Где гласам? Шта ако ми је истекла лична карта? Могу ли да гласам у граду у ком студирам? Шта ако ми неко тражи фотографију листића? Коме да се обратим ако на бирачком месту приметим нешто што није у реду?

Много ових питања људи почну да постављају тек неколико дана пред изборе. Нека од њих могу да се реше и тада, али за нека је већ касно.

Зато смо направили водич кроз све оно што је важно да знате пре него што дође изборни дан. Од провере бирачког списка и промене места гласања, преко гласања из иностранства и ван бирачког места, до тога како да препознате притисак, куповину гласова или покушај контроле вашег гласа.

Не очекујемо да сваки бирач зна изборни закон напамет. Очекујемо, међутим, да свако зна оно најважније: гласање је слободно и тајно и нико нема право да тражи да му кажете, покажете или доказујете како сте гласали.

На изборни дан нећете бити сами. Чланови бирачких одбора које буде делегирала студентска изборна листа биће на бирачким местима, а изборни процес пратиће и акредитовани посматрачи. Њихов посао није исти, али је циљ исти: да оно што се дешава на бирачком месту не остане непримећено и да се процедура поштује од отварања бирачког места до последњег пребројаног гласа.

Да ли сте у бирачком списку

Прво проверите да ли сте у бирачком списку?

Право гласа имају пунолетни држављани Србије који испуњавају законске услове за остваривање бирачког права.

Али право гласа само по себи није довољно да бисте на изборни дан добили листић. Морате бити уписани у Јединствени бирачки списак.

Бирачки списак води Министарство државне управе и локалне самоуправе, док податке за грађане на својој територији ажурирају градске и општинске управе. МУП учествује кроз податке из својих евиденција, попут пребивалишта и боравишта, али се сама провера бирачког списка не ради на сајту МУП-а.

Своје податке најједноставније можете проверити преко званичног портала за увид у Јединствени бирачки списак.

За проверу су вам потребни ЈМБГ, регистарски број личне карте и сигурносни код који се приказује на страници.

Немојте чекати изборно јутро да први пут проверите где сте уписани.

Ако вас нема у бирачком списку или је неки податак погрешан, можете да тражите упис, допуну или исправку од надлежне градске или општинске управе. Захтев може да се поднесе и електронски преко портала еУправа, Захтев можете да поднесете и електронски преко портала еУправа, ако имате налог и пријављујете се помоћу ConsentID апликације или квалификованог електронског сертификата..

Поднесите захтев за упис у бирачки списак градској или општинској управи према месту пребивалишта.

Ако користите еУправу, систем ће након пријаве препознати да нисте евидентирани у бирачком списку и понудити вам могућност да одмах поднесете захтев за упис.

Ако вас нема у бирачком списку, реагујте чим то утврдите. На изборни дан је касно за упис који би вам омогућио да гласате тог дана.

Ако наиђете на проблем, сачувајте решење или потврду о поднетом захтеву. А ако нисте сигурни коме да се обратите или шта треба да урадите, јавите нам се. Циљ овог водича је управо да нико не остане без гласа зато што није знао коју процедуру треба да покрене.

Ако је проблем у податку који долази из евиденције МУП-а, на пример у пријављеном пребивалишту, тај податак прво мора да се реши тамо где је настала грешка. Није могуће једноставно променити ЈМБГ или званичну адресу кроз захтев за измену бирачког списка ако је изворна евиденција другачија.

До када могу да се мењају подаци?

Бирачки списак се закључује 15 дана пре избора.

То не значи да је после тог тренутка свака исправка немогућа. О појединим променама након тога о променама одлучује Министарство државне управе и локалне самоуправе, најкасније до 72 сата пре дана гласања.

Ипак, на последње рокове не треба рачунати. Ако видите грешку, пријавите је одмах.

Где гласам и шта треба да понесем?

Пре избора бирачи добијају обавештење о дану и времену гласања, као и броју и адреси бирачког места.

Ако вам тај позив није стигао или сте га изгубили, то не значи да сте изгубили право да гласате. Позив за гласање није документ без ког можете бити враћени са бирачког места.

Бирачка места у Србији отварају се у 7 часова и затварају у 20 часова.

Ако сте у 20 часова већ на бирачком месту или чекате непосредно испред њега, мора вам бити омогућено да гласате.

За утврђивање идентитета потребно је да имате одговарајући документ са фотографијом, попут важеће личне карте или пасоша.

