Raskršće – biramo zajedno!

Profesor Jovo Bakić najavio je poslednji predizborni skup Studentske liste u Beogradu, koji će se održati 22. oktobra na Slaviji.

Pobeda zove!

Jovo Bakić govorio je o spomeniku oslobodiocima, zulumu i zulumćarima, kabadahijama i dahijama, kao i o zulumu na Filozofskom fakultetu u Nišu, poručivši da će svi koji krše zakon morati da odgovaraju. Posebno je istakao značaj borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Mi sada na ovom raskršću, biramo da li ćemo u Beogradu dahije, a u Srbiji kabadahije ili ćemo imati slobodan narod! 

Filozofski fakultet u Nišu trpi zulum već mesecima. 

Svaki zulumćar će odgovarati po zakonu! 

Na trgu u Nišu čuju se usklici: “Robija, robija!”

Ako dovoljno zatvora nema, neka ne brinu, izgradićemo ih.

Od predaka smo to naslediti, nemamo pravo to da izdamo! Potomci će to od nas naslediti: PRKOS, BORBU, ŽRTVU!

Nema više zaborava, svi smo tu zajedno. Zajedno možemo sve.

Željko Hubač govorio je o mogućnostima Studentske liste – Studenti pobeđuju, stručnosti njenih ljudi i značaju kulture i državotvornosti.

Pumpaaaaj!!!

Vi ste oslobodili svoj grad pre 3 godine!

Znam da ćete 25. oktobra utvrditi tu pobedu i da ćemo osloboditi ne samo Niš, nego i celu Srbiju.

Raskršće je jednostavno: sa jedne strane je Srbija, a sa druge samo mafija!

Oni ne grade da grade, oni grade da bi se ugradili!

Oni kažu svi su isti, pa nisu svi isti! Oni hoće da kažu da nema barem 250 poštenih ljudi u ovoj zemlji, a ima ih mnogo više!

Pomozite nam da promenimo sistem u kom je partijska knjižica značajnija od mozga! Želim Srbiju u kojoj je građanin u fokusu!

On nije Vinston Čerčil, on je sramota ovog naroda!

Njihova gradnja nije samo ugradnja, njihova gradnja je opasnost po život.

Mi imamo čitavu oligarhiju bogataša koji ne plaćaju porez. Neće više moći tako!

Okupljeni uzvikuju: „gotov je, gotov je!“

To je dijalog koji je potreban Srbiji. Mi možemo da mislimo različito, ali moramo da se volimo. 

Ja sam '99. godine bio u rovu u Uroševcu, dok se Aleksandar Vučić useljavao na gajbu od 120 kvadrata na Novom Beogradu.

Marija Džunić govorila je o ekonomiji na raskršću, stagnaciji privrede i potrebi da se Srbija okrene pravom putu razvoja.

Ovo što osećamo u grudima je ponos, a kad udahnete duboko, to što u vazduhu miriše, to je sloboda! 

Slobodu na poklon nećemo dobiti, moramo da se izborimo za nju, svako od nas!

Na ovom raskršću biramo zemlju u kojoj se od poštenog rada živi, a ne preživljava!

Nećemo više da se prebrojavamo na kasi, da plaćamo evropske cene, a gde su nam evropske plate! 

Neka cene padaju zato što se trgovci bore za kupca, a ne samo pred izbore! 

Znanje nam niko ne može oduzeti! 

U studentskom planu jasno piše: „u znanju je moć", hoćemo da vratimo struku na čelo države, da privreda stane iza inovacija i da prestanemo da se trkamo u trci do dna jeftinim radom!

Na ovom raskršću biramo poštenje. Zaduženi smo milijarde evra, a šta smo od njih dobili? Izgubljene poslove i katance na fabrikama!

Hoćemo da se zna gde ide svaki dinar našeg novca! Ko hoće da potpisuje tajne ugovore, neka ih potpisuje u drugim državama!

Novac koji su ukrali vratićemo i uložiti u Srbiju: u škole, ambulante i domaću privredu!

