Крагујевац: Сусрет број 3

Устав у члану 2 прописује да суверeност потиче од грађана, који је остварују референдумом, народном иницијативом и преко слободно изабраних представника, као и да ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити суверенoст од грађана.

На ту одредбу надовезало се обраћање Јована Вујичића, посвећено слободи, владавини права и функционисању институција. Говорило се о подели власти, независности судства, самосталности тужилаштва, улози Народне скупштине и одговорности извршне власти. Устав Србије управо владавину права одређује као једну од својих основних претпоставки и везује је за поделу власти, независно судство и повиновање власти Уставу и закону.

Члан 71 Устава гарантује право на образовање, док су у говору отворена питања материјалног положаја просветних радника, рада на одређено време и утицаја који одлуке ван саме струке могу имати на њихов рад и напредовање.

Представљене су и неке од планираних промена у овој области, међу којима су скраћивање максималног трајања рада на одређено време са 24 на 12 месеци, могућност да запослени који дуже од две године раде на одређено и испуњавају потребне услове заснују радни однос на неодређено, као и преиспитивање одлука због којих су запослени у образовању и науци остајали без посла.

Порука тог дела скупа била је да квалитет образовања није могуће посматрати одвојено од положаја људи који у школама и образовним установама раде.

Здравствени систем био је тема обраћања Александра Цветковића, заснованог на члану 23 Устава, према којем је људско достојанство неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите.

Кроз ту одредбу отворена су питања доступности здравствене заштите, дугог чекања на прегледе, породица које прикупљају новац за лечење деце, али и положаја здравствених радника који будућност траже ван Србије.

Кандидати су тај проблем повезали са потребом за здравственим системом у којем пацијент може да добије помоћ на време, а запослени имају услове због којих останак у земљи представља реалну могућност.

О положају запослених говорио је Марио Рељановић кроз члан 60 Устава, којим су, између осталог, гарантовани достојанство на раду, безбедни и здрави услови рада, ограничено радно време, одмор, правична накнада и правна заштита у случају престанка радног односа.

У обраћању су као проблеми наведени несигурни послови, ниске зараде, дискриминација на радном месту, безбедност запослених и дуготрајни радни спорови. Као правац промена представљени су сигурнији радни односи, боље вредновање рада и развој послова са већом додатом вредношћу, уместо ослањања на модел јефтине радне снаге.

Посебно обраћање било је посвећено члану 111 Устава, који у једној реченици дефинише положај председника: „Председник Републике изражава државно јединство Републике Србије.”

Говорница Ана Мирковић је ту уставну улогу супротставила јавној комуникацији председника Александра Вучића и оценила да његове поруке продубљују политичке поделе у друштву. То је став изнет у говору, а не уставна квалификација његовог поступања.

У истом обраћању отворено је и питање медија. Слободни медији представљени су као један од услова да грађани располажу провереним информацијама на основу којих могу самостално да доносе одлуке.

Крагујевац је у говорима имао и симболичну улогу као град снажно повезан са историјом српске уставности, док је долазак бициклиста искоришћен као оквир за разговор о томе шта одредбе Устава значе када се примене на конкретне проблеме грађана.

Заједничка нит обраћања била је управо инсистирање на томе да се питања образовања, рада, здравства, институција и политичке одговорности посматрају кроз права и обавезе које су већ записане у Уставу Србије.

Рекапитулација дешавања у протеклих две године

Говор бициклисте Алексе Димитријевића, студента Медицинског факултет Универзитета у Новом Саду

Драги Крагујевчани,

Као што смо ми дошли у ваш дивни град, тако из дана у дан долази и дан слободе у Србију.

После четрнаест година робовања, насиља и зулума, светло се види на крају тунела! Студенти и народ су пешачили по целој Србији, а сада и ми, као чувари Устава, пролазимо кроз нашу отаџбину, по угледу на наше претке који су ову земљу бранили.

Умора међу нама нема, нити ће га бити, јер за све нас, ваша подршка нама даје храброст и вољу да наставимо и не одустанемо.

Захвални смо на свему што су грађани Крагујевца, али и наше лепе храбре земље, учинили и на све жртве које су многи појединци подносили да сви заједно победимо ово зло које је нашу земљу запосело. Слобода и нада која нам долази нису биле могуће без свих ваших и наших напора. 26. октобра, за тачно месец дана, пробудићемо се у праведној Србији за све нас!

Нек се зна од сада па надаље, Србија се умирити не може!

Тренутно стижу тркачи из Такова

Организован је и креативни кутак за најмлађе.

Паралелно са културно-уметничким програмом, отворени су и штандови.

Монодрама Радослава Рале Миленковића која, иако говори о крају 19. века, неописиво подсећа на ситуацију у којој данас живимо.

Данашњи програм отвара водитељка Менча Лојаница, студенткиња Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.