Ако вам је документ истекао, а већ сте поднели захтев за нови, проверите пре избора коју потврду МУП-а треба да понесете уз истекли документ.

Шта је са телефоном?

Телефон можете имати код себе.

Оно што не треба да радите јесте да фотографишете попуњен гласачки листић или да неовлашћено снимате оно што се дешава на бирачком месту.

Посебно важно: нико нема право да од вас захтева фотографију гласачког листића као доказ за кога сте гласали.

Не шеф. Не директор. Не странка. Не активиста. Не особа која вам је обећала посао.

Тајност гласања постоји управо зато да нико не може да провери шта сте заокружили иза паравана.

Нe морате да путујете кући да бисте гласали

Студирате или радите у другом граду? Можда не морате да путујете кући да бисте гласали

Ако су у питању парламентарни или председнички избори, бирач може да затражи да гласа у месту у ком ће боравити на дан избора, уместо у месту пребивалишта.

То је нарочито важно студентима који студирају у другом граду, људима који због посла живе ван места пребивалишта и свима који унапред знају да на дан избора неће бити код куће.

Захтев се подноси градској или општинској управи на територији на којој желите да гласате.

Рок је најкасније пет дана пре закључења бирачког списка, што у пракси значи 20 дана пре дана гласања.

Када се за конкретне изборе упише изабрано место гласања, тај податак се више не мења до завршетка изборног поступка.

Овде је важно направити једну разлику. Привремени избор места гласања није исто што и промена пребивалишта. Не мењате адресу на којој званично живите, већ само пријављујете где ћете гласати на конкретним парламентарним или председничким изборима.

Исто правило не може аутоматски да се примени на локалне изборе. Код локалних избора бирачко право везано је за пребивалиште на територији града или општине чију власт бирате.

Ако сте скоро променили пребивалиште, обавезно проверите бирачки списак. Немојте претпостављати где ћете гласати само зато што сте променили адресу у документима.

Гласање из иностранства

Ако живите или ћете на дан избора боравити у иностранству, на парламентарним и председничким изборима можете да се пријавите за гласање преко дипломатско-конзуларног представништва Србије.

Пријава почиње након расписивања избора и има рок. Зато је ово још једна ствар коју не треба остављати за последњу недељу.

Ако нисте уписани у бирачки списак, могуће је истовремено покренути и поступак уписа.

Важно је знати и да се не гласа аутоматски у свакој амбасади и сваком конзулату. Републичка изборна комисија за конкретне изборе одређује бирачка места у иностранству, на предлог Министарства спољних послова.

Зато, када избори буду расписани, проверите и списак конкретних места на којима ће гласање бити организовано.

Гласање ван бирачког места

Не можете да дођете до бирачког места? Постоји гласање ван бирачког места

Особе које због тешке болести, старости или инвалидитета нису у могућности да дођу на бирачко место могу да траже да гласају ван бирачког места, ако се налазе на подручју које том бирачком месту припада.

Пријава је могућа најраније 72 сата пре гласања, а најкасније до 11 часова на сам дан избора. На адресу бирача долазе повереници бирачког одбора.

И тада важи исто правило као и на бирачком месту: гласање мора бити тајно.

Особа која због инвалидитета, слабовидости, неписмености или другог разлога не може сама да попуни листић има право да изабере помагача.

Помагача бира сам бирач. Не бира га бирачки одбор, не одређује га политичка странка и нико нема право да вам наметне особу која ће „помоћи” тако што ће заправо контролисати ваш глас.

Бирачка места би, по закону, требало да буду изабрана тако да бирачи могу да им приступе без тешкоћа. Ако на дан избора видите да је приступ особи са инвалидитетом онемогућен, немојте претпоставити да је то нешто што мора да прихвати.

Обратите се бирачком одбору, а уколико су присутни наши чланови бирачког одбора или посматрачи, укажите и њима на проблем.

Како се попуњава гласачки листић?

На изборима добијате један гласачки листић. Да би ваш глас био важећи, најважније је да из начина на који сте попунили листић буде јасно и недвосмислено за кога сте гласали.

На парламентарним изборима на листићу су наведене изборне листе са својим редним бројевима. Гласате тако што заокружите редни број испред једне изборне листе.

На председничким изборима на листићу су наведени кандидати, а гласате тако што заокружите редни број испред једног кандидата.

