Нови правни удар на изборну саботажу!

Нови правни удар на изборну саботажу: Поднете жалбе Управном суду, опструкција дијаспоре иде пред домаће и стране институције!

Након што је Републичка изборна комисија (РИК), према нашим наводима, прекршила закон, није се изјаснила у законском року од 72 сата, а затим одбила поднете приговоре, прешли смо на следећи ниво правне борбе. Званично су поднете жалбе Управном суду у Београду!

Наш правни тим оспорава решења РИК-а на два кључна фронта.

РИК бежи од одговорности за одређивање бирачких места

РИК покушава да одговорност пребаци на Министарство спољних послова (МСП), тврдећи да је оно једино надлежно за списак бирачких места. Међутим, према Закону о избору народних посланика, бирачка места одређује РИК. Комисија је била дужна да од МСП-а затражи податке о броју пријављених бирача по градовима како би се биралишта отворила свуда где за то постоје законски услови.

Уместо да провери стварни број пријава, РИК је прихватио предлог МСП-а без одговарајуће провере. Од Управног суда тражимо да испита законитост таквог поступања.

Незаконито гласање усред ноћи

РИК је, према нашем тумачењу, погрешно применио законске одредбе о временским зонама. Уместо да обезбеди гласање од 7.00 до 20.00 часова по локалном времену, као на претходним изборима, донео је одлуке због којих би се у Чикагу, Њујорку, Аустралији и Новом Зеланду гласало у ноћним и раним јутарњим сатима – од 1.00 или 2.00 часа, па све до 6.00 ујутру.

Сматрамо да закон захтева да бирачима буде омогућено непрекидно гласање у трајању од 13 часова, у нормалним и хуманим условима.

Од Управног суда захтевамо да поништи спорне одлуке и омогући гласање у уобичајеном термину, према локалном времену земаља домаћина.

Три кључна питања за РИК, МСП и МДУЛС

Истовремено, захтевамо од Републичке изборне комисије, Министарства спољних послова и Министарства државне управе и локалне самоуправе да одговоре на три важна питања.

Зашто МДУЛС блокира обраду уредно поднетих пријава?

Према информацијама којима располажемо, Министарство државне управе и локалне самоуправе опструише рад дипломатско-конзуларних представништава и не дозвољава да се у систем унесу и обраде све пријаве које су грађани уредно поднели до истека законског рока, 3. октобра у 23.59 часова.

Захтевамо да се утврди зашто нису обрађене све благовремено поднете пријаве. Свако неоправдано онемогућавање њихове обраде може довести до тога да хиљадама грађана буде ускраћена могућност да остваре своје бирачко право.

Зашто стварате услове за колапс на бирачким местима са више од 2.500 бирача?

На чак седам бирачких места у иностранству предвиђен је број бирача који прелази законски лимит, уместо да се отворе додатна бирачка места тамо где су за то испуњени услови.

Таква одлука може довести до дугачких редова и онемогућити део грађана да гласају у предвиђеном року.

Зашто се не отварају додатна бирачка места када број пријављених бирача пређе законски лимит? Захтевамо јасан одговор и проверу начина на који су бирачка места одређена.

Зашто се умањује број пријављених бирача и различито поступа у различитим земљама?

Сумњамо да приказани бројеви пријављених бирача не одговарају стварном стању, због чега би поједини грађани могли остати без одговарајућег бирачког места.

Посебно указујемо на разлику између Немачке и Босне и Херцеговине. Према подацима којима располажемо, у Немачкој је пријављено више бирача него у Босни и Херцеговини, али је у Немачкој предвиђено свега осам бирачких места, док су у Босни и Херцеговини предвиђена 28. Бирачка места у Босни и Херцеговини отварају се и у местима са свега 117 бирача, попут Брањева.

Захтевамо да се објаве и провере подаци на основу којих су бирачка места одређена, као и да се објасни зашто се у различитим земљама примењују различити критеријуми.

Настављамо правну борбу

Како бисмо до краја испитали околности које указују на могућу организовану опструкцију гласања у дијаспори, предузели смо и додатне кораке.

Захтев за приступ информацијама од јавног значаја упућен МСП-у

Од Министарства спољних послова захтевамо на увид комплетну документацију, преписку и дипломатске ноте упућене страним државама у вези са организацијом гласања у иностранству.

Тражимо писани одговор на јасно питање: да ли је Србија, када и којим државама упутила званичан захтев за отварање додатних бирачких места ван дипломатско-конзуларних представништава?

Јавност има право да зна да ли су заиста предузети сви потребни кораци и на основу чега се тврди да додатна бирачка места није могуће отворити.

Обраћање министарствима спољних послова држава домаћина

Званично смо се обратили надлежним министарствима држава у којима наши грађани треба да гласају. Циљ је да непосредно проверимо да ли су српске власти тражиле дозволу за отварање додатних бирачких места и какве су одговоре добиле.

Нећемо прихватити бирократска образложења без увида у документацију која их поткрепљује. Чињенице морају бити проверљиве, а одговорност за донете одлуке јасно утврђена.

Дијаспору нећете ућуткати!

Поступање институција у вези са гласањем у иностранству отвара озбиљна питања о законитости изборног процеса и могућности грађана да остваре своје бирачко право.

Наставићемо да користимо све доступне правне механизме, да захтевамо објављивање документације и да се обраћамо домаћим и страним институцијама.

Сваки документ који покушавају да сакрију мора бити доступан јавности, а свака одговорност у ланцу одлучивања мора бити утврђена.

Борба за право гласа грађана у дијаспори се наставља. Нећемо дозволити да се њихови гласови занемаре, нити да се сумње у законитост изборног процеса заташкају.