Pobeda zove sa svih strana

Studentkinja Dunja je zatvorila program rečima:

Hvala vam svima što ste večeras bili ovde i što smo našim šetačima zajedno priredili doček kakav zaslužuju!

Još jednom, veliko hvala i njima, jer su nam ponovo pokazali da nijedan put nije predugačak ako vodi do slobode za koju se borimo!

A naša borba nastavlja se već sutra!

Zato vas pozivamo da se sutra okupimo u još većem broju i da po peti put obasjamo Slaviju! Da pokažemo koliko nas ima i šta znači voleti svoju zemlju, verovati u nju i boriti se za njenu budućnost!

Neka se naš glas čuje i neka se naša svetlost vidi, sutra od 18 časova na Slaviji!

Ovim je večerašnji skup završen. Hvala vam od srca!

Pobeda zove!

Ivona Đorović - Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Slavija je mesto na kojem smo još u decembru 2024. godine pokazali koliko veliko srce Beograd ima. 

Svi protesti, šetnje, trenuci tišine i kilometri koje smo zajedno prešli doveli su nas do 25. oktobra.

„Svako od vas je deo promene. Svaki razgovor koji ste vodili, svaka vrata na koja ste pokucali, svaki bedž koji ste ponosno nosili, sve je to bilo važno i sve je vredelo truda, jer sada nas od pobede dele samo tri dana!”

Okupljenima je upućen poziv da u nedelju izađu na izbore, povedu porodicu, prijatelje i komšije, ohrabre one koji su izgubili nadu i iskoriste priliku da odluče kakvu Srbiju žele da ostave budućim generacijama.

Poseban deo govora bio je posvećen Istoku, psu koji je studente pratio tokom šetnje ka Beogradu i za kojeg se sada traži dom. Njegova priča podsetila nas je da nikoga ne smemo ostaviti iza sebe i da solidarnost, dobrota i nada moraju biti temelj Srbije koju gradimo.

„Obećavamo da ćemo svaki dan graditi budućnost ove zemlje u kojoj svako dete može da živi bezbedno, da ima pravo na kvalitetno obrazovanje, dostupnu zdravstvenu zaštitu i institucije koje ga štite. Ne zato što je dete nekog funkcionera, već zato što je dete Srbije!”

Govor je završen porukom „Srbijo, tvoje vreme je došlo!” i upućenim pitanjem:

„Ko pobeđuje?”

Zastave grada su razmenili studenti Beograda, Banja Luke, Novog Pazara i Novog Sada.

Ispred zgrade Rektorata se ori pesma Kukavica

Kukavica, nisam znala da si takva kukavica

Obratila se građanima sledećim rečima:

Dobro došla, Srbijo! 

Dobro došli, studenti i građani! 

Dobro došli svi oni koji veruju i vole svoju zemlju!

Večeras Beograd sa ponosom dočekuje svoje heroje! 

Naše kolege, naši šetači, koji su danima koračali iz svih krajeva Srbije, kako bi još jednom obišli ovu našu lepu zemlju, stižu ovde, korak po korak, uoči sutrašnjeg skupa na Slaviji.

Hvala vam što ste večeras ovde da im zajedno odamo priznanje kakvo zaslužuju.

Zaslužuju da čuju jedno veliko HVALA, jer je svaki njihov korak dokaz da nismo stali, da nismo zaboravili, da borba i dalje traje i da je sada jača nego ikada! 

Još samo nekoliko kilometara ih deli od nas! 

Zato, spremimo se da ih dočekamo onako kako dolikuje, glasno, ponosno i zajedno!

Hvala vam!

Dunja Eskić - Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beograd:

Dragi sugrađani, hvala vam što ste došli, ukoliko nas gledate preko malih ekrana taman imate vremena da dođete ovde i sa nama dočekate šetače.

Severna kolona se trenutno nalazi u Zemunu. Zapadna kolona prolazi Čukaricom, a istočna Kaluđericom.

Ipak znate, za hiljade zagrljaja potrebno je vreme.

Studenti pobeđuju!

Topli doček meštana Žagubice krio je još jedno iznenađenje: rođendan jedne od naših saborkinja! Uz iznenađenje u vidu domaće štrudle i bakinog kolača, zajedno smo obeležili divan dan naše koleginice, koja je nesebično odlučila da ga obeleži u krugu šetača i naroda.

Srećan rođendan!

