Апотеке нису на продају

Како је Београд одлучио да здравље стави на коцку

22. децембра 2025, на седници Скупштине града Београда, донета је одлука која може трајно да промени однос грађана и здравственог система. Мало ко је тада знао колико је та одлука далекосежна.

Постоје одлуке које изгледају као техничке мере, а заправо су политичке. Постоје речи које звуче неутрално, а заправо крију избор - чији интерес је на првом месту. Концесија над апотекарском мрежом Београда спада у ту врсту одлука.

Тог децембарског дана, Скупштина града одлучила је да примарну здравствену заштиту на нивоу апотека повери приватницима. Реч „концесија” звучи бирократски, скоро досадно. Али оно о чему се заправо ради је следеће: јавна услуга коју сте сматрали своjом, полако прелази у туђе руке – у руке оних чији је циљ профит, а не ваше здравље.

Јавно-приватно партнерство воле да представе као паметно решење – спој ефикасности приватног и сигурности јавног. У пракси, то партнерство функционише само ако обе стране имају исти циљ. А немају. Приватни сектор послује по тржишној логици. Апотека у насељу са мање муштерија, у мањем граду, на непрофитабилној адреси – за приватника је терет. За грађанина, то је нужност.

Последица је предвидива: апотеке ће прво нестати тамо где су људи сиромашнији, где их је мање, где је профитна маржа танка. Ко живи у центру Београда, вероватно неће ни приметити промену. Ко живи на периферији, у општини без „тржишног потенцијала” – тај ће је осетити на сопственој кожи.

Оно што посебно горчи јесте чињеница да је постојао другачији пут. Запослени у Апотеци Београд нису само дигли руке. Предложили су конкретно решење: да Град, као оснивач, обезбеди хитна буџетска средства за измирење обавеза и очување мреже. Тај предлог нису потписали само запослени – потписали су га и грађани. Заснован је на важећим законима. Стоји на чврстом правном и моралном темељу.

Није разматран.

Уместо тога, у петак, 24. јула, одржава се ванредна седница Скупштине Града Београда, на којој ће се гласати о усвајању концесионог акта. Процес се наставља – брже него што многи мисле.

Апотека није продавница. Она је прва тачка контакта између грађанина и здравственог система – место где добијате терапију, стручни савет, прве одговоре у тренуцима када вам је лоше. Кад апотека постане профитни центар, то место контакта се не укида , само постаје питање: ко може да си га приушти?

Здравље није роба. Та реченица данас звучи скоро наивно, тако су нас навикли да о здрављу причамо у тржишним терминима. Али наивно је само оно у шта не верујемо довољно снажно да бисмо га бранили. Студенти у блокади верују. И неће ћутати.