Vodič za glasanje

Gde glasam? Šta ako mi je istekla lična karta? Mogu li da glasam u gradu u kom studiram? Šta ako mi neko traži fotografiju listića? Kome da se obratim ako na biračkom mestu primetim nešto što nije u redu?

Mnogo ovih pitanja ljudi počnu da postavljaju tek nekoliko dana pred izbore. Neka od njih mogu da se reše i tada, ali za neka je već kasno.

Zato smo napravili vodič kroz sve ono što je važno da znate pre nego što dođe izborni dan. Od provere biračkog spiska i promene mesta glasanja, preko glasanja iz inostranstva i van biračkog mesta, do toga kako da prepoznate pritisak, kupovinu glasova ili pokušaj kontrole vašeg glasa.

Ne očekujemo da svaki birač zna izborni zakon napamet. Očekujemo, međutim, da svako zna ono najvažnije: glasanje je slobodno i tajno i niko nema pravo da traži da mu kažete, pokažete ili dokazujete kako ste glasali.

Na izborni dan nećete biti sami. Članovi biračkih odbora koje bude delegirala studentska izborna lista biće na biračkim mestima, a izborni proces pratiće i akreditovani posmatrači. Njihov posao nije isti, ali je cilj isti: da ono što se dešava na biračkom mestu ne ostane neprimećeno i da se procedura poštuje od otvaranja biračkog mesta do poslednjeg prebrojanog glasa.

Da li ste u biračkom spisku

Prvo proverite da li ste u biračkom spisku?

Pravo glasa imaju punoletni državljani Srbije koji ispunjavaju zakonske uslove za ostvarivanje biračkog prava.

Ali pravo glasa samo po sebi nije dovoljno da biste na izborni dan dobili listić. Morate biti upisani u Jedinstveni birački spisak.

Birački spisak vodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, dok podatke za građane na svojoj teritoriji ažuriraju gradske i opštinske uprave. MUP učestvuje kroz podatke iz svojih evidencija, poput prebivališta i boravišta, ali se sama provera biračkog spiska ne radi na sajtu MUP-a.

Svoje podatke najjednostavnije možete proveriti preko zvaničnog portala za uvid u Jedinstveni birački spisak.

Za proveru su vam potrebni JMBG, registarski broj lične karte i sigurnosni kod koji se prikazuje na stranici.

Nemojte čekati izborno jutro da prvi put proverite gde ste upisani.

Ako vas nema u biračkom spisku ili je neki podatak pogrešan, možete da tražite upis, dopunu ili ispravku od nadležne gradske ili opštinske uprave. Zahtev može da se podnese i elektronski preko portala eUprava, Zahtev možete da podnesete i elektronski preko portala eUprava, ako imate nalog i prijavljujete se pomoću ConsentID aplikacije ili kvalifikovanog elektronskog sertifikata..

Podnesite zahtev za upis u birački spisak gradskoj ili opštinskoj upravi prema mestu prebivališta.

Ako koristite eUpravu, sistem će nakon prijave prepoznati da niste evidentirani u biračkom spisku i ponuditi vam mogućnost da odmah podnesete zahtev za upis.

Ako vas nema u biračkom spisku, reagujte čim to utvrdite. Na izborni dan je kasno za upis koji bi vam omogućio da glasate tog dana.

Ako naiđete na problem, sačuvajte rešenje ili potvrdu o podnetom zahtevu. A ako niste sigurni kome da se obratite ili šta treba da uradite, javite nam se. Cilj ovog vodiča je upravo da niko ne ostane bez glasa zato što nije znao koju proceduru treba da pokrene.

Ako je problem u podatku koji dolazi iz evidencije MUP-a, na primer u prijavljenom prebivalištu, taj podatak prvo mora da se reši tamo gde je nastala greška. Nije moguće jednostavno promeniti JMBG ili zvaničnu adresu kroz zahtev za izmenu biračkog spiska ako je izvorna evidencija drugačija.