Nakon dugog i iscrpnog puta, šetači su prevezeni do prenoćišta nadomak Žagubice, odakle će, nakon večere i zasluženog odmora nastaviti put ka Petrovcu na Mlavi.

Kandidat Studentske liste - Student pobeđuju Branislav Todić obratio se okupljenima rečima:

Žagubicu često nazivaju Severnom Korejom, ali ovi mladi ljudi će vas osloboditi!

Student Vukašin Stojkovića koji se obratio meštanima Žagubice:

Dragi naši, hvala vam što ste nas ovako lepo dočekali!

Danas smo od Bora do Žagubice prošli težak put, preko Homolja.

Usput smo sretali ljude koji su se nama radovali koliko i mi njima  i dali su nam snagu da nastavimo, željno iščekujući da stignemo ovde.

Žagubica je malo mesto, ali je večeras pokazala koliko velike ljude ima.

Hvala vam što ste u ovolikom broju došli da nas podržite!

Već sutra nastavljamo put ka Slaviji. Pobeda zove sa istoka, ZOVE NA SLAVIJU! 

Čekamo vas tamo, da zajedno završimo ovaj put!

25. zaokružite 3, jer studenti pobeđuju!

Okupljenima se obratio kandidat Studentske liste - Studenti pobeđuju, porf. dr  Nikola Cvetanović:

Zdravo, zemljaci, zdravo, saborci!

Ajmo jedan pozdrav za one jadne, uplašene ljude tamo!

Ja Bor mnogo volim. Bor je moj zavičaj. Iako sam profesor u Beogradu, ja Bor nikad nisam napustio, nisam izašao iz njega.

Bor je grad koji ne trpi SNS.

Nije mogao da nađe ovde gradonačelnika, pa su morali da ga dovedu sa strane.

I za ove ljude tamo će doći sloboda 25. To svi znamo.

Vidite, ovi prekoputa nam kažu da je Bor žrtvovan, da je istok prodat Kinezima.

E, pa studenti ne misle tako!

Zašto smo se skupili ovde? Da dočekamo ove hrabre ljude koji idu do Beograda.

To su mladi, hrabri ljudi.

Vidite, oni sutra idu u Homolje, naše ranjeno Homolje. Dočekaće ih vlaška i srpska sela, kao što su nekada čekala hajduke.

Zašto ljudi vole pešake? Oni su vesnici slobode.

Nama je sloboda oteta, nama je sloboda oteta!

Rekao je jednom jedan veliki čovek: „Sloboda je oteta.“

Nama je oteta. Oteti su mediji i država.

I sad nam je oteta. Muzika im je glasna da ne čujemo ovaj govor.

Ovde smo ispred Televizije Bor. E, kakva je to bila televizija, a danas ceo dan pušta Informer.

Nijedan grad ne može da ima lokalnu televiziju. Ne smeju ljudi da čuju istinu, sve nam je oteto.

Kako se sloboda vraća?

Slobodu nam niko neće vratiti.

Prodaju nam istok zemlje, prodaju nam Homolje, prodaju nam zapad zemlje, prodaju Jadar.

Kako se sloboda vraća? Niko nam je neće pokloniti.

Slobodu moramo sami da uzmemo, sami da vratimo, sami da se izborimo.

25. nisu izbori, to je naša šansa da obezbedimo budućnost naše dece. To je naša raskrsnica.

Ne trebaju nama debate, nama treba da se izborimo.

25. vraćamo otetu državu, svi zaokružujemo 3!

Dragi Borani, dragi prijatelji,

Večeras želim da govorim o svima nama.

O nama koji smo se okupili ovde i o našim ljudima koji su večeras ostali kod kuće.

Svi znamo zašto neko od nas večeras nije mogao da dođe.

Sutra ujutru mora na posao.

Neko radi u rudniku.

Neko u bolnici, školi, opštini, javnom preduzeću…

Neko ima ugovor koji uskoro ističe.

Neko otplaćuje kredit.

Od te plate živi cela porodica.

To su naše porodice, naše brige, naši životi.

Svi volimo sliku kada naša porodica sedi za stolom, na ručku.

Ali znamo i kako se osećamo kada stigne poruka ili telefonski telefon.

Pročitamo poruku, ćutimo, spustimo pogled i kažemo, ponekad naglas, ali sve češće u sebi: „MORAM.“

Ukućani znaju šta znači to „MORAM“.

Treba sesti u autobus i otići na skup, pozvati porodicu, prijatelje, kolege… odneti im spisak.

