Раскршће – бирамо заједно!

Професор Јово Бакић најавио је последњи предизборни скуп Студентске листе у Београду, који ће се одржати 22. октобра на Славији.

Победа зове!

Јово Бакић говорио је о споменику ослободиоцима, зулуму и зулумћарима, кабадахијама и дахијама, као и о зулуму на Филозофском факултету у Нишу, поручивши да ће сви који крше закон морати да одговарају. Посебно је истакао значај борбе против организованог криминала и корупције.

Ми сада на овом раскршћу, бирамо да ли ћемо у Београду дахије, а у Србији кабадахије или ћемо имати слободан народ! 

Филозофски факултет у Нишу трпи зулум већ месецима. 

Сваки зулумћар ће одговарати по закону! 

На тргу у Нишу чују се усклици: “Робија, робија!”

Ако довољно затвора нема, нека не брину, изградићемо их.

Од предака смо то наследити, немамо право то да издамо! Потомци ће то од нас наследити: ПРКОС, БОРБУ, ЖРТВУ!

Нема више заборава, сви смо ту заједно. Заједно можемо све.

Жељко Хубач говорио је о могућностима Студентске листе – Студенти побеђују, стручности њених људи и значају културе и државотворности.

Пумпаааај!!!

Ви сте ослободили свој град пре 3 године!

Знам да ћете 25. октобра утврдити ту победу и да ћемо ослободити не само Ниш, него и целу Србију.

Раскршће је једноставно: са једне стране је Србија, а са друге само мафија!

Они не граде да граде, они граде да би се уградили!

Они кажу сви су исти, па нису сви исти! Они хоће да кажу да нема барем 250 поштених људи у овој земљи, а има их много више!

Помозите нам да променимо систем у ком је партијска књижица значајнија од мозга! Желим Србију у којој је грађанин у фокусу!

Он није Винстон Черчил, он је срамота овог народа!

Њихова градња није само уградња, њихова градња је опасност по живот.

Ми имамо читаву олигархију богаташа који не плаћају порез. Неће више моћи тако!

Окупљени узвикују: „готов је, готов је!“

То је дијалог који је потребан Србији. Ми можемо да мислимо различито, али морамо да се волимо. 

Ја сам '99. године био у рову у Урошевцу, док се Александар Вучић усељавао на гајбу од 120 квадрата на Новом Београду.

Марија Џунић говорила је о економији на раскршћу, стагнацији привреде и потреби да се Србија окрене правом путу развоја.

Ово што осећамо у грудима је понос, а кад удахнете дубоко, то што у ваздуху мирише, то је слобода! 

Слободу на поклон нећемо добити, морамо да се изборимо за њу, свако од нас!

На овом раскршћу бирамо земљу у којој се од поштеног рада живи, а не преживљава!

Нећемо више да се пребројавамо на каси, да плаћамо европске цене, а где су нам европске плате! 

Нека цене падају зато што се трговци боре за купца, а не само пред изборе! 

Знање нам нико не може одузети! 

У студентском плану јасно пише: „у знању је моћ", хоћемо да вратимо струку на чело државе, да привреда стане иза иновација и да престанемо да се тркамо у трци до дна јефтиним радом!

На овом раскршћу бирамо поштење. Задужени смо милијарде евра, а шта смо од њих добили? Изгубљене послове и катанце на фабрикама!

Хоћемо да се зна где иде сваки динар нашег новца! Ко хоће да потписује тајне уговоре, нека их потписује у другим државама!

Новац који су украли вратићемо и уложити у Србију: у школе, амбуланте и домаћу привреду!

Знам да се многи плаше. Годинама су говорили да после њих долази потоп. Али плате и пензије не исплаћује један човек, исплаћује их држава, исплаћиваће их и 25. и после 25.

Привреда нам је на раскршћу, један пут води у назад, а други води напред, ка младости, поштењу и знању који овде остају! 

Наша дивна побуњена младост је устала и показала нам да тај пут постоји! Прошли су га пешице, од града до града, од села до села.

Петнаест је дана до избора, 15 дана од којих зависи како ћемо живети годинама!

У Србији ће се поново достојанствено живети! Будућност је светла, слобода је близу!

Лидија Димитријевић говорила је о здравству и решењима из Студентског плана која треба да омогуће доступнију здравствену заштиту, како би сваки грађанин могао да дође до лекара и лека, без обзира на то где живи.

Здравствени систем чине људи који у том систему раде и људи који долазе по помоћ. Чине га људи са обе стране шалтера.

Здравствени систем је и одговор кад позовете хитну помоћ, да ли сте чули „попијте таблету, немамо слободно возило" или сте чули „возило је на путу".

Здравствени систем није луксуз! Без обзира да ли живи на Врачару или у Бујановцу, сваки човек има право на систем који ће без обзира на било шта да му пружи адекватну здравствену услугу.

Здравствени систем је неправедан и према пацијентима и према здравственим радницима.

Такав је јер је лоше организован, зато што га воде људи који су ВД. Тај ВД је завршио школу, али не сме да мисли, он мора да слуша. Не мора да буде способан, већ мора да буде подобан.