Do kada mogu da se menjaju podaci?

Birački spisak se zaključuje 15 dana pre izbora.

To ne znači da je posle tog trenutka svaka ispravka nemoguća. O pojedinim promenama nakon toga o promenama odlučuje Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, najkasnije do 72 sata pre dana glasanja.

Ipak, na poslednje rokove ne treba računati. Ako vidite grešku, prijavite je odmah.

Proveri!

Gde glasam i šta treba da ponesem?

Pre izbora birači dobijaju obaveštenje o danu i vremenu glasanja, kao i broju i adresi biračkog mesta.

Ako vam taj poziv nije stigao ili ste ga izgubili, to ne znači da ste izgubili pravo da glasate. Poziv za glasanje nije dokument bez kog možete biti vraćeni sa biračkog mesta.

Biračka mesta u Srbiji otvaraju se u 7 časova i zatvaraju u 20 časova.

Ako ste u 20 časova već na biračkom mestu ili čekate neposredno ispred njega, mora vam biti omogućeno da glasate.

Za utvrđivanje identiteta potrebno je da imate odgovarajući dokument sa fotografijom, poput važeće lične karte ili pasoša.

Ako vam je dokument istekao, a već ste podneli zahtev za novi, proverite pre izbora koju potvrdu MUP-a treba da ponesete uz istekli dokument.

Šta je sa telefonom?

Telefon možete imati kod sebe.

Ono što ne treba da radite jeste da fotografišete popunjen glasački listić ili da neovlašćeno snimate ono što se dešava na biračkom mestu.

Posebno važno: niko nema pravo da od vas zahteva fotografiju glasačkog listića kao dokaz za koga ste glasali.

Ne šef. Ne direktor. Ne stranka. Ne aktivista. Ne osoba koja vam je obećala posao.

Tajnost glasanja postoji upravo zato da niko ne može da proveri šta ste zaokružili iza paravana.

Ne morate da putujete kući da biste glasali

Studirate ili radite u drugom gradu? Možda ne morate da putujete kući da biste glasali

Ako su u pitanju parlamentarni ili predsednički izbori, birač može da zatraži da glasa u mestu u kom će boraviti na dan izbora, umesto u mestu prebivališta.

To je naročito važno studentima koji studiraju u drugom gradu, ljudima koji zbog posla žive van mesta prebivališta i svima koji unapred znaju da na dan izbora neće biti kod kuće.

Zahtev se podnosi gradskoj ili opštinskoj upravi na teritoriji na kojoj želite da glasate.

Rok je najkasnije pet dana pre zaključenja biračkog spiska, što u praksi znači 20 dana pre dana glasanja.

Kada se za konkretne izbore upiše izabrano mesto glasanja, taj podatak se više ne menja do završetka izbornog postupka.

Ovde je važno napraviti jednu razliku. Privremeni izbor mesta glasanja nije isto što i promena prebivališta. Ne menjate adresu na kojoj zvanično živite, već samo prijavljujete gde ćete glasati na konkretnim parlamentarnim ili predsedničkim izborima.

Isto pravilo ne može automatski da se primeni na lokalne izbore. Kod lokalnih izbora biračko pravo vezano je za prebivalište na teritoriji grada ili opštine čiju vlast birate.

Ako ste skoro promenili prebivalište, obavezno proverite birački spisak. Nemojte pretpostavljati gde ćete glasati samo zato što ste promenili adresu u dokumentima.

Glasanje iz inostranstva

Ako živite ili ćete na dan izbora boraviti u inostranstvu, na parlamentarnim i predsedničkim izborima možete da se prijavite za glasanje preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Srbije.

Prijava počinje nakon raspisivanja izbora i ima rok. Zato je ovo još jedna stvar koju ne treba ostavljati za poslednju nedelju.

Ako niste upisani u birački spisak, moguće je istovremeno pokrenuti i postupak upisa.