Jer sutra opet treba otići na posao i doneti hleb na taj isti sto.

Svi znamo zašto ćutimo.

Plašimo se za posao, jer znamo koliko nam znači plata i da od nje zavisi budućnost naše porodice.

U Boru se najbolje zna šta znači težak i pošten rad.

Ovde ljudi rade u rudniku. Vaš rad je težak i on ima svoju cenu.

Ali pre svega DOSTOJANSTVO.

Čovek koji pošteno radi ne duguje korumpiranom režimu svoj glas na izborima, ne duguje da ide na njihov miting, ne dugujemo im dostojanstvo!

Zato hoću da znate da će ponedeljak, 26. oktobar biti novo, bolje i srećnog jutro. Probudićemo se u našem gradu.

Istom ulicom otići ćemo na posao.

Deca će ići u istu školu, lekari i medicinske sestre u isti dom zdravlja, ali…

Tog jutra ćemo znati da smo promenili sistem!

Tog jutra, dan posle pobede na izborima više neće biti straha, neće biti ucena i nema više pretnji!

Mi smo hrabar i ponosan narod. Nikada nismo pristajali da živimo u strahu i bez dostojanstva.

Zato znam da ćemo 25. oktobra svi mi biti heroji, da ćemo glasati slobodno i da ćemo promeniti sistem.

Znamo da studenti pobeđuju!

Glas svakog heroja 25. oktobra znači da radno mesto pripada onome ko ga pošteno radi.

Da konkurs vredi više od partijske knjižice.

Da lekar bude lekar, da učitelj, da radnik, da svako od nas bude ono što jeste i da bude slobodan i poštovan, a ne ucenjen i uplašen.

Kao profesor, proveo sam život sa mladim ljudima.

Gledam ih svakoga dana kako uče, greše, pokušavaju ponovo i uspevaju.

I znam koliko boli kada mladi čovek poveruje da u svojoj zemlji mora da bira između ćutanja i odlaska.

Studenti su nas naučili šta znači znanje i poštenje, i da smo svi odgovorni za zemlju koju ćemo im ostaviti.

Jedna moja studentkinja mi je pokazala poruku koju je poslala majci, koja isto kao i mnogi od nas trpe ucene i pritiske korumpiranog režima.

Ćerka kaže svojoj mami: „Razumem te. Volim te.

Budi moj heroj. Glasaj za mene, glasaj dostojanstveno.“

Ovih nekoliko reči, mnogo je više od politike.

Kada dete napiše ovakvu poruku majci, onda nema više neutralnih.

U toj poruci su ljubav, briga, strah i poverenje.

To smo svi mi, i kao roditelji i kao deca.

Svako može da se plaši, ali i dalje smo hrabar i dostojanstven narod.

Kada stanemo iza glasačkog paravana, tamo nema šefa.

Nema spiska.

Nema onog koji je poslao poruku.

Tamo smo sami, sa svojom savešću i svojim glasom.

Taj glas pripada svakome od nas i biće zaštićen.

Za mene su dve reči važne: Srbija i dostojanstvo.

„Srbija ili mafija.“ Srbija u kojoj niko nikoga ne poseduje.

U kojoj vlast odgovara građanima, a institucije rade svoj posao.

U kojoj nas niko ne deli na podobne i nepodobne.

To je izbor kakvu državu želimo da ostavimo svojoj deci.

Studentski plan ima tri ključne obaveze:

Prva je borba protiv korupcije: da se svaka krađa istraži i da odgovorni odgovaraju.

Druga je ekonomija od koje se živi: da naš rad donosi pristojnu platu, a porodica može da planira sledeći mesec bez strepnje.

Treća je vraćanje institucija građanima: zakon o poreklu imovine, odgovornost za zloupotrebe i javne službe u kojima znanje i rad odlučuju više od partijske knjižice.

Kako će izgledati život u Boru 26. oktobra?

Posle posla vraćamo se kući umorni, ali mirni, jer znamo da smo pošteno zaradili svoju platu i da nam niko ne može oduzeti dostojanstvo.

Naša deca zaslužuju da odrastaju u takvoj Srbiji.

Naši roditelji zaslužuju da u njoj žive bezbrižno.

A svi mi zaslužujemo da ponovo hodamo uzdignute glave.

Zato, Borani, čuvajmo jedni druge.

Čuvajmo pravo svakog čoveka da govori, radi i odlučuje slobodno.