Постоји још неколико начина попуњавања код којих листић може бити важећи. На пример:

• заокружен је редни број испред изборне листе;
• заокружен је или подвучен назив изборне листе или његов део;
• заокружено је или подвучено име носиоца изборне листе;
• заокружено је или подвучено име и презиме првог кандидата на листи;
• означено је више ових елемената, али све ознаке јасно упућују на исту изборну листу.

Важно је да знате и шта не чини аутоматски ваш листић неважећим. На листићу могу да се нађу:

• додатне црте или друге ознаке;
• коментари, поруке или пароле;
• цртежи;
• прецртани називи других изборних листа или имена других кандидата.

Све то је могуће, све док се поуздано може утврдити за кога сте гласали.

Листић је неважећи ако:

• остане потпуно празан;
• означите две или више различитих изборних листа или кандидата;
• из начина на који сте га попунили није могуће поуздано утврдити вашу изборну вољу.

Зато је најважније једноставно правило: означите једну изборну листу или једног кандидата тако да буде потпуно јасно за кога сте гласали.

Ако вам нешто није јасно пре гласања, питајте чланове бирачког одбора да вам објасне технички поступак гласања. Они могу да вам објасне како се листић попуњава, али не смеју да вам говоре за кога да гласате.

Како проверити „фантомске” станаре?

Захтев за проверу пријављених на адреси може да поднесе само власник стана или куће у надлежној полицијској управи.

За то, потребна су следећа документа:

• власнички лист или уговор о купопродаји као доказ власништва.
• очитана важећа лична карта.
• захтев написан у слободној форми у ком ће навести да се тражи информација која лица су по пребивалишту пријављена на наведеној адреси.
• примерак уплатнице као доказ о плаћеној такси (подаци о уплати се добијају у ПУ).
• Захтев се предаје на писарници надлежне полицијске управе, а одговор ће бити послат поштом на адресу подносиоца захтева у року од 10 до 15 дана.
• Како одјавити некога ко је пријављен на вашој адреси?

Уколико се испостави да је неко пријављен на Вашој адреси, не постоји могућност да ту особу одјавите без њеног пристанка, али можете да покренете процедуру за пасивизацију адресе непознатог лица.

Тај захтев се подноси локалној полицијској станици, а неопходна су следећа документа:

• власнички лист или уговор о купопродаји као доказ власништва.
• очитана важећа лична карта.
• примерак уплатнице као доказ о плаћеној такси.
• копија документа добијеног од МУП-а у коме се налази информација о лицима пријављеним на адреси.

Битно: Уколико немате списак свих пријављених, можете да саставите изјаву у којој ћете навести да желите да се пасивизују сви пријављени осим Ваших укућана, а потом да наведете имена, презимена и ЈМБГ Ваших укућана.

Изборна тишина и понашање на бирачком месту

Изборна тишина почиње 48 сати пре дана гласања и траје до затварања бирачких места.

За време изборне тишине постоје ограничења у вези са јавним позивањем бирача да гласају или не гласају за одређене опције, представљањем изборних листа и кандидата и објављивањем одређених изборних садржаја.

На самом бирачком месту правила су још јаснија. На бирачком месту и непосредно испред њега не смеју да се налазе страначки симболи, пропагандни материјал и друга обележја којима се утиче на бираче.

Нико не сме да стоји поред вас док попуњавате листић како би видео шта сте заокружили. Нико не сме да вам сугерише за кога да гласате. Нико не сме да тражи да покажете листић.

Иза паравана сте сами. Тако мора да остане.

Контрола избора

Ко ће бити на бирачком месту и ко контролише да ли се поштују правила?

Изборни дан не своди се на то да грађанин убаци листић у кутију, оде кући и нада се да је све остало урађено како треба.

Бирачки одбор води гласање, проверава идентитет бирача, издаје листиће, води рачуна о реду и тајности гласања и на крају утврђује резултате на том бирачком месту.

На бирачким местима биће и чланови бирачких одбора које буде делегирала студентска изборна листа. Њихов посао је да равноправно учествују у раду бирачког одбора и инсистирају на томе да се процедура поштује. Ако неко покушава да заобиђе правило, ако се бирачу ускраћује право, ако се нарушава тајност гласања или се догоди нешто што мора да буде забележено, наши чланови бирачких одбора неће бити ту да гледају у страну, реаговаће.

Ту су и акредитовани посматрачи. Њихова улога није иста као улога члана бирачког одбора. Посматрач не води изборе, не издаје листиће и не доноси одлуке уместо одбора. Он посматра, бележи и документује оно што се догађа.

