Ниш: Лет у заборав


Србија има више од једног века дугу ваздухопловну традицију: oд првих пилота, домаће индустрије и ЈАТ-а као једне од најугледнијих авио-компанија у Европи, до некада репрезентативног Музеја ваздухопловства. Имамо наслеђе којим бисмо могли да се поносимо. Ипак, уместо очувања, сведочимо занемаривању, пропадању и отимању те историје.

Студенти не пристају на уништавање наше културне и инфраструктурне баштине.

Музеј ваздухопловства

Жртва немара и “EXPO 2027” пројекта Музеј код Аеродрома Никола Тесла је већ годинама пример како држава не сме да брине о културној баштини. Због „реновирања степеница”, музеј је затворен, а сада је претворен у још једну жртву пројекта EXPO 2027. За то време, највећи број музејских авиона труне на киши, снегу и сунцу.

Шта је неопходно урадити?

  1. Независна ревизија финансијских извештаја музеја.
  2. Стручна конзервација летелица на отвореном уз изградњу адекватних хангара
  3. Процес обнове мора водити струка, а не политички постављена управа, уз прецизне и јавне рокове за поновно отварање.

Случај Boing 737

ЈАТ је био симбол југословенског и српског цивилног ваздухопловства. Били су први у Европи са авионима Boing 737-300, за које су југословенске фабрике правиле делове. Уместо да сачувамо бар један Boing 727, DC-10 или 737 за будуће генерације, историја је продата или расходована. Први 737 је исечен у Београду, пред очима јавности, док је авион који је отворио нишки аеродром, чувени YU-ANI, продат.

Шта је неопходно урадити?

  1. Мапирање и законска заштита преостале историјске летелице и њихове делове као национално културно добро.
  2. Покретање иницијативе да Аеродром „Константин Велики” у Нишу добије адекватан ваздухопловни споменик, као трајни подсетник на историју нашег локалног ваздухопловства.

Гушење регионалног развоја

Развој ваздушног саобраћаја не сме бити сконцентрисан на један град. Док се у Аеродром Никола Тесла улаже (уз бројне инфраструктурне и организационе промашаје), аеродроми у Нишу и Краљеву се стратешки саплићу. Пример Ниша, који је након великог раста остао без кључних линија и путника, доказ је како централизација и монопол уништавају локалну привреду.

Шта је неопходно урадити?

  1. Децентрализација ваздушног саобраћаја!
  2. Враћање управљачке и финансијске аутономије Аеродрому „Константин Велики”
  3. Укидање праксе вештачког гашења летова из Ниша зарад добробити београдског аеродрома
  4. Израда транспарентне, дугорочне стратегије развоја регионалних аеродрома.

Air Serbia и тајни уговори

Иако Air Serbia шири мрежу дестинација, пословање компаније је обавијено велом тајне. Велики део развоја ослања се на новац грађана кроз субвенције, док јавност нема увид у уговоре, финансијске обавезе и стварну дугорочну одрживост компаније.

Шта је неопходно урадити?

  1. Објављивање свих уговора, анекса и извештаја о државним субвенцијама за Air Serbia
  2. Објављивање детаља концесионог уговора за београдски аеродром.

Новац грађана не сме бити пословна тајна!

Традиција се не чува скривањем уговора, сечењем авиона и гашењем локалних аеродрома. Као студенти, стајемо у одбрану правде, транспарентности и нашег наслеђа.

Ниш и Србија заслужују боље!

Студенти не ћуте!