Kada sutra sretnemo nekoga od ko večeras nije mogao da bude ovde, pružimo mu ruku.

Svako od nas nosi i strah i hrabrost.

A zajedno možemo da vratimo dostojanstvo i sigurnost u naše živote.

Živeo Bor! Živela slobodna, poštena i pravedna Srbija!

Govor kandidatinje Studentske liste - Studenti pobeđuju, doc. dr Ane Sarvanović:

Dobro veče, dragi Borani i Boranke!

Čast mi je što sam danas vaša gošća i što ovde u Boru zajedno dočekujemo naše pešake, na prvoj stanici njihovog poslednjeg marša za slobodu!

Evo ih pred nama! Krenuli su ponovo da nas svojim koracima bude i zovu, da nas trgnu iz hronične hipnoze, da nas ponovo rasplaču i još jednom, za svaki slučaj, podsete koliko je lepa ova zemlja. I da pripada svima nama, koliko god da smo različiti!

Za ove dve godine mnogo smo naučili od njih. Pre svega, da imamo pravo da uporno pitamo: Zašto je pao plafon u osnovnoj školi? Zašto je posečeno drveće u parku? Zašto je vazduh zagađen? Zašto je pala nadstrešnica?

Naučili su nas da društvo u kome su se rodili i odrastali nije i ne sme da bude jedini mogući poredak. Da pametniji ne popušta, već se dobro organizuje. I da su zajedništvo i solidarnost naša snaga, naša moć da savladamo strahove koji su nam nametnuti!

Zato je sada najvažnije da im pokažemo da smo i sami spremni da ponovo učimo kako se društvo menja i iznova gradi!

Znam da to nije lako. Posebno vama koji još nosite gorak ukus prethodnih lokalnih izbora. Posle svega što se dogodilo, možda je teško ponovo poverovati da ima smisla pokušavati. Ali to ne sme da bude razlog da sada odustanemo. Ne dozvolimo da nam strah od prethodnih izbora oduzme mogućnost da utičemo na one koji dolaze!

Osvajanje slobode jeste dugačak proces i pešački posao. Biće prepreka i teških deonica. Ali ne moramo da ih prelazimo sami.

Do izbora je ostalo još devet dana. Pobeda je na dohvat ruke. Ali da bi postala stvarnost, moramo da smognemo snage, izađemo i glasamo!

Studenti su svoj deo puta već prešli. Sada je red na nas – da im se pridružimo onda kada se od nas traži da donesemo odluku.

25. oktobra!

Pobeda zove sa istoka! Studenti pobeđuju!

Okupljenima se obratio kandidat Studentske liste - Studenti pobeđuju, prof. dr Jovo Bakić:

Dobro veče, Boranke i Borani!

Dobro veče, naši studenti šetači iz Zaječara su došli ovde i nastavljaju ka glavnom gradu.

Dobro veče i hvala vam!

Ali hvala i onima koji su se skupili tu iza nas, omasovili su nas.

A 25. eto njih, glasaju za broj 3! Braćo i sestre, svi smo braća i sestre, bez obzira na to ko za koga glasa, ko se kome Bogu moli, ko je koje nacije. Svi smo braća i sestre!

I oni među nama koji su možda ucenjeni, misleći da će nas ometati – neće nas ometati!

Dobrodošli, braćo i sestre!

Sjajno je što ste i vi stigli da pozdravite naše studente, naše šetače.

Neću puno govoriti jer sve se zna.

Pobeda je naša!

Tri, tri, tri!

Studentska lista – Studenti pobeđuju!

Braćo i sestre, posebno vi iza nas, pridružite nam se da proslavimo pobedu, pridružite se studentima!

Naše srce pumpa, pumpa jako, naša duša je široka i mi vas primamo sve. Dođite, broj 3, broj 3, broj 3!

Studentska lista – Studenti pobeđuju i ruzmarin će zamirisati svima!

Neću dužiti, mnogo je zahladnelo. Kažu, za Bor su to uobičajene stvari, ali ja sam iz Beograda, meni je malo hladno, ali mi je toplo oko srca jer ono pumpa!

Izađimo svi na izbore, koliko nas ima, i naša braća koja misle broj 1 i 2, a 1 i 2 su 3!

Triput Bog pomaže!

Treća sreća prati sve!

Broj 3, Studentska lista – Studenti pobeđuju!

Baka Marina iz Bora, uručila je šetaču Stefanu par vunenih čarapa!

