Apoteke nisu na prodaju

Kako je Beograd odlučio da zdravlje stavi na kocku

22. decembra 2025, na sednici Skupštine grada Beograda, doneta je odluka koja može trajno da promeni odnos građana i zdravstvenog sistema. Malo ko je tada znao koliko je ta odluka dalekosežna.

Postoje odluke koje izgledaju kao tehničke mere, a zapravo su političke. Postoje reči koje zvuče neutralno, a zapravo kriju izbor - čiji interes je na prvom mestu. Koncesija nad apotekarskom mrežom Beograda spada u tu vrstu odluka.

Tog decembarskog dana, Skupština grada odlučila je da primarnu zdravstvenu zaštitu na nivou apoteka poveri privatnicima. Reč „koncesija” zvuči birokratski, skoro dosadno. Ali ono o čemu se zapravo radi je sledeće: javna usluga koju ste smatrali svojom, polako prelazi u tuđe ruke – u ruke onih čiji je cilj profit, a ne vaše zdravlje.

Javno-privatno partnerstvo vole da predstave kao pametno rešenje – spoj efikasnosti privatnog i sigurnosti javnog. U praksi, to partnerstvo funkcioniše samo ako obe strane imaju isti cilj. A nemaju. Privatni sektor posluje po tržišnoj logici. Apoteka u naselju sa manje mušterija, u manjem gradu, na neprofitabilnoj adresi – za privatnika je teret. Za građanina, to je nužnost.

Posledica je predvidiva: apoteke će prvo nestati tamo gde su ljudi siromašniji, gde ih je manje, gde je profitna marža tanka. Ko živi u centru Beograda, verovatno neće ni primetiti promenu. Ko živi na periferiji, u opštini bez „tržišnog potencijala” – taj će je osetiti na sopstvenoj koži.

Ono što posebno gorči jeste činjenica da je postojao drugačiji put. Zaposleni u Apoteci Beograd nisu samo digli ruke. Predložili su konkretno rešenje: da Grad, kao osnivač, obezbedi hitna budžetska sredstva za izmirenje obaveza i očuvanje mreže. Taj predlog nisu potpisali samo zaposleni – potpisali su ga i građani. Zasnovan je na važećim zakonima. Stoji na čvrstom pravnom i moralnom temelju.

Nije razmatran.

Umesto toga, u petak, 24. jula, održava se vanredna sednica Skupštine Grada Beograda, na kojoj će se glasati o usvajanju koncesionog akta. Proces se nastavlja – brže nego što mnogi misle.

Apoteka nije prodavnica. Ona je prva tačka kontakta između građanina i zdravstvenog sistema – mesto gde dobijate terapiju, stručni savet, prve odgovore u trenucima kada vam je loše. Kad apoteka postane profitni centar, to mesto kontakta se ne ukida , samo postaje pitanje: ko može da si ga priušti?

Zdravlje nije roba. Ta rečenica danas zvuči skoro naivno, tako su nas navikli da o zdravlju pričamo u tržišnim terminima. Ali naivno je samo ono u šta ne verujemo dovoljno snažno da bismo ga branili. Studenti u blokadi veruju. I neće ćutati.