Конференција за медије 2.9.
Најмање 14 мета шпијунског софтвера, Пегасус потврђен на телефону студенткиње
Више није реч о сумњи. Форензика је потврдила да су чланови Студентског покрета надзирани једним од најсофистициранијих алата за шпијунажу на свету.
Најмање 14 особа у Србији било је од почетка 2026. године мета различитих врста напредног шпијунског софтвера, саопштено је данас на првој званичној конференцији за медије Студентског покрета. Међу тим особама су чланови Студентског покрета, активисти, чланови ИТ блокаде, народни посланик и опозициони одборник.
На телефону студенткиње Јелене Контић потврђен је напад Пегасусом, једним од најсофистициранијих шпијунских софтвера на свету, док је на још два уређаја пронађена нова верзија NoviSpy-а. Налазе SHARE Фондације проверили су Citizen Lab Универзитета у Торонту и Security Lab организације Amnesty International.
„Форензички потврђена чињеница”
Студенткиња Факултета политичких наука Ела Зековић, која је отворила конференцију, рекла је да више није реч о сумњама да су чланови покрета надзирани, већ о форензички потврђеним налазима.
„Ми, студенти целе Србије, сазвали смо конференцију за медије да саопштимо нешто што више није утисак, није ни сумња. То је форензички потврђена чињеница. Наше колеге су шпијуниране недозвољеним софтвером”, рекла је Зековић.
Навела је да је средином августа компанија Apple групи корисника iPhone телефона послала упозорења да су били мете напада плаћеничким шпијунским софтвером, након чега су се обратили SHARE Фондацији.
„Данас знамо да је таргетирано 14 учесника покрета. То су студенти, чланови удружења ИТ блокада, активисти, а ту су и народни посланик и опозициони одборник”, навела је Зековић.
Посебно је указала на налаз Пегасуса на телефону једне од студенткиња.
„На телефону наше колегинице пронађен је Пегасус, један од најскупљих и најинвазивнијих алата за надзор на свету, убачен даљински, без иједног клика и без икаквог знања корисника. Овакав софтвер чита сваку вашу поруку, гледа сваку фотографију, уме и сам да укључи микрофон и камеру”, рекла је Зековић.
Према њеним речима, студенти сматрају посебно значајним то што су међу таргетиранима људи укључени у оперативне тимове покрета и изборне активности.
„Потпуно нам је јасно да мете нису насумично одабране. Таргетиране су колеге које су чланови наших оперативних тимова. Ако је неко спреман овако нешто да уради на десет локалних избора, не треба нам много маште да замислимо шта све спрема за изборе који су пред нама”, рекла је Зековић.
SHARE: Најмасовнији до сада документован случај у Србији
Андријана Ристић из SHARE Фондације представила је резултате дигиталне форензике и објаснила шта је пронађено на анализираним телефонима.
Према њеним речима, 12 особа обратило се SHARE-у након Apple упозорења, док је анализом утврђено да су уређаји још две особе били заражени новом верзијом NoviSpy-а. Тиме је утврђено најмање 14 случајева таргетирања напредним шпијунским софтвером.
„Можемо да кажемо да су мете у највећем броју случајева били чланови Студентског покрета, активисти и локални одборници из опозиционих странака. Према доступним информацијама, период таргетирања поклапа се са периодом одржавања кампање за локалне изборе у марту 2026. године”, рекла је Ристић.
Citizen Lab потврдио је да је уређај једне чланице Студентског покрета био компромитован Пегасусом. Напад је изведен преко iMessage апликације као такозвани zero-click напад, што значи да није захтевао клик, отварање поруке или било какву другу интеракцију кориснице.
Ристић је објаснила и какав приступ овакав софтвер може да омогући нападачу.
„Има приступ свим подацима на уређају, фотографијама, контактима и другим фајловима. Може да укључује камеру и микрофон, као и да прави снимке екрана. Подаци се потом шаљу наручиоцу напада, у зависности од тога који софтвер је коришћен”, рекла је Ристић.
У још два случаја утврђена је нова верзија NoviSpy-а. На једном уређају пронађено је више од 1.500 снимака екрана које је шпијунски софтвер направио пратећи активности корисника.
За разлику од zero-click напада Пегасусом, у документованим случајевима NoviSpy-а био је потребан физички приступ телефону.
„За то је потребно да лице буде приведено у просторије полиције, након чега се одваја од телефона. Телефон се незаконито откључава, копирају се сви подаци са њега, а затим се инсталира шпијунски софтвер, који ради све време у позадини, прикупља податке и шаље их на сервер чију смо ИП адресу успели да идентификујемо. Након тога се особа пушта кући са зараженим телефоном”, објаснила је Ристић.
Упозорила је да се овакав надзор не завршава на особи чији је телефон компромитован, јер се на уређају налазе и подаци свих људи са којима та особа комуницира.
Јелена Контић: Није нарушена само моја приватност
На конференцији је говорила и студенткиња Јелена Контић, чланица радне јединице „Студент у сваком селу”, на чијем телефону је потврђен напад Пегасусом. Према информацијама представљеним на конференцији, њен случај је први јавно документован случај Пегасуса у свету током 2026. године.
Контић је рекла да је Apple упозорење код ње изазвало пре свега бес, јер је кроз њен телефон угрожена приватност много већег броја људи.