Зато, ако вам на бирачком месту нешто није јасно или мислите да нешто није у реду, питајте. Пронађите члана бирачког одбора студентске листе. Ако је присутан посматрач, обратите се и њему.

Не морате да познајете члан закона и назив процедуре да бисте знали да нешто што управо гледате не изгледа како треба. Зато ћемо тамо бити ми.

Видели сте неправилност?

Немојте само да одете!

Ако вам неко не дозвољава да гласате, ако вам кажу да сте већ гласали иако нисте, ако неко покушава да види ваш листић, води паралелни списак бирача, фотографише оно што не би смео или се на бирачком месту догађа било шта због чега сумњате да се правила не поштују, реагујте одмах.

Прво се обратите бирачком одбору. Ако је на том месту члан бирачког одбора студентске листе, обратите се и њему. Он може да провери шта се догађа у оквиру рада бирачког одбора, да инсистира да се поштује процедура и да укаже на неправилност која мора да буде забележена.

Ако је присутан акредитовани посматрач, реците и њему шта сте видели како би догађај био евидентиран кроз посматрачки процес.

Ако можете, запамтите број бирачког места, време када се проблем догодио, шта сте тачно видели и ко је био присутан. Ако већ имате поруку, мејл или неки други доказ о притиску или неправилности, сачувајте га.

Немојте угрожавати своју безбедност покушавајући да направите снимак тамо где то није дозвољено или улазећи у сукоб са људима који вам прете.

Нису све неправилности исте и зато се не решавају на исти начин. Повреда бирачког права у изборном поступку може да захтева обраћање надлежној изборној комисији. Ако сумњате на куповину гласова, принуду, гласање у туђе име или друго кривично дело, случај се може пријавити полицији или јавном тужилаштву. За злоупотребу јавних ресурса и недозвољено понашање политичких субјеката надлежност има и Агенција за спречавање корупције.

А ако не знате шта од тога важи у ситуацији у којој сте се нашли, немојте због тога одустати од пријаве. Прво реците некоме ко је ту да заштити процедуру. Наши чланови бирачких одбора и посматрачи биће на терену управо зато да грађанин не остане сам са реченицом: „Не знам коме ово да кажем.”

Како изгледа притисак на бираче у пракси?

Притисак ретко почиње отвореном реченицом: „Ако не гласаш за нас, добићеш отказ.” Много чешће долази кроз сугестије, услуге, спискове, позиве и поруке које треба да оставе утисак да је све то само део политичког рада. Није.

„Сигурни” и „капиларни” гласови

То нису појмови из закона. У пракси се њима најчешће називају системи у којима се од људи тражи да обезбеде одређен број особа за које тврде да ће гласати за неку политичку опцију.

Проблем постаје нарочито озбиљан када је у причу укључен однос зависности. Ако вам неко ставља до знања да вам продужење уговора, напредовање, запослење, нека помоћ или друго право зависи од тога да ли ћете гласати за одређену опцију, то више није питање политичког убеђивања.

Ваш посао није ничија гласачка валута.

Куповина гласова

Куповина гласова не значи само да вам неко пружи новчаницу испред бирачког места. Кривични закон обухвата давање, нуђење или обећавање награде, поклона или друге користи како би неко гласао, не гласао или гласао за или против одређене опције.

Глас не може да буде предмет трговине. Ни за новац, ни за пакет, ни за услугу, ни за обећање.

Политичким субјектима током кампање забрањено је и финансирање хуманитарних активности попут бесплатних лекарских прегледа, поделе лекова, хране или хигијенских пакета. Ако неко помоћ покушава да претвори у политичку валуту, запамтите да му свој глас не дугујете.

Претње и уцене

Ако вам неко прети отказом, непродужавањем уговора, ускраћивањем помоћи, физичким или психичким насиљем зато што треба да гласате на одређен начин, то није „страначка дисциплина”. То је притисак на бирача.

Принуда бирача да гласа, не гласа или гласа за одређену опцију може представљати кривично дело.

„Бугарски воз”

„Бугарски воз” је назив за начин контроле гласања у ком бирач добија већ попуњен листић који треба да убаци у кутију, а затим из бирачког места износи празан листић који је тамо добио. Тај празан листић неко затим попуњава и даје следећем бирачу. Тако покушавају да направе круг у ком могу да контролишу да ли је договорени глас заиста убачен у кутију.