Važno je znati i da se ne glasa automatski u svakoj ambasadi i svakom konzulatu. Republička izborna komisija za konkretne izbore određuje biračka mesta u inostranstvu, na predlog Ministarstva spoljnih poslova.

Zato, kada izbori budu raspisani, proverite i spisak konkretnih mesta na kojima će glasanje biti organizovano.

Dijaspora

Glasanje van biračkog mesta

Ne možete da dođete do biračkog mesta? Postoji glasanje van biračkog mesta

Osobe koje zbog teške bolesti, starosti ili invaliditeta nisu u mogućnosti da dođu na biračko mesto mogu da traže da glasaju van biračkog mesta, ako se nalaze na području koje tom biračkom mestu pripada.

Prijava je moguća najranije 72 sata pre glasanja, a najkasnije do 11 časova na sam dan izbora. Na adresu birača dolaze poverenici biračkog odbora.

I tada važi isto pravilo kao i na biračkom mestu: glasanje mora biti tajno.

Osoba koja zbog invaliditeta, slabovidosti, nepismenosti ili drugog razloga ne može sama da popuni listić ima pravo da izabere pomagača.

Pomagača bira sam birač. Ne bira ga birački odbor, ne određuje ga politička stranka i niko nema pravo da vam nametne osobu koja će „pomoći” tako što će zapravo kontrolisati vaš glas.

Biračka mesta bi, po zakonu, trebalo da budu izabrana tako da birači mogu da im pristupe bez teškoća. Ako na dan izbora vidite da je pristup osobi sa invaliditetom onemogućen, nemojte pretpostaviti da je to nešto što mora da prihvati.

Obratite se biračkom odboru, a ukoliko su prisutni naši članovi biračkog odbora ili posmatrači, ukažite i njima na problem.

Kako se popunjava glasački listić?

Na izborima dobijate jedan glasački listić. Da bi vaš glas bio važeći, najvažnije je da iz načina na koji ste popunili listić bude jasno i nedvosmisleno za koga ste glasali.

Na parlamentarnim izborima na listiću su navedene izborne liste sa svojim rednim brojevima. Glasate tako što zaokružite redni broj ispred jedne izborne liste.

Na predsedničkim izborima na listiću su navedeni kandidati, a glasate tako što zaokružite redni broj ispred jednog kandidata.

Postoji još nekoliko načina popunjavanja kod kojih listić može biti važeći. Na primer:

Važno je da znate i šta ne čini automatski vaš listić nevažećim. Na listiću mogu da se nađu:

Sve to je moguće, sve dok se pouzdano može utvrditi za koga ste glasali.

Listić je nevažeći ako:

Zato je najvažnije jednostavno pravilo: označite jednu izbornu listu ili jednog kandidata tako da bude potpuno jasno za koga ste glasali.

Ako vam nešto nije jasno pre glasanja, pitajte članove biračkog odbora da vam objasne tehnički postupak glasanja. Oni mogu da vam objasne kako se listić popunjava, ali ne smeju da vam govore za koga da glasate.

Kako proveriti „fantomske” stanare?

Zahtev za proveru prijavljenih na adresi može da podnese samo vlasnik stana ili kuće u nadležnoj policijskoj upravi.

Za to, potrebna su sledeća dokumenta:

Ukoliko se ispostavi da je neko prijavljen na Vašoj adresi, ne postoji mogućnost da tu osobu odjavite bez njenog pristanka, ali možete da pokrenete proceduru za pasivizaciju adrese nepoznatog lica.

Taj zahtev se podnosi lokalnoj policijskoj stanici, a neophodna su sledeća dokumenta:

Bitno: Ukoliko nemate spisak svih prijavljenih, možete da sastavite izjavu u kojoj ćete navesti da želite da se pasivizuju svi prijavljeni osim Vaših ukućana, a potom da navedete imena, prezimena i JMBG Vaših ukućana.

Izborna tišina i ponašanje na biračkom mestu

Izborna tišina počinje 48 sati pre dana glasanja i traje do zatvaranja biračkih mesta.

