са народом. А после ових избора, ту борбу наставићемо у Народној скупштини Републике Србије, бескомпромисно, у име закона и правде!

Пред нама нису обични избори. Ово је референдум о томе у каквој земљи желимо да живимо. Бирамо између два пута. Један је наставак пропасти и тишине. Други је пут слободе, повратка достојанства и изградње Србије у којој закони важе једнако за све!

Зато вас позивам: пренесите ову енергију у сваку кућу у Бору! Разговарајте са онима који су уплашени и покажите им да избор постоји! Подсетите их колико је важно да изађемо на изборе и да сваки глас буде пребројан!

Ако останемо код куће, одлуку препуштамо другима. Ако изађемо, преузимамо одговорност за своју будућност!

У недељу нема повлачења и нема страха! Изађимо на изборе и покажимо да можемо да одлучујемо о својој судбини!

Заокружимо број 3, „Студентска листа – Студенти побеђују”, и покажимо да народ има право да узме своју судбину у своје руке!

За наш Бор! За слободну и праведну Србију!

До победе! Живели!

Лена:

Добро вече, Боре!

Добро вече свима који су вечерас овде, који су нас чекали, пружали нам подршку и све ово време веровали да за Србију може и мора другачије!

Вечерас смо овде због људи. Због студената који су устали када је било најтеже. Због свих оних који су месецима подносили притиске, одрицања и умор, али нису одустали. Због родитеља који су бринули, професора који су подржали своје студенте и грађана који су у њима препознали наду.

И вечерас смо овде да кажемо једно велико хвала.

Хвала свима који су веровали да вреди борити се за правду. Хвала свима који су нам отварали врата, нудили воду, храну, место за одмор и реч охрабрења. Хвала свима који су показали да се слобода не осваја само великим речима, већ и малим делима, солидарношћу и истрајношћу сваког дана.

Вечерас Бор дочекује људе који су ту борбу претворили у кораке. Људе који нам долазе са истока, пешке, из Зајечара, пролазећи кроз градове и села наше земље.

И док их чекамо, желим да запамтимо једну ствар: ниједан њихов корак није био узалудан. Ниједна жртва није била мала. И нико ко се бори за слободу није сам.

Марко: 

Боре, вечерас разговарамо о будућности Србије, али и о будућности нашег града. О томе како да знање, рад и одговорност поново буду важнији од партијске књижице, везе и послушности.

За то нам нису потребна празна обећања. Потребни су нам људи који познају проблеме грађана, који су спремни да их заступају и који разумеју да народни посланик није ту због себе, већ због људи који су му указали поверење.

Наш следећи говорник је др Милош Јаношевић, кандидат за народног посланика на студентској листи.

Боре, поздравимо га аплаузом!