Здравствени систем чине људи који у том систему раде и људи који долазе по помоћ. Чине га људи са обе стране шалтера.

Наш ВД није вршилац дужности, он је вечити дужник неког партијског шефа.

Када 25. октобра пођете да гласате, размислите да ли здравствени систем треба да води стручна особа или неко ко изађе из жбуна и крене да вас прегледа у неком парку.

Професор Хемијског факултета др Радомир Саичић говори о делу програма који се односи на просвету.

Сада је јасно да је високо образовање дошло у руке мафије! 

Знање ће да се ствара, дели и служи у јавном интересу! 

Нема слободног универзитета без слободног друштва, ни слободног друштва без слободних институција и стога ћемо ослободити институције!

Желимо мирну смену власти, демократским путем, међутим власт прислушкивањем и застрашивањем окреће институције против сопственог народа. 

Тиме чине исту грешку као и претходни зулумћари!

Беседа ”На Раскршћу” - Говоре Матеја Николић и Марта Ђорђевић, студенти Универзитета у Нишу.

Поштоване грађанке и грађани Републике Србије, драге Нишлијке и Нишлије, драги пријатељи,

Величанствена римска војска, у време својих највећих похода и освајања, на свом је престолу неговала краљицу и господарицу свих врлина - правду! Најмоћнији владари тог доба знали су да је сила без правде тиранија, да победа без части није слава, већ срамота и да ниједна империја, ма колико моћна била, не може вечно да опстане ако заборави на оно што човека чини човеком. 

Данас ми је управо та правда дала реч и слободу да вам се обратим. Човек може да изгуби много тога у животу. Може да изгуби новац, положај, имовину, чак и слободу, али када изгуби осећај за правду, када престане да разликује добро од зла, када му туђа патња постане безначајна, поставља се питање шта му онда преостаје?

И зато данас морамо да говоримо о савести и о одговорности. О граници коју ниједан човек, ниједна функција и ниједна власт не смеју да пређу.

Драги пријатељи, данас је Ниш град раскршћа. Вековима се на овом простору сусрећу путеви који повезују север и југ, исток и запад. Овуда су пролазиле војске, а царства су се смењивала. Многи су желели да владају овим градом и многи су желели да оставе свој траг у његовој историји.

Раскршће није само место на којем се укрштају путеви. Раскршће је тренутак у којем човек мора да застане, погледа испред себе и одлучи куда ће даље. И управо на таквом раскршћу данас се налази наша Србија. Један пут нас води до праведне Србије, а други до мафије. 

Не бирамо само између различитих програма, политичких парола и обећања. Бирамо какво друштво желимо да будемо.Желимо ли државу у којој ће се ценити знање или партијска књижица? У којој ће се поштовати закон или ће грађани морати да траже везу да би остварили неко своје право? У којој ће млади моћи да живе од свог рада или ће морати да одлазе далеко од својих породица да би пронашли прилику?

Да ли нам је доста видео-позива са мајкама, очевима, браћом, сестрама и децом који су морали да оду из своје земље да би себи обезбедили живот достојан човека? Желимо ли здравство у којем се човек лечи према својој потреби, а не према познанству? Образовање у којем се професор поштује, а ученик чује? Економију у којој се поштен рад исплати? Правосуђе у којем закон важи једнако за све? 

Када говоримо о раскршћу, говоримо о избору између друштва које почива на знању, раду, поштењу и одговорности и друштва у којем се грађани плаше да њихова права зависе од тога коме припадају и кога познају.

Друштво које не уме да саслуша своју младост ризикује да остане без своје будућности. Студент није непријатељ зато што поставља питање. Студент није издајник зато што тражи одговорност. Студент није против своје земље зато што жели да она буде праведнија.

Напротив, понекад управо из љубави према земљи човек одбија да прихвати да је неправда нешто нормално. Волети Србију значи желети да буде боља него што је данас. Значи чувати њене људе, њене установе, њене споменике, њену историју и достојанство сваког њеног грађанина. Када већ говоримо о чувању Србије, дозволите ми да се вратим на наш Ниш.  

На камене бедеме који памте различите владаре, различите војске, различите заставе и различита времена.

„Ни Турци нису успели да запале Нишку тврђаву - успео је СНС!“

Замислите да нас једног дана деца питају: „Шта сте ви урадили са оним што сте наследили?“ Шта ћемо им одговорити? Да смо им оставили државу у којој је одговорност важила за све? Да смо им сачували историју и културу? Да смо им омогућили да живе од свог рада и знања?

Или ћемо морати да им објашњавамо зашто смо ћутали док су се ствари које су припадале свима нама претварале у средство нечијих интереса?

Зато је важно да тражимо одговоре. Да се утврде све чињенице и да надлежни органи поступе професионално, независно, непристрасно и самостално. Да нико не буде проглашен кривим без доказа, али и да нико не буде заштићен од одговорности само зато што има моћ, функцију или политичку подршку. То је суштина правде.

И зато се данас морамо вратити почетку ове беседе. Морамо се вратити оној краљици и господарици свих врлина -правди.

Штандови дуж Победине улице

У Нишу је почео скуп, где се налазе штандови и мноштво становника и кандидата са наше листе.