Za vreme izborne tišine postoje ograničenja u vezi sa javnim pozivanjem birača da glasaju ili ne glasaju za određene opcije, predstavljanjem izbornih lista i kandidata i objavljivanjem određenih izbornih sadržaja.

Na samom biračkom mestu pravila su još jasnija. Na biračkom mestu i neposredno ispred njega ne smeju da se nalaze stranački simboli, propagandni materijal i druga obeležja kojima se utiče na birače.

Niko ne sme da stoji pored vas dok popunjavate listić kako bi video šta ste zaokružili. Niko ne sme da vam sugeriše za koga da glasate. Niko ne sme da traži da pokažete listić.

Iza paravana ste sami. Tako mora da ostane.

Kontrola izbora

Ko će biti na biračkom mestu i ko kontroliše da li se poštuju pravila?

Izborni dan ne svodi se na to da građanin ubaci listić u kutiju, ode kući i nada se da je sve ostalo urađeno kako treba.

Birački odbor vodi glasanje, proverava identitet birača, izdaje listiće, vodi računa o redu i tajnosti glasanja i na kraju utvrđuje rezultate na tom biračkom mestu.

Na biračkim mestima biće i članovi biračkih odbora koje bude delegirala studentska izborna lista. Njihov posao je da ravnopravno učestvuju u radu biračkog odbora i insistiraju na tome da se procedura poštuje. Ako neko pokušava da zaobiđe pravilo, ako se biraču uskraćuje pravo, ako se narušava tajnost glasanja ili se dogodi nešto što mora da bude zabeleženo, naši članovi biračkih odbora neće biti tu da gledaju u stranu, reagovaće.

Tu su i akreditovani posmatrači. Njihova uloga nije ista kao uloga člana biračkog odbora. Posmatrač ne vodi izbore, ne izdaje listiće i ne donosi odluke umesto odbora. On posmatra, beleži i dokumentuje ono što se događa.

Zato, ako vam na biračkom mestu nešto nije jasno ili mislite da nešto nije u redu, pitajte. Pronađite člana biračkog odbora studentske liste. Ako je prisutan posmatrač, obratite se i njemu.

Ne morate da poznajete član zakona i naziv procedure da biste znali da nešto što upravo gledate ne izgleda kako treba. Zato ćemo tamo biti mi.

Videli ste nepravilnost?

Nemojte samo da odete!

Ako vam neko ne dozvoljava da glasate, ako vam kažu da ste već glasali iako niste, ako neko pokušava da vidi vaš listić, vodi paralelni spisak birača, fotografiše ono što ne bi smeo ili se na biračkom mestu događa bilo šta zbog čega sumnjate da se pravila ne poštuju, reagujte odmah.

Prvo se obratite biračkom odboru. Ako je na tom mestu član biračkog odbora studentske liste, obratite se i njemu. On može da proveri šta se događa u okviru rada biračkog odbora, da insistira da se poštuje procedura i da ukaže na nepravilnost koja mora da bude zabeležena.

Ako je prisutan akreditovani posmatrač, recite i njemu šta ste videli kako bi događaj bio evidentiran kroz posmatrački proces.

Ako možete, zapamtite broj biračkog mesta, vreme kada se problem dogodio, šta ste tačno videli i ko je bio prisutan. Ako već imate poruku, mejl ili neki drugi dokaz o pritisku ili nepravilnosti, sačuvajte ga.

Nemojte ugrožavati svoju bezbednost pokušavajući da napravite snimak tamo gde to nije dozvoljeno ili ulazeći u sukob sa ljudima koji vam prete.

Nisu sve nepravilnosti iste i zato se ne rešavaju na isti način. Povreda biračkog prava u izbornom postupku može da zahteva obraćanje nadležnoj izbornoj komisiji. Ako sumnjate na kupovinu glasova, prinudu, glasanje u tuđe ime ili drugo krivično delo, slučaj se može prijaviti policiji ili javnom tužilaštvu. Za zloupotrebu javnih resursa i nedozvoljeno ponašanje političkih subjekata nadležnost ima i Agencija za sprečavanje korupcije.