Ако вам неко да унапред попуњен листић или тражи да из бирачког места изнесете празан, немојте учествовати. Одмах се обратите бирачком одбору, нашем члану бирачког одбора или присутном посматрачу.

Паралелни спискови

Једна од појава које се из избора у изборе понављају јесте вођење паралелних евиденција о томе ко је изашао на гласање. Не треба сваку евиденцију излазности аутоматски мешати са злоупотребом - бирачки одбор води службену евиденцију потребну за спровођење избора.

Проблем су неовлашћена лица која на бирачком месту или непосредно испред њега воде своје спискове бирача, проверавају ко је дошао и коме се још треба јавити. Ако приметите такву ситуацију, пријавите је.

Људи који су најлакше изложени притиску често су управо они чија егзистенција зависи од нечије одлуке: запослени на одређено време, људи који чекају посао, особе које примају социјалну помоћ или припадају групама које су економски и друштвено рањивије. То их не чини мање слободним бирачима.

Како одреаговати на притиске?

Шта конкретно да урадим ако сам уцењен или под притиском?

Прво запамтите једну ствар: нико нема право да од вас тражи доказ за кога сте гласали.

Ако вам неко пре избора тражи да фотографишете листић, пошаљете доказ, пријавите се некоме након гласања или на било који други начин покажете шта сте заокружили, покушава да поништи тајност вашег гласа.

Ако сте изложени притиску, сачувајте поруке које сте добили. Ако вам је захтев саопштен усмено, запишите када се разговор догодио, где, ко је био присутан и шта вам је тачно речено. Сачувајте мејлове и документе које већ имате. Ако постоје сведоци, запамтите ко су.

Немојте улазити у сукоб са особом која вам прети и немојте угрожавати сопствену безбедност покушавајући да направите доказ. Ако постоји непосредна опасност, обратите се полицији.

На сам дан избора, ако је притисак повезан са гласањем, пронађите нашег члана бирачког одбора или посматрача. Ако вас неко прати до бирачког места, чека да му јавите да сте гласали, тражи фотографију листића, покушава да вам преда унапред попуњен листић или води евиденцију бирача испред бирачког места, реците шта се догађа.

Од грађана не очекујемо да сами воде истраге. Ваш посао је да кажете шта вам се догодило. Наш је да не окренемо главу.

Кажу да сам гласао а нисам

Дошао сам да гласам, а кажу ми да сам већ гласао. Шта сада?

Ако дођете на бирачко место и неко вам каже да евиденција показује да сте већ гласали, иако знате да нисте, немојте само да се окренете и одете кући.

Одмах реците бирачком одбору да ви нисте гласали. Пронађите члана бирачког одбора студентске листе и објасните му шта се догодило. Тражите да се провери шта пише у изводу из бирачког списка и да се неправилност забележи. Ако је присутан посматрач, обавестите и њега.

Запамтите број бирачког места, време када сте дошли и шта вам је тачно речено.

Гласање у туђе име и вишеструко гласање нису безазлене грешке.

Након избора имате право и да проверите да ли је у изводу из бирачког списка евидентирано да сте гласали. Ако утврдите да је забележено да јесте, а знате да нисте, сачувајте ту информацију и пријавите случај.

Имате право да питате

Не морате да знате сваки члан закона. Морате да знате да имате право да питате.

Изборни систем је пун рокова, образаца, комисија и процедура. Грађанин који дође да гласа не мора да зна све то напамет.

Зато смо овај водич и направили. И зато ћемо на изборни дан бити на бирачким местима.

Наши чланови бирачких одбора биће ту да учествују у спровођењу избора и инсистирају на поштовању процедуре. Посматрачи ће пратити шта се догађа и бележити неправилности.

Ако нешто видите, реците. Ако вам нешто није јасно, питајте.

Ако неко покушава да вас убеди да му дугујете глас зато што вам је нашао посао, обећао уговор, донео пакет или вам учинио услугу, сетите се да иза паравана нема ни шефа, ни директора, ни страначког активисте.

Ако неко тражи фотографију, одговор је једноставан: нема право на њу. Ако неко тврди да ће знати шта сте заокружили, покушава да вас уплаши.

Глас је ваш. Не морате никоме да га показујете, правдате или доказујете.

А ако неко покуша да вам то право одузме, нећете бити сами.

Преузмите документа:

• Захтев за гласање из иностранства
• Захтев за упис у бирачки списак