Znam da se mnogi plaše. Godinama su govorili da posle njih dolazi potop. Ali plate i penzije ne isplaćuje jedan čovek, isplaćuje ih država, isplaćivaće ih i 25. i posle 25.

Privreda nam je na raskršću, jedan put vodi u nazad, a drugi vodi napred, ka mladosti, poštenju i znanju koji ovde ostaju! 

Naša divna pobunjena mladost je ustala i pokazala nam da taj put postoji! Prošli su ga pešice, od grada do grada, od sela do sela.

Petnaest je dana do izbora, 15 dana od kojih zavisi kako ćemo živeti godinama!

U Srbiji će se ponovo dostojanstveno živeti! Budućnost je svetla, sloboda je blizu!

Lidija Dimitrijević govorila je o zdravstvu i rešenjima iz Studentskog plana koja treba da omoguće dostupniju zdravstvenu zaštitu, kako bi svaki građanin mogao da dođe do lekara i leka, bez obzira na to gde živi.

Zdravstveni sistem čine ljudi koji u tom sistemu rade i ljudi koji dolaze po pomoć. Čine ga ljudi sa obe strane šaltera.

Zdravstveni sistem je i odgovor kad pozovete hitnu pomoć, da li ste čuli „popijte tabletu, nemamo slobodno vozilo" ili ste čuli „vozilo je na putu".

Zdravstveni sistem nije luksuz! Bez obzira da li živi na Vračaru ili u Bujanovcu, svaki čovek ima pravo na sistem koji će bez obzira na bilo šta da mu pruži adekvatnu zdravstvenu uslugu.

Zdravstveni sistem je nepravedan i prema pacijentima i prema zdravstvenim radnicima.

Takav je jer je loše organizovan, zato što ga vode ljudi koji su VD. Taj VD je završio školu, ali ne sme da misli, on mora da sluša. Ne mora da bude sposoban, već mora da bude podoban.

Zdravstveni sistem čine ljudi koji u tom sistemu rade i ljudi koji dolaze po pomoć. Čine ga ljudi sa obe strane šaltera.

Naš VD nije vršilac dužnosti, on je večiti dužnik nekog partijskog šefa.

Kada 25. oktobra pođete da glasate, razmislite da li zdravstveni sistem treba da vodi stručna osoba ili neko ko izađe iz žbuna i krene da vas pregleda u nekom parku.

Profesor Hemijskog fakulteta dr Radomir Saičić govori o delu programa koji se odnosi na prosvetu.

Sada je jasno da je visoko obrazovanje došlo u ruke mafije! 

Znanje će da se stvara, deli i služi u javnom interesu! 

Nema slobodnog univerziteta bez slobodnog društva, ni slobodnog društva bez slobodnih institucija i stoga ćemo osloboditi institucije!

Želimo mirnu smenu vlasti, demokratskim putem, međutim vlast prisluškivanjem i zastrašivanjem okreće institucije protiv sopstvenog naroda. 

Time čine istu grešku kao i prethodni zulumćari!

Beseda ”Na Raskršću” - Govore Mateja Nikolić i Marta Đorđević, studenti Univerziteta u Nišu.

Poštovane građanke i građani Republike Srbije, drage Nišlijke i Nišlije, dragi prijatelji,

Veličanstvena rimska vojska, u vreme svojih najvećih pohoda i osvajanja, na svom je prestolu negovala kraljicu i gospodaricu svih vrlina - pravdu! Najmoćniji vladari tog doba znali su da je sila bez pravde tiranija, da pobeda bez časti nije slava, već sramota i da nijedna imperija, ma koliko moćna bila, ne može večno da opstane ako zaboravi na ono što čoveka čini čovekom. 

Danas mi je upravo ta pravda dala reč i slobodu da vam se obratim. Čovek može da izgubi mnogo toga u životu. Može da izgubi novac, položaj, imovinu, čak i slobodu, ali kada izgubi osećaj za pravdu, kada prestane da razlikuje dobro od zla, kada mu tuđa patnja postane beznačajna, postavlja se pitanje šta mu onda preostaje?