A ako ne znate šta od toga važi u situaciji u kojoj ste se našli, nemojte zbog toga odustati od prijave. Prvo recite nekome ko je tu da zaštiti proceduru. Naši članovi biračkih odbora i posmatrači biće na terenu upravo zato da građanin ne ostane sam sa rečenicom: „Ne znam kome ovo da kažem.”

Kako izgleda pritisak na birače u praksi?

Pritisak retko počinje otvorenom rečenicom: „Ako ne glasaš za nas, dobićeš otkaz.” Mnogo češće dolazi kroz sugestije, usluge, spiskove, pozive i poruke koje treba da ostave utisak da je sve to samo deo političkog rada. Nije.

„Sigurni” i „kapilarni” glasovi

To nisu pojmovi iz zakona. U praksi se njima najčešće nazivaju sistemi u kojima se od ljudi traži da obezbede određen broj osoba za koje tvrde da će glasati za neku političku opciju.

Problem postaje naročito ozbiljan kada je u priču uključen odnos zavisnosti. Ako vam neko stavlja do znanja da vam produženje ugovora, napredovanje, zaposlenje, neka pomoć ili drugo pravo zavisi od toga da li ćete glasati za određenu opciju, to više nije pitanje političkog ubeđivanja.

Vaš posao nije ničija glasačka valuta.

Kupovina glasova

Kupovina glasova ne znači samo da vam neko pruži novčanicu ispred biračkog mesta. Krivični zakon obuhvata davanje, nuđenje ili obećavanje nagrade, poklona ili druge koristi kako bi neko glasao, ne glasao ili glasao za ili protiv određene opcije.

Glas ne može da bude predmet trgovine. Ni za novac, ni za paket, ni za uslugu, ni za obećanje.

Političkim subjektima tokom kampanje zabranjeno je i finansiranje humanitarnih aktivnosti poput besplatnih lekarskih pregleda, podele lekova, hrane ili higijenskih paketa. Ako neko pomoć pokušava da pretvori u političku valutu, zapamtite da mu svoj glas ne dugujete.

Pretnje i ucene

Ako vam neko preti otkazom, neprodužavanjem ugovora, uskraćivanjem pomoći, fizičkim ili psihičkim nasiljem zato što treba da glasate na određen način, to nije „stranačka disciplina”. To je pritisak na birača.

Prinuda birača da glasa, ne glasa ili glasa za određenu opciju može predstavljati krivično delo.

„Bugarski voz”

„Bugarski voz” je naziv za način kontrole glasanja u kom birač dobija već popunjen listić koji treba da ubaci u kutiju, a zatim iz biračkog mesta iznosi prazan listić koji je tamo dobio. Taj prazan listić neko zatim popunjava i daje sledećem biraču. Tako pokušavaju da naprave krug u kom mogu da kontrolišu da li je dogovoreni glas zaista ubačen u kutiju.

Ako vam neko da unapred popunjen listić ili traži da iz biračkog mesta iznesete prazan, nemojte učestvovati. Odmah se obratite biračkom odboru, našem članu biračkog odbora ili prisutnom posmatraču.

Paralelni spiskovi

Jedna od pojava koje se iz izbora u izbore ponavljaju jeste vođenje paralelnih evidencija o tome ko je izašao na glasanje. Ne treba svaku evidenciju izlaznosti automatski mešati sa zloupotrebom - birački odbor vodi službenu evidenciju potrebnu za sprovođenje izbora.

Problem su neovlašćena lica koja na biračkom mestu ili neposredno ispred njega vode svoje spiskove birača, proveravaju ko je došao i kome se još treba javiti. Ako primetite takvu situaciju, prijavite je.

Ljudi koji su najlakše izloženi pritisku često su upravo oni čija egzistencija zavisi od nečije odluke: zaposleni na određeno vreme, ljudi koji čekaju posao, osobe koje primaju socijalnu pomoć ili pripadaju grupama koje su ekonomski i društveno ranjivije. To ih ne čini manje slobodnim biračima.