Okupljenima se obratio studenti Stefan Tomić:

Dobro veče, Istočna Srbijo!

Dobro veče, šetači! Čestitam vam što ste junački izneli ovaj dan!

Danas smo završili prvi dan šestodnevne šetnje od Zaječara do Beograda. Pred nama je oko 50 kilometara dnevno, Crni vrh, kiša, blato i Homoljske planine, za koje važi izreka: „Bez nevolje, ne idi u Homolje.”

Pre polaska nam je na telefone stigla jedna važna poruka. Voleo bih da vam je pročitam:

„Pred nama je dug i težak put, jedna od najtežih šetnji do sada. Ako krenete sa nama, prihvatate da su narednih šest dana vaše telo i vaš duh dati na milost i nemilost naše blagonaklone, ali neukrotive zemlje i neustrašivog naroda.

Ipak, postoji nešto daleko važnije i teže od ove šetnje, nešto što će svim ovim kilometrima uopšte dati smisao – to su izbori 25. oktobra. Morate ostati zdravi i sposobni za taj dan. Računamo na vas i verujemo da ćete se na ovaj poduhvat osmeliti samo ako ćete, uprkos njemu, na izborni dan biti u stanju da odbranite izbornu volju.

Neka nam je sa srećom.”

Ova šetnja je podsećanje na sve ono za šta smo se do sada borili, na sve što smo prošli, ali i motivacija da izdržimo sve ono što nas tek čeka.

Za devet dana je izborni dan. Dan kada svako od nas može da doprinese budućnosti ove zemlje.

Zato, gde god da ste, izađite na izbore, glasajte i pomozite da se odbrani svaki glas.

A mi nastavljamo put ka Beogradu.

Vidimo se na Slaviji!

Do pobede! Studenti pobeđuju!

Okupljenima se obratio kandidat Studentske liste - Studenti pobeđuju, dr Miloš Janošević:

Dobro veče, Bore!

Dobro veče, slobodni i ponosni ljudi!

Stojim večeras pred vama, u ovom gradu bakra, kamena i časnog rada, i osećam neverovatan ponos, ali i ogromnu odgovornost.

Nas u Boru od malih nogu uče šta znači težak rad. Uče nas da se ništa ne dobija na poklon i da se za sve u životu moramo izboriti. Ovaj grad je podigao ovu zemlju svojim leđima i svojim žuljevima!

Ali večeras nismo ovde da pričamo o onome što se iskopava iz zemlje. Večeras smo ovde da pokrenemo ono najvrednije što Srbija ima, a to ste svi vi! Naš narod, naše dostojanstvo i naša zajednička budućnost!

Oni koji vode ovu zemlju već decenijama misle da su građani Bora i cele Srbije samo brojke na papiru. Misle da mogu da kupe naše glasove pred izbore, da ućutkaju naše nezadovoljstvo lažnim obećanjima i da nas uplaše pričama da se ništa ne može promeniti.

Mesecima unazad, kroz blokade, proteste i borbu na ulicama širom zemlje, naš narod jasno i glasno poručuje da mu je dosta nepravde.

Sa ovog mesta večeras vam poručujemo: vreme straha je završeno! Vreme naroda je počelo!

Mnogi se pitaju zašto se „Studentska lista” kandiduje na parlamentarnim izborima. Kažu nam: „Vi ste mladi, gledajte svoje ispite, politika nije za vas.”

A ja im odgovaram: politika kroz loše odluke ulazi u svaki naš dom! Kada student ne može da nađe posao bez partijske knjižice, to nije samo njegov problem. To je i tragedija njegovih roditelja, koji su ga školovali od svojih malih plata, odvajajući od usta da bi mu obezbedili budućnost.

Stojim ovde pred vama kao kandidat ove liste za narodnog poslanika. Ne stojim ovde da vam obećavam kule i gradove. Stojim ovde da vam dam reč, svoju ličnu i profesionalnu reč, da Narodna skupština Srbije više neće biti mesto u kome se ćuti pred nepravdom!

Studenti jesu bili iskra koja je upalila plamen bunta, ali taj plamen danas ne pripada samo nama. Taj plamen nose i naši rudari, koje država tretira kao jeftinu radnu snagu. Nose ga naši lekari i nastavnici, poljoprivrednici, radnici, penzioneri koji zaslužuju mirnu starost i svaka porodica u Boru koja jednostavno želi čist vazduh, zdravu vodu i sigurnost za svoju decu!

