Ко си, бре, ти?

У држави у којој институције функционишу, корупција се пријављује тужилаштву, полицији и другим надлежним органима.

У Србији се покреће сајт kosibreti и грађани се позивају да пријаве корупцију председнику Републике. Тиме се шаље јасна порука: да у овој држави институције нису довољне, да нису способне или да нису ни битне. Као да постоји само једна адреса за све проблеме, само један човек.

Годинама слушамо како председник саопштава које ће законе усвојити Народна скупштина, најављује мере пре него што их усвоји Влада, одређује приоритете буџета, најављује инвестиције, повећања плата и пензија и државну помоћ представља као личну великодушност, а не као новац свих грађана Србије.

Док се грађани позивају да пријављују бахате функционере, јавност и даље чека одговоре на бројне афере које прате врх власти. Од Јовањице, преко Савамале, Генералштаба, помиловања СНС батинаша, па до афере у којој људи завршавају у бурадима, а врх полиције се доводи у везу са прикривањем злочина. Уместо институција које раде свој посао, добијамо још једну политичку кампању.

Зато данас не питамо бахате функционере, већ питамо председника Републике:

Ко си, бре, ти?

Да се, упркос Уставом јасно ограниченим овлашћењима, питаш о свему.

Ко си, бре, ти?

Да се за сваки проблем у Србији чека твоја дозвола, а институције ћуте.

Ко си, бре, ти?

Да не смеш да распишеш изборе, а истовремено се представљаш као најнадлежнији за све.

Када се отвори фабрика – он је заслужан.

Када се гради пут – он је заслужан.

Када се дели помоћ – он је заслужан.

Када постоји проблем сви чекају његову дозволу.

Испада да без његове сагласности нико ништа не сме, не може или неће да уради. И ако си већ, по сопственим поступцима, надлежан за све, хоћеш ли једног дана бити и одговоран за све? Јер држава није један човек, држава су институције, а када све зависи од једног човека, институције више не постоје.