„Све што радимо је транспарентно. Зато је код мене та нотификација коју сам добила пробудила највише бес. Ту није нарушена само моја приватност и моја безбедност, већ безбедност свих људи са којима сам комуницирала, грађана, студената, колега и моје породице. Самим тим су сви они постали жртве нечијег надзора”, рекла је Контић.
Објашњавајући размере приступа који Пегасус омогућава, додала је:
„Тај Пегасус може у било ком тренутку да отвори камеру и микрофон, види где се налазите, уђе у ваше поруке, документа и апликације. Буквално у све што имате на телефону. То изгледа као да је ваш телефон у њиховим рукама.”
Контић је поручила да због тога овај случај не може да буде само питање приватности неколико студената.
„Ако је цена борбе да наши грађани и ми сви заједно нашу правду плаћамо тиме што ће нам неко прислушкивати телефон, онда се ова борба не тиче само студената, већ свих грађана”, рекла је она.
Милица Најдамовић: Прво сам мислила да је у питању генеричко обавештење
Своје искуство описала је и студенткиња Универзитета у Нишу Милица Најдамовић, која је средином августа добила Apple упозорење о покушају напада.
„Прво сам мислила да је у питању генеричко обавештење или нека реклама. Тек када сам пажљивије погледала, схватила сам да пише да је покушан шпијунски напад на мој телефон. Проследила сам обавештење колеги који се у Нишу бави ИТ-јем, ступили смо у контакт са колегама из Београда и схватили да нисам једина којој је стигло”, испричала је.
Милица Поповић, студенткиња Стоматолошког факултета рекла је да је посебно узнемирујуће то што овакав надзор може да обухвати најприватније делове живота људи, али и да студенти рачунају да ће се притисци наставити.
„Нас не чуди што је хакован 14 телефона, нити што је претучен човек у Ужицу, али морамо да подсетимо да су то кривична дела. Знамо какве су ваше прљаве стратегије за прикупљање гласова, али већ се осећа у ваздуху да студенти побеђују”, рекла је Поповић.
Огњен Рашић: Ово показује на шта је власт спремна
Студент Филозофског факултета Универзитета у Нишу Огњен Рашић рекао је да таргетирање повезује са ангажовањем студената у локалним изборима у марту и припремама за будуће парламентарне изборе.
Према његовим речима, за коришћење оваквих система издвајају се огромне суме новца, док су њихове мете студенти и други људи ангажовани у изборним активностима.
„Власт је потрошила стотине хиљада евра, можда и милионе, на софтвер којим нас прати и прислушкује. Али ми немамо шта да кријемо. Ово је један од главних индикатора на шта је ова власт спремна и показује нам да се режим плаши”, рекао је Рашић.
Оценио је да је време таргетирања важно управо због политичког контекста у ком се напади догађају, након локалних избора и у тренутку припрема за парламентарне изборе.
Ана Тоскић Цветиновић: Oзбиљно кршење Устава
О правним последицама налаза говорила је Ана Тоскић Цветиновић, правница и стручњакиња у области заштите података.
Упозорила је да се случај не може свести само на неовлашћено прислушкивање, већ да отвара питање више кривичних дела и озбиљног кршења права гарантованих Уставом Србије.
„Није у питању само неовлашћено прислушкивање, већ озбиљно кривично дело и кршење Устава”, рекла је Тоскић Цветиновић.
Подсетила је да су због претходно документованих случајева употребе шпијунског софтвера у Србији кривичне пријаве поднете још у децембру 2024. године, али да јавност ни готово две године касније нема одговор о њиховом исходу.
„Упркос кривичним пријавама које смо поднели од децембра 2024. године, ми не знамо у ком статусу су ти предмети и немамо ниједну оптужницу за овај вид злоупотребе”, рекла је Тоскић Цветиновић.
Нагласила је да је Србија међу европским земљама са највећим бројем јавно потврђених случајева коришћења напредног шпијунског софтвера и да овакав надзор није могуће ограничити само на непосредну мету, јер компромитовање једног уређаја угрожава и податке свих људи са којима је његов власник у контакту.
„Знамо шта радите, ухватили смо вас и неће вам проћи”
На крају конференције студенти су поручили да их откривање надзора неће натерати да одустану од својих активности.
„Онима који су ово наручили поручујемо: знамо шта радите, ухватили смо вас и неће вам проћи. Спремни смо за могућност да застрашивање иде још даље. Они ће трошити милионе нашег новца да нас шпијунирају, а ми ћемо увек имати спремне колеге и сараднике који ће их у томе осујетити. Они ће због наших обука мењати параване и методе не би ли покушали изборну крађу, а ми ћемо обуке прилагодити, а наш одговор ће бити још јачи. Паметнији смо, спремни смо и три корака испред свих. Није нас пореметила ни БИА ни полиција која наше колеге позива на информативне разговоре. Не вреди, ми се држимо заједно. Нису нас померили ни за милиметар. Још смо мотивисанији него јуче”, поручила је Ела Зековић.
Конференција је закључена уз речи: „Што се избора тиче, за изборе смо спремни. Знамо шта радите, знамо како крадете и то вам нећемо дозволити. Изборе ћемо победити, заједно са народом који стоји уз нас.”
Студентски покрет ће наставити да јавност обавештава о новим налазима и даљим корацима у вези са случајевима шпијунирања.