Mladi ne odlaze iz Bora zato što ne vole svoju zemlju. Odlaze jer ne mogu da podnesu nepravdu, bahatost i korupciju!

Zaustavićemo to!

Pogledajte oko sebe. Ovde niko nije došao pod prisilom. Ovde su slobodni ljudi koji misle svojom glavom i koji su odlučili da budu deo promene.

Ovo je početak lavine koja će na predstojećim izborima promeniti Srbiju iz korena!

Kod nas nema kulta ličnosti. Vreme političkih mesija je prošlo. Spreman sam da zajedno sa svojim kolegama duboko preuredim ovaj korumpirani sistem i vratim državu tamo gde pripada, u ruke građana!

Politički protivnici nam poručuju da nemamo političko iskustvo. A ja ih večeras pitam: kakvo je to vaše „iskustvo”? Da li je to iskustvo kojim ste ispraznili naše gradove? Je li to iskustvo kojim ste rasprodali naše prirodne resurse i pogazili Ustav?

Ako je to iskustvo, hvala vam, mi ga ne želimo!

Naše iskustvo je borba za pravdu na ulici, rame uz rame sa narodom. A posle ovih izbora, tu borbu nastavićemo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, beskompromisno, u ime zakona i pravde!

Pred nama nisu obični izbori. Ovo je referendum o tome u kakvoj zemlji želimo da živimo. Biramo između dva puta. Jedan je nastavak propasti i tišine. Drugi je put slobode, povratka dostojanstva i izgradnje Srbije u kojoj zakoni važe jednako za sve!

Zato vas pozivam: prenesite ovu energiju u svaku kuću u Boru! Razgovarajte sa onima koji su uplašeni i pokažite im da izbor postoji! Podsetite ih koliko je važno da izađemo na izbore i da svaki glas bude prebrojan!

Ako ostanemo kod kuće, odluku prepuštamo drugima. Ako izađemo, preuzimamo odgovornost za svoju budućnost!

U nedelju nema povlačenja i nema straha! Izađimo na izbore i pokažimo da možemo da odlučujemo o svojoj sudbini!

Zaokružimo broj 3, „Studentska lista – Studenti pobeđuju”, i pokažimo da narod ima pravo da uzme svoju sudbinu u svoje ruke!

Za naš Bor! Za slobodnu i pravednu Srbiju!

Do pobede! Živeli!

Lena:

Dobro veče, Bore!

Dobro veče svima koji su večeras ovde, koji su nas čekali, pružali nam podršku i sve ovo vreme verovali da za Srbiju može i mora drugačije!

Večeras smo ovde zbog ljudi. Zbog studenata koji su ustali kada je bilo najteže. Zbog svih onih koji su mesecima podnosili pritiske, odricanja i umor, ali nisu odustali. Zbog roditelja koji su brinuli, profesora koji su podržali svoje studente i građana koji su u njima prepoznali nadu.

I večeras smo ovde da kažemo jedno veliko hvala.

Hvala svima koji su verovali da vredi boriti se za pravdu. Hvala svima koji su nam otvarali vrata, nudili vodu, hranu, mesto za odmor i reč ohrabrenja. Hvala svima koji su pokazali da se sloboda ne osvaja samo velikim rečima, već i malim delima, solidarnošću i istrajnošću svakog dana.

Večeras Bor dočekuje ljude koji su tu borbu pretvorili u korake. Ljude koji nam dolaze sa istoka, peške, iz Zaječara, prolazeći kroz gradove i sela naše zemlje.

I dok ih čekamo, želim da zapamtimo jednu stvar: nijedan njihov korak nije bio uzaludan. Nijedna žrtva nije bila mala. I niko ko se bori za slobodu nije sam.

Marko: 

Bore, večeras razgovaramo o budućnosti Srbije, ali i o budućnosti našeg grada. O tome kako da znanje, rad i odgovornost ponovo budu važniji od partijske knjižice, veze i poslušnosti.

Za to nam nisu potrebna prazna obećanja. Potrebni su nam ljudi koji poznaju probleme građana, koji su spremni da ih zastupaju i koji razumeju da narodni poslanik nije tu zbog sebe, već zbog ljudi koji su mu ukazali poverenje.

Naš sledeći govornik je dr Miloš Janošević, kandidat za narodnog poslanika na studentskoj listi.

Bore, pozdravimo ga aplauzom!