Наш глас ће се чути!

Студенти већ недељама покушавају да посете свој народ у Републици Српској и разговарају са грађанима о проблемима који су део њихове свакодневице.

Али између њих и њиховог циља не стоје ни река Дрина ни гранични прелази. Стоје институције.

Наше колегинице и колеге већ су осетили подршку својих сународника, али и институционалну репресију која нас, по свему судећи, прати где год да кренемо.

Али ни то нас није зауставило!

Поштујемо процедуре, а они нам и даље затварају врата

Информативни разговори, претње казнама и изрицање пресуда по хитном поступку усред ноћи нису нас обесхрабрили. Напротив, дали су нам још један разлог да наставимо даље.

И то смо и урадили, овог пута поштујући сва правила њихове корумпиране игре!

Трибина је пријављена на време. Сви тражени подаци су достављени. Локација није одговарала? Променили смо је. Недостајао је документ? Доставили смо га.

И опет смо наишли на зид!

Јер проблем очигледно није ни у локацији, ни у документацији, ни у процедури.

Проблем је у неподобности

Шта год да урадимо, одговор остаје исти: ми смо ти који су неподобни, а они су ти који одлучују.

Још једна трибина, „Млади као учесници у друштвеним токовима“, забрањена је без јасног и смисленог објашњења.

Једини одговор који смо добили јесте да нам нико не може гарантовати безбедност.

Од сопственог народа нам заштита не треба. А поготово не ваша!

Србија или мафија!

Постоји само једна подела. Она није ни географска ни административна, али је јаснија него икада.

СРБИЈА ИЛИ МАФИЈА!