Nasilje neće proći!

Pre osam dana Ana Brnabić je u sedištu SNS-a, okružena stranačkim funkcionerkama, držala konferenciju o „zaštiti žena“. Govorila je da su žene „stub društva“ i optuživala Studentsku listu da ženama preti opasnost ako studenti dođu na vlast.

Danas jedna žena ima polomljen nos posle susreta sa gradonačelnikom Beograda. Tanja Mićić kaže da ju je Aleksandar Šapić udario kada je stala između njega i svog supruga.  Lekarski nalaz pokazuje prelom leve nosne kosti i frontalnog nastavka leve maksile sa dislokacijom.

Šapić je posle svega stao pred kamere i pričao o svom „muškom kodeksu“.

Javni servis objavljuje da se Aleksandar Šapić „fizički sukobio sa odbornicom“. Ne da je žena prijavila da ju je gradonačelnik udario. Ne da postoji dokumentovan prelom. „Fizički sukob“. Kao da su se dvoje ljudi našli u ravnopravnom obračunu, a ne da jedna strana posle tog događaja ima polomljen nos i ide na operaciju.

I nismo iznenađeni. Pomilovali su one koji su našoj koleginici dislocirali vilicu. Nagradili one koji su pretili silovanjem. Stavili na listu one koji su dokazani nasilnici.

Za Tužilaštvo je prelom nosne kosti i dela gornje vilice stao u formulaciju „lake telesne povrede“, a usled takve formulacije je Šapić posle nekoliko sati i pušten iz policijske stanice. Kada su studenti bili u pitanju, zadržavanje do 48 sati određivano je i pre nego što su izvedeni pred tužioca: samo posle Vidovdana zadržano je 29 ljudi, studenti su zadržavani i po 48 sati, sa kućnim pritvorima, bukagijama i medijskom hajkom usmerenom na njih.

Zato pitanje nije da li zakon poznaje zadržavanje. Poznaje ga i gledali smo kako se primenjuje. Pitanje je kako izgleda njegova primena kada se u policijskoj stanici ne nađe student, već gradonačelnik Beograda i visoki funkcioner vlasti. Tanja Mićić iz ovog slučaja izlazi sa prelomom i zakazanom operacijom. Aleksandar Šapić iz policijske stanice izlazi na konferenciju za medije.

Žene se ne dele na podobne i nepodobne, na „naše“ i „njihove“, na one koje zaslužuju zaštitu i one koje ne zaslužuju. Svaka žena ima pravo da bude bezbedna, na ulici, na radnom mestu, u instituciji.

I svaka ima pravo da prošeta bez straha da će joj gradonačnik slomiti nos.