Kako odreagovati na pritiske?

Šta konkretno da uradim ako sam ucenjen ili pod pritiskom?

Prvo zapamtite jednu stvar: niko nema pravo da od vas traži dokaz za koga ste glasali.

Ako vam neko pre izbora traži da fotografišete listić, pošaljete dokaz, prijavite se nekome nakon glasanja ili na bilo koji drugi način pokažete šta ste zaokružili, pokušava da poništi tajnost vašeg glasa.

Ako ste izloženi pritisku, sačuvajte poruke koje ste dobili. Ako vam je zahtev saopšten usmeno, zapišite kada se razgovor dogodio, gde, ko je bio prisutan i šta vam je tačno rečeno. Sačuvajte mejlove i dokumente koje već imate. Ako postoje svedoci, zapamtite ko su.

Nemojte ulaziti u sukob sa osobom koja vam preti i nemojte ugrožavati sopstvenu bezbednost pokušavajući da napravite dokaz. Ako postoji neposredna opasnost, obratite se policiji.

Na sam dan izbora, ako je pritisak povezan sa glasanjem, pronađite našeg člana biračkog odbora ili posmatrača. Ako vas neko prati do biračkog mesta, čeka da mu javite da ste glasali, traži fotografiju listića, pokušava da vam preda unapred popunjen listić ili vodi evidenciju birača ispred biračkog mesta, recite šta se događa.

Od građana ne očekujemo da sami vode istrage. Vaš posao je da kažete šta vam se dogodilo. Naš je da ne okrenemo glavu.

Kažu da sam glasao a nisam

Došao sam da glasam, a kažu mi da sam već glasao. Šta sada?

Ako dođete na biračko mesto i neko vam kaže da evidencija pokazuje da ste već glasali, iako znate da niste, nemojte samo da se okrenete i odete kući.

Odmah recite biračkom odboru da vi niste glasali. Pronađite člana biračkog odbora studentske liste i objasnite mu šta se dogodilo. Tražite da se proveri šta piše u izvodu iz biračkog spiska i da se nepravilnost zabeleži. Ako je prisutan posmatrač, obavestite i njega.

Zapamtite broj biračkog mesta, vreme kada ste došli i šta vam je tačno rečeno.

Glasanje u tuđe ime i višestruko glasanje nisu bezazlene greške.

Nakon izbora imate pravo i da proverite da li je u izvodu iz biračkog spiska evidentirano da ste glasali. Ako utvrdite da je zabeleženo da jeste, a znate da niste, sačuvajte tu informaciju i prijavite slučaj.

Imate pravo da pitate

Ne morate da znate svaki član zakona. Morate da znate da imate pravo da pitate.

Izborni sistem je pun rokova, obrazaca, komisija i procedura. Građanin koji dođe da glasa ne mora da zna sve to napamet.

Zato smo ovaj vodič i napravili. I zato ćemo na izborni dan biti na biračkim mestima.

Naši članovi biračkih odbora biće tu da učestvuju u sprovođenju izbora i insistiraju na poštovanju procedure. Posmatrači će pratiti šta se događa i beležiti nepravilnosti.

Ako nešto vidite, recite. Ako vam nešto nije jasno, pitajte.

Ako neko pokušava da vas ubedi da mu dugujete glas zato što vam je našao posao, obećao ugovor, doneo paket ili vam učinio uslugu, setite se da iza paravana nema ni šefa, ni direktora, ni stranačkog aktiviste.

Ako neko traži fotografiju, odgovor je jednostavan: nema pravo na nju. Ako neko tvrdi da će znati šta ste zaokružili, pokušava da vas uplaši.

Glas je vaš. Ne morate nikome da ga pokazujete, pravdate ili dokazujete.

A ako neko pokuša da vam to pravo oduzme, nećete biti sami.

Preuzmite dokumenta: