
Ниш: Лет у заборав
Србија има више од једног века дугу ваздухопловну традицију: oд првих пилота, домаће индустрије и ЈАТ-а као једне од најугледнијих авио-компанија у Европи, до некада репрезентативног Музеја ваздухопловства. Имамо наслеђе којим бисмо могли да се поносимо. Ипак, уместо очувања, сведочимо занемаривању, пропадању и отимању те историје.
Студенти не пристају на уништавање наше културне и инфраструктурне баштине.
Музеј ваздухопловства
Жртва немара и “EXPO 2027” пројекта Музеј код Аеродрома Никола Тесла је већ годинама пример како држава не сме да брине о културној баштини. Због „реновирања степеница”, музеј је затворен, а сада је претворен у још једну жртву пројекта EXPO 2027. За то време, највећи број музејских авиона труне на киши, снегу и сунцу.
Шта је неопходно урадити?
- Независна ревизија финансијских извештаја музеја.
- Стручна конзервација летелица на отвореном уз изградњу адекватних хангара
- Процес обнове мора водити струка, а не политички постављена управа, уз прецизне и јавне рокове за поновно отварање.
Случај Boing 737
ЈАТ је био симбол југословенског и српског цивилног ваздухопловства. Били су први у Европи са авионима Boing 737-300, за које су југословенске фабрике правиле делове. Уместо да сачувамо бар један Boing 727, DC-10 или 737 за будуће генерације, историја је продата или расходована. Први 737 је исечен у Београду, пред очима јавности, док је авион који је отворио нишки аеродром, чувени YU-ANI, продат.
Шта је неопходно урадити?
- Мапирање и законска заштита преостале историјске летелице и њихове делове као национално културно добро.
- Покретање иницијативе да Аеродром „Константин Велики” у Нишу добије адекватан ваздухопловни споменик, као трајни подсетник на историју нашег локалног ваздухопловства.
Гушење регионалног развоја
Развој ваздушног саобраћаја не сме бити сконцентрисан на један град. Док се у Аеродром Никола Тесла улаже (уз бројне инфраструктурне и организационе промашаје), аеродроми у Нишу и Краљеву се стратешки саплићу. Пример Ниша, који је након великог раста остао без кључних линија и путника, доказ је како централизација и монопол уништавају локалну привреду.
Шта је неопходно урадити?
- Децентрализација ваздушног саобраћаја!
- Враћање управљачке и финансијске аутономије Аеродрому „Константин Велики”
- Укидање праксе вештачког гашења летова из Ниша зарад добробити београдског аеродрома
- Израда транспарентне, дугорочне стратегије развоја регионалних аеродрома.
Air Serbia и тајни уговори
Иако Air Serbia шири мрежу дестинација, пословање компаније је обавијено велом тајне. Велики део развоја ослања се на новац грађана кроз субвенције, док јавност нема увид у уговоре, финансијске обавезе и стварну дугорочну одрживост компаније.
Шта је неопходно урадити?
- Објављивање свих уговора, анекса и извештаја о државним субвенцијама за Air Serbia
- Објављивање детаља концесионог уговора за београдски аеродром.
Новац грађана не сме бити пословна тајна!
Традиција се не чува скривањем уговора, сечењем авиона и гашењем локалних аеродрома. Као студенти, стајемо у одбрану правде, транспарентности и нашег наслеђа.
Ниш и Србија заслужују боље!
Студенти не ћуте!