I zato danas moramo da govorimo o savesti i o odgovornosti. O granici koju nijedan čovek, nijedna funkcija i nijedna vlast ne smeju da pređu.

Dragi prijatelji, danas je Niš grad raskršća. Vekovima se na ovom prostoru susreću putevi koji povezuju sever i jug, istok i zapad. Ovuda su prolazile vojske, a carstva su se smenjivala. Mnogi su želeli da vladaju ovim gradom i mnogi su želeli da ostave svoj trag u njegovoj istoriji.

Raskršće nije samo mesto na kojem se ukrštaju putevi. Raskršće je trenutak u kojem čovek mora da zastane, pogleda ispred sebe i odluči kuda će dalje. I upravo na takvom raskršću danas se nalazi naša Srbija. Jedan put nas vodi do pravedne Srbije, a drugi do mafije. 

Ne biramo samo između različitih programa, političkih parola i obećanja. Biramo kakvo društvo želimo da budemo.Želimo li državu u kojoj će se ceniti znanje ili partijska knjižica? U kojoj će se poštovati zakon ili će građani morati da traže vezu da bi ostvarili neko svoje pravo? U kojoj će mladi moći da žive od svog rada ili će morati da odlaze daleko od svojih porodica da bi pronašli priliku?

Da li nam je dosta video-poziva sa majkama, očevima, braćom, sestrama i decom koji su morali da odu iz svoje zemlje da bi sebi obezbedili život dostojan čoveka? Želimo li zdravstvo u kojem se čovek leči prema svojoj potrebi, a ne prema poznanstvu? Obrazovanje u kojem se profesor poštuje, a učenik čuje? Ekonomiju u kojoj se pošten rad isplati? Pravosuđe u kojem zakon važi jednako za sve? 

Kada govorimo o raskršću, govorimo o izboru između društva koje počiva na znanju, radu, poštenju i odgovornosti i društva u kojem se građani plaše da njihova prava zavise od toga kome pripadaju i koga poznaju.

Društvo koje ne ume da sasluša svoju mladost rizikuje da ostane bez svoje budućnosti. Student nije neprijatelj zato što postavlja pitanje. Student nije izdajnik zato što traži odgovornost. Student nije protiv svoje zemlje zato što želi da ona bude pravednija.

Naprotiv, ponekad upravo iz ljubavi prema zemlji čovek odbija da prihvati da je nepravda nešto normalno. Voleti Srbiju znači želeti da bude bolja nego što je danas. Znači čuvati njene ljude, njene ustanove, njene spomenike, njenu istoriju i dostojanstvo svakog njenog građanina. Kada već govorimo o čuvanju Srbije, dozvolite mi da se vratim na naš Niš.  

Na kamene bedeme koji pamte različite vladare, različite vojske, različite zastave i različita vremena.

„Ni Turci nisu uspeli da zapale Nišku tvrđavu - uspeo je SNS!“

Zamislite da nas jednog dana deca pitaju: „Šta ste vi uradili sa onim što ste nasledili?“ Šta ćemo im odgovoriti? Da smo im ostavili državu u kojoj je odgovornost važila za sve? Da smo im sačuvali istoriju i kulturu? Da smo im omogućili da žive od svog rada i znanja?

Ili ćemo morati da im objašnjavamo zašto smo ćutali dok su se stvari koje su pripadale svima nama pretvarale u sredstvo nečijih interesa?

Zato je važno da tražimo odgovore. Da se utvrde sve činjenice i da nadležni organi postupe profesionalno, nezavisno, nepristrasno i samostalno. Da niko ne bude proglašen krivim bez dokaza, ali i da niko ne bude zaštićen od odgovornosti samo zato što ima moć, funkciju ili političku podršku. To je suština pravde.

I zato se danas moramo vratiti početku ove besede. Moramo se vratiti onoj kraljici i gospodarici svih vrlina -pravdi.

Štandovi duž Pobedine ulice

U Nišu je počeo skup, gde se nalaze štandovi i mnoštvo stanovnika i kandidata sa naše liste.