
Ниш без рециклажних дворишта
Ниш обећава рециклажу годинама, а даје нам само дивље сметлиште
Ниш и даље нема мрежу рециклажних дворишта, иако је њихово успостављање годинама најављивано у градским плановима. То је још једно неиспуњено обећање које иде на штету и грађана и животне средине - обећање које постоји на папиру дуже него што многе Нишлије памте.
Планови који су остали само планови
У више стратешких докумената и планова управљања отпадом, Град Ниш је предвидео развој рециклажних дворишта. Замишљено је да се смањи количина отпада на депонијама, повећа рециклажа, смањи број дивљих депонија, а цео систем усклади са европским стандардима. Све то стоји записано и усвојено на седницама, али остаје мртво слово на папиру.
Замисао никада није постала реализација. Планови нису спроведени, а грађани Ниша данас живе у граду чија комунална инфраструктура заостаје деценију, ако не и више, за оним што је сама градска управа обећала да ће изградити.
Ово није скупо - само није спроведено
Стручњаци за управљање отпадом дуго указују на нешто што би требало да буде очигледно свакоме: рециклажна дворишта су уобичајен део савремене комуналне инфраструктуре, и ако су добро пројектована и одржавана, не представљају значајан еколошки ни здравствени ризик. Ово није технолошки изазов резервисан за богате метрополе - у многим европским градовима постоје рециклажна дворишта, центри за кабасти отпад и центри за електронски отпад, управо да би грађани могли безбедно и једноставно да одложе различите врсте отпада, без гомилања смећа по улицама и дворовима.
Два дворишта за двеста хиљада људи
Ниш данас има свега два рециклажна дворишта. За град од око двеста хиљада становника, то није ни близу довољно. Последице те несразмере грађани осећају на најдиректнији могући начин: због нередовног одношења отпада, он се често гомила, радници одбијају да приме нови отпад јер постојећи капацитети већ пуцају по свим шавовима, а грађани остају без икаквог адекватног начина да одложе отпад који се ствара свакодневно.
Где заврши отпад када систем не функционише
Пошто оваква инфраструктура у Нишу није развијена, велике количине отпада и даље завршавају тамо где не би требало - на депонијама изнад прописаног капацитета, поред контејнера који нису предвиђени за такве количине, или на дивљим сметлиштима која нижу по ободима града и поред река. То додатно угрожава животну средину, нарушава изглед и репутацију града, и на крају повећава трошкове управљања отпадом - јер чишћење дивљих сметлишта увек кошта више него што би коштало да систем од почетка функционише како треба.
Одговорност коју нико не преузима
Вишегодишње занемаривање обавеза које је сам Град предвидео сопственим документима је показатељ неспособности СНС-а. Ово није случај у коме је држава пропустила да предвиди решење - решење постоји, записано и усвојено. Проблем је искључиво у томе што нико није сматрао за вредно спровођења.
Неиспуњавање ових планова показује неодговоран однос према заштити животне средине и квалитету живота грађана Ниша. И док градска управа годину за годином одлаже оно што је сама себи задала као циљ, Нишлије настављају да живе поред препуних контејнера и дивљих сметлишта, у граду који је, бар на папиру, одавно требало да буде чистији, зеленији и усклађен са европским стандардима.